Objavljen je 13. Hartefaktov konkurs za angažovani dramski tekst. Staša Bajac čiji je tekst Ovaj će biti drugačiji jedan od prethodno nagrađenih, ističe da se osim od pisca i pozorišta, angažman zahteva i od gledaoca „da na trenutak odstupi od stava ili raspoloženja u kom je ušao u pozorišnu salu i otvori se prema nekoj novoj perspektivi, bilo da je ideološka ili stilska“
Fondacija Hartefakt je upravo objavila 13. regionalni konkurs za najbolji savremeni angažovani dramski tekst, jedini ovakve vrste u nas, i jedan od retkih konkursa za dramski tekst uopšte.
Staša Bajac, čiji je dramski tekst Ovaj će biti drugačiji pobedio na 5. Hartefaktovom konkursu i postao veoma tražena predstava „Ateljea 212“, kaže za „Vreme“ da „naša pozorišta nemaju otvorene konkurse za tekstove domaćih pisaca. Čak i da se bavite nekom benignom temom, vrata tih institucija su mahom zatvorena, i za nas koji smo izvođeni autori. I onda kada se odškrinu, pogubno je za rad ući u kalkulisanja kako će vaš rad biti protumačen u trenutnoj političkoj klimi ili upravničkoj strukturi tog pozorišta. Pisanje zahteva potpunu slobodu, oslobođenu ne samo auto-cenzure, nego i razmišljanja da li će se to ikome uopšte dopasti.“
Pozicija bavljenja “angažovanom” umetnošću je specifična, kaže Staša Bajac, „jer ne pišete propagandni letak ili manifest, već stvarate neko delo. Kada je vrhunsko, ono i kroz svoju formu provocira, kroz jezik, izbor teme. Samim tim taj angažman se zahteva i od gledaoca – da na trenutak odstupi od stava ili raspoloženja u kom je ušao u pozorišnu salu i otvori se prema nekoj novoj perspektivi, bilo da je ideološka ili stilska.“
Prvi čitaoci tog teksta jesu upravo članovi žirija, ističe Staša Bajac, i „neophodno je da su to neki širokogrudi, obrazovani ljudi čijem sudu verujete. Ja sam na konkurs izlazila tri puta, međutim svake godine kada se konkurs objavi meni to bude kao neki simbolični trenutak kada promišljam da li imam nešto da ponudim tom pozorišnom prostoru.“
Iz predstave „Ovaj će biti drugačiji“
A pozorište je „živa stvar, menja se sa društvenim tokovima, sa ljudima koji ga stvaraju, a vi kao autor ste u specifičnoj poziciji nekog ko na te tokove odgovora, ali ih i stvara. To nosi i dozu odgovornosti, pogotovu u našoj lako zapaljivoj sredini.“
Pitanje da li ima smisla pisati angažovane tekstove u društvu čija kultura ima minornu poziciju i uticaj, Staša Bajac naziva „defetizmom u koji je lako pasti“ i smatra „da su to zablude koje sami sebi poturamo kad znamo da ne radimo dovoljno ili kad smo na ivici da uradimo nešto problematično. Kad sve ovo sažmem, jasno je koliko je dragoceno imati konkurs koji pravi prostor za sve ove namere, ideje i nedoumice.“
Do sada je u okviru Hartefaktovog konkursa prijavljeno više od hiljadu novih, nikada objavljenih drama.
Nagrađeni tekstovi Hartefaktovog konkursa, pa i neki preporučeni, postanu predstave ovdašnjih pozorišta. Tekst Staše Bajac Ovaj će biti drugačiji je deo „Ateljea 212“, režirala ga je Đurđa Tešić, a u predstavi glume Tamara Dragićević/Tijana Marković, Ana Mandić i Milica Janevski. Premijera je bila 2019. godine. Osim ovog, na repertoaru „Ateljea 212“ je i predstava Ova će biti ista u režiji Ivana Vukovića.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ovogodišnji Irski festival u Beogradu posvećen je 120. godišnjici rođenja Semjuela Beketa. I tokom meseca frankofonije biće priređena izložba Beketu u čast
Najteži mi je bez dileme bio intervju sa Džonijem Štulićem. Tu je ona njegova valjda hiljadama puta citirana izjava da smo prethodnih 40 godina slušali zavijanje vukova, a da ćemo zato narednih 40 slušati blejanje ovaca. Bilo je teško ne zato što je on bio neprijatan ili problematičan sagovornik, naprotiv, već zbog toga što se svojski trudio da sve svoje stavove što preciznije objasni. Tako da je umeo i da zakomplikuje odgovore, a ja sam se trudio da što bolje razumem šta želi da kaže
Krajem februara, početkom marta u Beogradu su gostovala dva crnogorska pozorišta. U subotu 28. februara, na Velikoj sceni “Olivera i Rade Marković” gostovao je Centar za kulturu Tivat sa predstavom Contra Mundum. U nedelju 1. marta, na sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta gostovalo je Nikšićko pozorište sa predstavom Otac
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
