Na spisku dosadašnjih aktivnosti Nikole Selakovića piše da je bio osnivač i jednogodišnji predsednik Srpskog kulturnog kola „Despot Stefan Lazarević“, što je jedina stavka koja ga kvalifikuje za ministra kulture
Ministar kulture u vladi Miloša Vučevića biće Nikola Selaković. On je imao razne funkcije, zaduženja i aktivnosti, ali samo jednu koja bi ga kvalifikovala za dodeljenu mu funkciju.
To govori o doslednosti i o stabilnosti baš-me-briga odnosa vlasti prema kulturi. Naime, kulturu su i prethodnih osam godina osmišljavali i vodili ljudi koji pre nego su postali ministri ili nikad u životu nisu radili ništa u kulturi (Maja Gojković) ili su to radili neuspešno (Vladan Vukosavljević kao gradski sekretar), a po obrazovanju su pravnici.
Nikola Selaković (1983) je takođe pravnik, ima master diplomu Pravnog fakulteta u Beogradu, bio je asistent na Katedri za pravnu istoriju na Pravnom fakultetu, ministar pravde i državne uprave, generalni sekretar predsednika Republike, ministar spoljnih poslova, a do danas i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
U dugačkom Selakovićevom siviju je i pomenuta jedna aktivnost u kojoj postoji reč „kultura“: Selaković je osnivač, a u periodu od 2011. do 2012. godine bio je i predsednik Srpskog kulturnog kola „Despot Stefan Lazarević“. Ne bi bilo nemoguće da mandatar Vlade i predsednik države ovaj detalj u Selakovićevoj karijeri istaknu kao njegovo sasvim dovoljno iskustvo koje ga kvalifikuje za ministra kulture.
Osim Selakovića kao mogući ministri kulture pominjali su se i Dejanu Ristiću, za koga bi se na osnovu dosadašnjih uspešnih aktivnosti (direktor Narodne biblioteke i Muzeja žrtava genocida) moglo pretpostaviti da bi bio odgovarajući ministar kulture, Ljubici Vraneš članici Beogradske opere, i Maji Gojković dosadašnjoj ministarki kulture.
Činjenica da su svi bili iz kulture, govori o naivnost/želji/nadi javnosti da je ovoj državi ipak stalo do njene kulture. Ristić i Gojković dobili su druga zaduženja.
Očekivanja
Na osnovu nekoliko detalja iz dosadašnje karijere Nikole Selakovića, nazire se i šta bi se od njega moglo očekivati na novom radnom mestu.
Ovog meseca je prisustvovao skupu u Banja Luci „Srpska te zove“ povodom Rezolucije u Srebrenici. Kao ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pojavljivao se u javnosti na ceremonijalnim događanjima, a ne tamo gde se rešavaju problemi iz resora koji je vodio.
U vreme dok je bio ministar pravde, u državi je bio veliki štrajk advokata. Selaković se ponašao kao da se ništa ne događa.
Pre dve godine na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku potpisao je Plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova Srbije i Rusije, i nije video ničeg spornog što njegov potpis, u tom trenutku i na tom mestu, daje nepovoljan signal Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama.
Selaković srčano podržava stav Srpske napredne stranke i predsednika Republike da se ne uvedu sankcije Rusiji. Na tu temu je jednom rekao: „Nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji i ako mogu da kažem iz svog iskustva, pod najvećim pritiscima je predsednik Vučić, ne samo kao neko ko je lider u Srbiji i suvereni lider u ovom delu Evrope, već i neko ko je potpuno legitiman nosilac vlasti“.
Na sastanku sa Orsatom Miljenićem, hrvatskim ministrom pravde, bio se pojavio sa šajkačom i kokardom. Kad je zbog toga hrvatski ministar odbio da sedi s njim za istim stolom, Selaković je uzvratio: „Što se tiče moje kape, uvek ću s ponosom nositi kapu koju su nosili moji preci na Ceru, Kolubari, Krfu i Kajmakčalanu.“
Da jasno iskazuje koga voli a koga ne voli pokazao je već dok je bio asistent na Pravnom fakultetu. Na jednom predavanju uzeo je od studentkinje flašicu vode hrvatskog proizvođača i bacio je u kantu za đubre rekavši da to čini jer u pitanju nije domaća voda. Selaković je kazao da je samo želeo da ukaže studentima na neophodnost kupovine domaćih proizvoda: „Bacanjem te flašice studentima sam slikovito ilustrovao i na delu pokazao kako se pomaže Srbiji“.
Nakon dve nedelje pritvora, u petak su iz pritvora nekadašnji potpredsednik Vlade Vojvodine Goran Ješić, student Relja Stanojević i gradski odbornik u Novom Sadu Miša Bačulov.
Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, preminuo je u 65. godini
U petak pre podne u Beogradu je bilo olujnih udara košave, što je dovoljno snizilo temperaturu da se sneg u tankom sloju zadržava na tlu
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
