Objavljen je 13. Hartefaktov konkurs za angažovani dramski tekst. Staša Bajac čiji je tekst Ovaj će biti drugačiji jedan od prethodno nagrađenih, ističe da se osim od pisca i pozorišta, angažman zahteva i od gledaoca „da na trenutak odstupi od stava ili raspoloženja u kom je ušao u pozorišnu salu i otvori se prema nekoj novoj perspektivi, bilo da je ideološka ili stilska“
Fondacija Hartefakt je upravo objavila 13. regionalni konkurs za najbolji savremeni angažovani dramski tekst, jedini ovakve vrste u nas, i jedan od retkih konkursa za dramski tekst uopšte.
Staša Bajac, čiji je dramski tekst Ovaj će biti drugačiji pobedio na 5. Hartefaktovom konkursu i postao veoma tražena predstava „Ateljea 212“, kaže za „Vreme“ da „naša pozorišta nemaju otvorene konkurse za tekstove domaćih pisaca. Čak i da se bavite nekom benignom temom, vrata tih institucija su mahom zatvorena, i za nas koji smo izvođeni autori. I onda kada se odškrinu, pogubno je za rad ući u kalkulisanja kako će vaš rad biti protumačen u trenutnoj političkoj klimi ili upravničkoj strukturi tog pozorišta. Pisanje zahteva potpunu slobodu, oslobođenu ne samo auto-cenzure, nego i razmišljanja da li će se to ikome uopšte dopasti.“
Pozicija bavljenja “angažovanom” umetnošću je specifična, kaže Staša Bajac, „jer ne pišete propagandni letak ili manifest, već stvarate neko delo. Kada je vrhunsko, ono i kroz svoju formu provocira, kroz jezik, izbor teme. Samim tim taj angažman se zahteva i od gledaoca – da na trenutak odstupi od stava ili raspoloženja u kom je ušao u pozorišnu salu i otvori se prema nekoj novoj perspektivi, bilo da je ideološka ili stilska.“
Prvi čitaoci tog teksta jesu upravo članovi žirija, ističe Staša Bajac, i „neophodno je da su to neki širokogrudi, obrazovani ljudi čijem sudu verujete. Ja sam na konkurs izlazila tri puta, međutim svake godine kada se konkurs objavi meni to bude kao neki simbolični trenutak kada promišljam da li imam nešto da ponudim tom pozorišnom prostoru.“
A pozorište je „živa stvar, menja se sa društvenim tokovima, sa ljudima koji ga stvaraju, a vi kao autor ste u specifičnoj poziciji nekog ko na te tokove odgovora, ali ih i stvara. To nosi i dozu odgovornosti, pogotovu u našoj lako zapaljivoj sredini.“
Pitanje da li ima smisla pisati angažovane tekstove u društvu čija kultura ima minornu poziciju i uticaj, Staša Bajac naziva „defetizmom u koji je lako pasti“ i smatra „da su to zablude koje sami sebi poturamo kad znamo da ne radimo dovoljno ili kad smo na ivici da uradimo nešto problematično. Kad sve ovo sažmem, jasno je koliko je dragoceno imati konkurs koji pravi prostor za sve ove namere, ideje i nedoumice.“
Do sada je u okviru Hartefaktovog konkursa prijavljeno više od hiljadu novih, nikada objavljenih drama.
Nagrađeni tekstovi Hartefaktovog konkursa, pa i neki preporučeni, postanu predstave ovdašnjih pozorišta. Tekst Staše Bajac Ovaj će biti drugačiji je deo „Ateljea 212“, režirala ga je Đurđa Tešić, a u predstavi glume Tamara Dragićević/Tijana Marković, Ana Mandić i Milica Janevski. Premijera je bila 2019. godine. Osim ovog, na repertoaru „Ateljea 212“ je i predstava Ova će biti ista u režiji Ivana Vukovića.
Na festivalu Horor filma obeleženo je 40 godina od premijere filma „Davitelj protiv davitelja“. Branislav Zeremski, čija je glumačka karijera tada počinjala, podelio je nekoliko uspomena na to vreme
Kopola je bio usred neverovatno plodnog kreativnog perioda kada je snimao ovaj film. Nakon što je 1972. godine pretvorio bestseler Marija Puza u iznenađujući kritički i komercijalni hit, Kopola je 1974. snimio film Prisluškivanje (The Conversation), koji je osvojio Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu, a zatim se brzo vratio da snimi ovaj nastavak, ponovo napisan u saradnji s Puzom
Partenopa, kako je Sorentino predstavlja i usmerava, u biti je nedopadljiv lik koji je esencijalno papirnati konstrukt i ne mnogo više i šire od toga
Molijer Uobraženi bolesnik režija Nikola Zavišić Narodno pozorište, Scena “Raša Plaović”
Mladi kantautor MJ Lenderman izdao je najbolji američki alternativni rok album ove godine
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
