Srbija je na drugom mestu u Evropi po broju kockarnica i kladionica po glavi stanovnika, pokazuju podaci Udruženja priređivača igara na sreću. Prema ovim podacima, u Srbiji ima 2.900 sportskih kladionica, što je tri puta više posmatrano po glavi stanovnika nego što je to slučaj u Italiji, pet puta više nego u Velikoj Britaniji ili čak šest puta više nego u Španiji, piše portal Danas.
Predsednica beogradskog odbora Stranke slobode i pravde Mila Popović nedavno je izjavila da se od toga u Beogradu nalazi 1.440 kladionica, te da su mnoge u neposrednoj blizini škole, što je protiv zakona.
Broj kockarnica možda i veći od zvaničnog
Na primer, na Zelenom vencu u Beogradu ima pet kladionica u nizu, iako je Zakonom o igrama na sreću propisano da one moraju da budu na rastojanju od najmanje 100 metara. U naselju Braće Jerković četiri kladionice su načičkane jedna kraj druge. Ako prošetate bilo kojim drugim gradom u Srbiji, po lokalima duž ulica dominiraju kladionice i kockarnice. One se, takođe, vrlo lako primećuju, s obzirom na to da su često upadljivo osvetljene.
Iako je zvaničan podatak o broju kladionica i kockarnica 2900, psihoterapeutkinja iz SOS centra za prevenciju i lečenje patološkog kockanja Jelena Manojlović tvrdi da je broj kladionica u Srbiji više nego duplo veći i da iznosi oko 6.500, ali, kako kaže, ne postoji zvanična statistika o broju patoloških kockara u Srbiji.
„Za taj podatak se uzima prosek Svetske zdravstvene organizacije po kome od 0,5 do 1,5 odsto stanovništva neke zemlje ima problem sa kockom, s obzirom da imamo oko šest i po hiljada kladionica i 3.500 osnovnih i srednjih škola možemo da govorimo o tome koliki je kocka problem u Srbiji“, priča Manojlović.
„Onlajn klađenje je sada takođe vrlo popularno, na gotovo svim trafikama u Srbiji možete uplatiti dopunu za nalog na nekom od kladioničarskih sajtova“, priča Manojlović i dodaje i da su reklame za kladionice u Srbiji koncipirane tako da privuku nove kockare, pa tako imamo bonuse dobrodošlice i besplatne „spinove“ za „početnike“.
„Svuda oko nas su reklame za kladionice, ne samo na sportskim kanalima, bukvalno usred filma vi imate reklamu za kladionicu, i sve je predstavljeno kao lepo i sjajno i da je dobra atmosfera i super ekipa u kladionicama“, kaže Manojlović.
Poznati učestvuju u promociji klađenja
Reklamiranje igara na sreću je Zakonom o oglašavanju zabranjeno, između ostalog, na internet stranicama, televizijskim emisijama i štampanim medijima (tematski ili ciljno) namenjenim deci ili maloletnicima.
Psihoterapeutkinja kaže da se kladionice reklamiraju „kao nešto zabavno i rekreativno“.
„Propagira se svuda, i po rijaliti programima, na sportskim mečevima, na svakoj pauzi u prenosu imamo reklamu za neku kladionicu” kaže Manojlović za BBC na srpskom i dodaje da je najmlađi klijent Centra imao 17 godina, a da pomoć uglavnom pružaju ljudima mlađim od 30.
„Sportski, glumački i drugi idoli sa reklama posebno utiču na mlade, predstavljajući kladionicu kao mesto zabave i uživanja”, ocenjuje Manojlović.
Brojne poznate ličnosti su u prethodnim godinama učestvovale u reklamiranju kladionica. To su, između ostalog, glumci Rade Šerbedžija, Andrija Milošević, Miloš Biković, Vuk Kostić, sportisti i bivši sportisti Nikola Jokić, Filip Kostić, Dule Savić i mnogi drugi.
Život patološkog kockara
Na reklame koje se vrte na svim medijima i slike poznatih lica koja pozivaju ljude da okušaju sreću sa ekrana i bilborda posebno su osetljive žrtve ovog poroka i njihove porodice.
Majka jednog zavisnika od kocke Snežana Joksimović svakog dana u elektronskoj pošti svog sina, koju ona otvara jer je sina zavisnost dovela do zatvora, zatiče poziv kladionica sa porukama poput „nedostaješ nam”, „šansa koja se ne propušta” i slično.
„Mi smo tokom godina poslali mnogo mejlova kladionicama. Neke ljude čak i znamo jer je on bio stvarno VIP klijent, zbog iznosa koje je uplaćivao. Tražili smo pomoć i za troškove lečenja, advokata, ali oni su apsolutno zamžmurili na to”, pričala je Snežana Joksimović u decembru za „Vreme”
„Razumem da su ti mejlovi automatizovani, ali ipak neko to mora da nadzire. Nema mnogo ljudi koji su završili kao on, pa ovo deluje kao neko ruganje”, rekla je ova uznemirena majka.
Neki se kockaju i u osnovnoj školi
Istraživanja pokazuju da je 30 odsto dece uzrasta do 16 godina imalo kontakt sa klađenjem. Mnoga deca već u sedmom razredu počinju da se klade, tokom velikog odmora neko od starijih ode i uplati tiket umesto njih, rekla je za portal „Vremena” psihoterapeutkinja Jelena Manojlović iz SOS Centra.
Iz ovog centra upozoravaju da je kocka pogubna jednako kao alkoholizam i narkomanija.
Tokom 18 godina postojanja SOS Centra, najmlađi klijent koji je bio u programu odvikavanja imao je 17 godina, dok je dete od 12 god bilo na konsultacijama jer su roditelji primetili da je počeo da se kladi, pa su reagovali odmah.
„Roditelji mogu da primete da postoji problem jer dete počinje da se povlači iz komunikacije, ima agresivne ispade, gubi interesovanje za školu, druženje i razne aktivnosti, često ne govori istinu, ali često roditelji reaguju tek kad spoznaju da postoje kockarski dugovi”, kaže Manojlović.
„Roditelji često zbog dugova dece prodaju stanove i kola. Bilo je primera i kad su ubeđivali decu da ih, ako pristanu da se leče, neće prijaviti za krađu” kaže Manojlović. Dodaje da program lečenja uglavnom traje pola godine“.