Kako nam se iz godine u godinu raste saradnja sa Kinom, tako nam istovremeno opada indeks medijskih sloboda po izveštaju “Reportera bez granica” i sve smo bliže kategoriji zemalja poput Kine, u kojima je kontrola medija potpuna. Na Dan slobode medija, 3. maja, “Reporteri” su objavili novu godišnju svetsku listu sa Srbijom na 91. poziciji (za 12 mesta slabijom od prošle godine) i u grupi “problematičnih” zemalja.
Od zemalja u regionu slabije je pozicionirana samo Albanija (96), a ispred Srbije su Bosna i Hercegovina (64) i Kosovo (56), i po izveštaju u sve četiri je sredina u kojoj rade novinari problematična. Situacija je dobra u Hrvatskoj (na 42. mestu), Crnoj Gori (39) i Severnoj Makedoniji (38), a u osam zemalja na svetu situacija je prilično dobra – na prvom mestu u Norveškoj, a za njom u Irskoj, Danskoj, Švedskoj, Finskoj, Holandiji, Litvaniji i Estoniji.
Srbija je tokom prošle godine zabeležila najveći pad u Evropi i on je započeo od 2014. godine kada se nalazila na 54. mestu, a pored sve težih uslova u kojima rade nezavisni novinari i propagande koju u korist vlasti širi većina medija, “Reporteri bez granica” konstatuju da provladini mediji svakodnevno šire i rusku propagandu. Sama Rusija je na 164. mestu liste i svrstana je u grupu država u kojoj je situacija “jako loša” i koja završava sa Kinom na 179. i Severnom Korejom na poslednjem mestu.
Poseta kineskog lidera
Si i “čelično prijateljstvo”
Predsednik Kine Si Đinping stigao je u posetu Srbiji u utorak uveče, u trenutku kada ovaj tekst odlazi u prelom, tako da samo možemo da prenesemo da je visokog gosta u vazduhu dočekala eskadrila migova Vojske Srbije, a na aerodromskoj pisti predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Kineska delegacija broji skoro 400 članova i tokom dvodnevnog boravka obezbeđivaće je više od 3.400 policajaca.
Na dan dolaska Si Đinpinga beogradska “Politika” objavila je njegov autorski tekst sa udarničkim naslovom pruženim preko cele širine naslovne strane: “Neka svetlost čeličnog prijateljstva zasija na putu saradnje Kine i Srbije”. Kineski lider podseća da je Srbija prvi partner slobodne trgovine Kine u Centralnoj i Istočnoj Evropi, kao i da je prošle godine Kina bila najveći izvor stranih investicija i drugi najveći trgovinski partner naše zemlje, te poručuje da je “kinesko-srpsko čelično prijateljstvo kaljeno na krvi i vatri, tako da jače zrači novim sjajem u novoj eri”.
Trgovinska razmena dveju zemalja prošle godine premašila je šest milijardi dolara, s tim što je srpski izvoz tek šestina tog iznosa, a i veći deo “našeg” izvoza u Kinu je iz RTB Bora, koji je u vlasništvu kineske kompanije Ziđin. I dok zvaničnici i privrednici bliski vlastima pozdravljaju nove sporazume i očekuju još investicija nakon što 1. jula počne primena Sporazuma o slobodnoj trgovini, nezavisni ekonomisti, uz opasku da je dobro imati Kinu za prijateljsku zemlju, podsećaju da su kreditna zaduženja kod ove zemlje sve veća, jer Kina postavlja manje pitanja nego evropske i američke finansijske institucije, što opet otvara prostor za korupciju i moguće štetne ugovore.
Poseta Si Đinpinga je planetarni politički događaj jer je kineski predsednik prvi put u Evropi nakon pet godina i pre naše zemlje posetio je Francusku, a posle Srbije ide još samo u Mađarsku. Zato će predsednik svih građana naše zemlje dobiti pažnju na međunarodnoj sceni, ali mu je poseta lidera prijateljske Kine možda i važnija zbog partikularnih partijskih interesa, odnosno lokalnih izbora koji slede za tri nedelje i na kojima u svakoj opštini i gradu od Subotice do Bosilegrada njegovo ime nose liste vladajućih partija.
Međunarodni kriminal
Preko kol-centara varali Nemce
Za razliku od medijskih sloboda koje su ugrožene, kriminal u Srbiji se baš lepo razvija, a naši sugrađani koji su spremni da protivzakonito pribavljaju materijalnu korist sve su kreativniji i sve više “posluju” po svetu. Tako je prošle nedelje u međunarodnoj policijskoj akciji “Pandora” uhapšeno 14 osoba iz Novog Pazara i Niša, svi osumnjičeni da su deo organizovane kriminalne grupe koja je varala građane Nemačke preko pozivnih (kol) centara.
