Nedavno je Srbija uzela kredit od Banke Saveta Evrope za rekonstrukciju ustanova kulture, treći od 2021, iako većinu za koje se ranije zadužila još nije realizovala a neke nije ni počela. Obećanih a neostvarenih projekata ima mnogo više od ostvarenih
Srbija je opet uzela kredit iz Banke Saveta Evrope za rekonstrukciju, adaptaciju i izgradnju objekata posvećenih kulturi, treći put za tri godine, a da ni prethodni projekti koje je trebalo realizovati od tog novca nisu završeni. Neki nisu ni započeti.
Tri zajma Banke Saveta Evrope
Prošle nedelje potpisana su tri ugovora ukupne vrednosti 6,3 miliona evra za sanaciju i adaptaciju Velike koncertne dvorane Zadužbine Ilije M. Kolarca u Beogradu, rekonstrukciju i dogradnju Galerije Milene Pavlović Barili u Požarevcu, kao i adaptaciju i prenamenu Doma vojske u Leskovcu u multifunkcionalnu Gradsku koncertnu dvoranu i Muzičku školu.
Odluku o ovom kreditu i njegovoj nameni donela je Vlada Srbije 25. aprila, rekla je ministarka kulture Maja Gojković, potpisujući ugovore.
Krajem ovog februara, Vlada Srbije je odlučila da iz istog izvora, dakle iz kreditne linije Banke Saveta Evrope, pored već ranije opredeljenih 1,6 miliona evra odvoji još 2,3 miliona evra za obnovu i sanaciju Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Pre tri godine Srbija je od Banke Saveta Evrope dobila zajam od 20 miliona evra za rekonstrukciju šest ustanova kulture za radove na zgradi Narodnog pozorišta u Beogradu, pretvaranje stare Železničke stanice u Istorijski muzej Srbije, obnovu Muzeja Jugoslavije, za rekonstrukciju Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“, kao i za centre kulture izvan glavnog grada – za višefunkcionalni centar u Pirotu, i Narodno pozorište u Nišu.
Jugoslovensko dramsko
Nova, ovogodišnja sredstva za Jugoslovensko dramsko pozorište namenjena su „sanaciju krova, rekonstrukciju pozorišnih sala i zamenu stolica, mehanizama scenske tehnike i liftova“, istaknuto je u objavi Ministarstva kulture.
Podsetimo, juna prošle godine Ministarstvo za javna ulaganja raspisalo je tender za rekonstrukciju zgrade Jugoslovenskog dramskog pozorišta a vrednost posla procenjena je na 130 miliona dinara, bez PDV-a. Taj tender je obuhvatao sve ovo što je nabrojano u pomenutom saopštenju Ministarstva kulture iz februara.
Kad se sabere ranije opredeljenih 1,6 miliona evra sa ovih 2,3 miliona evra iz februara ove godine, to je 3,9 miliona evra – znatno više od 130 miliona dinara.
Šta je završeno a šta nije
Od svih planova zbog kojih je dobijen novac od Banke Saveta Evrope, završeni su Muzej Jugoslavije (zapravo deo kompleksa ovog muzeja, Muzej „25 . Maj i to nakon šest godina od početka radova), rekonstrukcija Narodnog muzeja, izgrađena je Mala scena narodnog pozorišta u Nišu, a pri kraju je obnova Doma vojske u Pirotu.
Rekonstrukcija zgrade bivše Železničke stanice kako bi se u nju uselio Istorijski muzej Srbije, i rekonstrukcija paviljona „Cvijeta Zuzorič“ nisu ni na vidiku.
„Boško Buha“, Muzej grada
U Srbiji ima mnogo nerealizovanih projekata koji se odnose na rekonstrukciju i adaptaciju ustanova kulture, i izvan onih koji su planirani od novca Banke Saveta Evrope. Recimo:
Rekonstrukcija zgrade pozorišta „Boško Buha“ je trebalo da počne 15. aprila, a nije. Maša Mihailović direktorka pozorišta „Boška Buhe“ rekla je u martu da su rešeni su svi imovinsko-pravni odnosi, završen je tender, izabran je izvođač radova, a tada je sve bilo i pravosnažno jer je potpisan ugovor sa izvođačem. Pozorište „Boško Buha“ devet godina čeka na rekonstrukciju.
Zatim, prošlog novembra je javljeno da je izabran izvođač radova „W. D. Konkord Vest“ (Concord West) za obnovu zgrade Muzeja grada Beograda u Resavskoj ulici, a vrednost radova iznosi oko 36 miliona evra, kao i da bi radovi trebalo da počnu do kraja te, dakle prošle, godine. Još uvek nisu počeli.
Inkluzivni centar, Vojni muzej
Početkom avgusta 2021. Grad Beograd je objavio tender za rekonstrukciju dela objekta koji se nalazi na uglu ulica Savske i Risanske u kojem će se realizovati programi kulturne inkluzije sa osobama sa invaliditetom.
„Inkluzivni kulturni centar za osobe sa invaliditetom, površine 857 metara kvadratnih, biće jedinstveno mesto na kome će se organizovati predstave, koncerti, izložbe i kreativne radionice. Ovaj centar će moći da primi 240 posetilaca“, rekao je tada Goran Vesić u svojstvu zamenika gradonačelnika.
Takođe u avgustu 2021. godine tadašnji ministar odbrane Nebojša Stefanović najavio je investicije u modernizaciju Vojnog muzeja i Muzeja vazduhoplovstva.
Šta je urađeno
Osim već pobrojanih, spisak ovakvih neispunjenih najava, i to samo za Beograd, je poduži: nova zgrada Beogradske filharmonije o kojoj se ćuti, nova zgrada Muzeja Nikole Tesle koja će čini se da će ipak biti na Beogradu na vodi, nova zgrada Opere koju vlast hoće da smesti u Halu 1 Beogradskog sajma, nova zgrada nacionalnog ansambla „Kola“ čiji je budući izgled projektovan još 2019. godine…
Osim pobrojanih, u spisku ispunjenih obećanja opet samo za Beograd, je tek nekoliko stavki: rekonstruisano je omladinsko pozorište „Dadov“, Beogradsko dramsko pozorište je dobilo letnju pozornicu, uređen je Salon Muzeja grada…
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„Vreme“ je imalo uvid u zahtev u kojem Bibliotekarsko društvo Srbije upozorava da OOPR protivzakonito vodi autorska prava pisaca, a i da nije osnovan po zakonu. OOPR na to oštro odgovara
Istorija je piščeva osnovna preokupacija, stopljena sa književnošću. Ne postoji svrsishodna i velika Istorija sa velikim slovom – postoji više malih, fragmentiranih istorija u kojima se okuplja nekakav smisao kroz mnoštvo delova: ”tek ponešto postaje istorija. A sve munjevito postaje prošlost: ‘senka senka, a potom ništaʼ”. To razgrađivanje, a zatim “lepljenje” priče je važan postupak Petkovićeve poetike, njegove istoriografske metafikcije, koju bismo jednostavnije mogli nazvati igrom, maštarijom, fantastikom
Ovaj Abasijev film je, čini se, dovoljno iskren i promišljen pokušaj da ukloni Trampove šake sa lica, i onda što uverljivije prikaže portret čoveka koji i kada sam pati, ne odustaje od mogućnosti (a koja nije tek odraz alfamužjačkih i kompetitivnih poriva) da patnju nanese i drugima, makar oni spadali i u krug njegovih najbližih “satelita”
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!