U akciji je pretreseno 11 stanova i drugih prostorija koje su koristili osumnjičeni, devet u Novom Pazaru i dve u Nišu i otkriven je kol-centar u Novom Pazaru, a Europol, nemački istražni organi i lokalne policije upali su u još 11 kol-centara u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Libanu i uhapsili 20 osoba.
Kriminalci su iz pozivnih centara nazivali osobe u Nemačkoj predstavljajući se kao članovi rodbine, pripadnici državni službi ili finansijskih centara i od žrtava različitim metodama iznuđivali novac. Istražitelji su od decembra zabeležili više od milion poziva, a do prevare je došlo u 6.000 slučajeva, pri čemu je prevarenim građanima načinjena šteta od oko 10 miliona evra.
foto: facebook…
Nastavak Zvezdine nadmoći
Sedma titula u nizu
Fudbalski klub Crvena zvezda potvrdio je svoju dugogodišnju nadmoć na domaćim terenima – četiri kola pre kraja osigurao je prvo mesto u Super ligi Srbije i tako osvojio sedmu uzastopnu titulu državnog prvaka i 35. ukupno – 19 u Jugoslaviji, pet u SRJ i SCG, deset u Srbiji i jednu, naknadno priznatu, u Narodnoj Republici Srbiji 1946. godine.
Nakon furioznog starta u prvenstvu, najednom je jesenas usledio niz loših igara i rezultata (prvi porazi u domaćem prvenstvu nakon tri godine), pa su došli porazi u Ligi šampiona i propali su planovi o prolećnim utakmicama u Evropi, a da sve bude gore po crveno-bele, otpisani Partizan se pod trenerskim vođstvom Igora Duljaja razigrao i osvojio jesenju titulu.
No, ponovo se dogodilo tzv. “Zvezdino proleće” i pod upravom novog-starog trenera Vladana Milojevića preteknute su komšije na tabeli i odbranjena titula. Iz Partizanovog tabora ponavljaju da je Zvezda favorizovana, što je zaista bilo vidljivo na nekim utakmicama, ali su u direktnim duelima u završnici prvenstva crveno-beli bili bolji, a to se, na kraju krajeva, i očekivalo od ekipe nekoliko puta skuplje u odnosu na “večitog rivala”. Zvezda je na korak i da četvrti put zaredom osvoji duplu krunu i ostaje joj da u finalu Kupa Srbije pobedi Vojvodinu, a od decembra je svetski rekorder po broju utakmica bez poraza na svom stadionu – nakon utakmice sa Radnikom nanizala je 122, jednu više od Real Madrida, koji je bio nepobediv kod kuće od 1957. do 1965. godine. Od poraza od Partizana u aprilu 2017. godine pa do prošlonedeljne pobede nad TSC-om iz Bačke Topole, kojom je “overena” nova titula, Zvezda je odigrala 130 prvenstvenih utakmica na Stadionu “Rajko Mitić” bez poraza (116 pobeda i 14 remija).
Istovremeno, na evropskoj sceni retke su pobede Zvezdinih skupih zvezda kod kuće, a kamoli u gostima, čak i u manje poznatim evropskim fudbalskim centrima. Nešto slično politici predsednika Srbije Aleksandra Vučića, sa čijim uzletom na vlasti koindicira Zvezdin šampionski niz: na domaćem terenu nema mu ravnog, pobeđuje od predsedničkih do lokalnih izbora, a na međunarodnoj sceni baš i ne blista s obzirom na uložene pare.
foto: siniša kopunović / tanjug…
Mokrinska uskršnja “Tucanijada”
Pehar ponovo ide u Švedsku
Mokrinčani su za Uskrs nastavili sa svojim jedinstvenim svetkovinama – održano je 34. Svetsko prvenstvo u tucanju farbanim uskršnjim jajima, a po treći put u dosadašnjoj istoriji mokrinske “Tucanijade” odbranjena je titula prvaka – najjače jaje je kao i prošle godine imao Dušan Radić, penzionisani advokat, koji živi u Švedskoj.
“Jaje je iz Mokrina, ali ne mogu da vam otkrijem detalje. Ovde se zna kako se biraju jaja jake ljuske i za mene su to uradili moji iskreni prijatelji”, izjavio je nakon pobede Radić, a pored pehara zaslužio je i novčanu nagradu od 50.000 dinara. Titulu u kategoriji mladih osvojila je sedmogodišnja Mokrinčanka Dunja Golić.
Mokrinčani su formalizovali svoju dugogodišnju tradiciju 1993. godine i od tada se na Varoškom trgu održava “Svetsko prvenstvo”, koje u novije vreme okuplja brojne takmičare iz naše zemlje i komšiluka, ali i iz daljeg sveta, poput dvostrukog šampiona Radića.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
