Gde je 20 miliona evra za kulturu od Banke Saveta Evrope

Narodna skupština usvojila je 2. februara 2021. godine Zakon kojim se potvrđuje zajam za modernizaciju ustanova kulture, kojim će se od Banke za razvoj Saveta Evrope uzeti 20 miliona evra.

Precizirano je da će novac biti utrošen za radove na zgradi Narodnog pozorišta u Beogradu, pretvaranje stare Železničke stanice u muzej, obnovi Muzeja Jugoslavije, za Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, kao i za centre kulture izvan glavnog grada – za višefunkcionalni centar u Pirotu, i Narodno pozorište u Nišu. Odlučeno je i da će država obezbediti i dodatnih 10 miliona evra iz svog budžeta i drugih zajmova.

Uslov za svaki zajam, pa tako i za ovaj,  je da se utroši isključivo za ono za šta je dobijen i ni za šta drugo, to u dogovorenom roku.  U protivnom, zajam se vraća onom od koga je dobijen.

Na nedavni upit „Vremena“ Ministarstvu kulture Srbije da li su i na koji način iskorišćena sredstva dobijena od Banke za razvoj Saveta Evrope u iznosu od 20 miliona evra kako bi se obnovile ustanove kulture, nismo dovili odgovor ni nakon nekoliko urgiranja.

Tender

Pretragom po internetu o sudbini ovog zajma nailazi se na informaciju „Južnih vesti“ iz polovine decembra 2021. da je Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima raspisala tender za izvođača radova na Domu vojske u Pirotu, fasadi Narodnog pozorišta u Beogradu, i sanaciji i restauraciju fasada i pristupnih platoa zgrade Muzeja Jugoslavije. Rok za podnošenje ponuda bio je 17. januar 2022. godine, a ukupna vrednost nabavke je bila 546,6 miliona dinara.

Tender je propao, piše isti portal marta 2022. godine, zato što je stigla samo  jedna ponuda, M Enterijer gradnje iz Beograda, i ona je odbijena zbog previsoke cene, pa je Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima odlučila za direktno pregovaranje oko cene. Ukupna vrednost nabavke ostala  je ista.

Na taj način  je izabran konzorcijum četiri firme u kome su osim pomenutog M Enterijera,  i Ornament – Investinženjerin, takođe iz Beograda i dve niške firme – SIB Invest i Teming elektrotehnolodži. Vrednost radova je porasla, na 918 miliona dinara. Rok za završetak radova je bio 540 dana. Vest o tome objavljena je polovinom maja 2022.

Šta je završeno

U dogovorenom roku završeni su Muzej Jugoslavije i Narodno pozorište u Beogradu.

Već krajem oktobra 2022. je javljeno da se restauracijom fasade Narodnog pozorišta prema Francuskoj ulici završava obnova fasade ove ustanove, da radove izvodi M Enterijer Gradnja, te da je sredstva za taj posao izdvojila kancelarija za javne nabavke.

Početkom jula prošle godine objavljen je početak radova na rekonstrukciji gledališta Velike scene Narodnog pozorišta, a završeni su pred početak jesenje sezone kako je i najavljeno.

Tehnički direktor Narodnog pozorišta Mališa Đurašinović podsetio je tada da „pune 34 godine, osim povremenih tapaciranja dotrajalih sedišta, ovde ništa nije rađeno u tako velikom obimu. Ovoga puta, radovima će biti obuhvaćena kompletna zamena svih fotelja u parteru, na prvoj, drugoj i trećoj galeriji, kao i postavljanje novih tepiha unutar sale i po hodnicima galerija“.

Najavio je i sređivanje poda na samoj sceni, i trogodišnjih atesta za dizalice i pokretne mehanizme na sceni. Iz Narodnog pozorišta je tada saopšteno da su za radove izdvojena sredstva iz budžeta Srbije, odnosno Ministarstva kulture.

Svetislav Goncić upravnik ove kuće istakao je tada da se „u pozorištu bave i kompletnim vodovodnim sistemom na kome se nije radilo od kraja osamdesetih godina, kao i svim drugim sistemima koji utiču na zdravlje kako zaposlenih, tako i sugrađana i drage publike“.

Početkom novembra prošle godine obeležen je završetak  radova poslednje faze na zgradi  Muzeja Jugoslavije. Rečeno je da su prve  dve faze radova (termotehničke instalacije i uređenje enterijera) završene zahvaljujući sredstvima Ministarstva kulture, dok su radovi na trećoj fazi (restauraciji fasade i pristupnih platoa, kao i uređenju zelene površine) finansirani iz zajma kod Banke za razvoj Saveta Evrope, namenjenog ulaganjima u infrastrukturu u ustanovama kulture.

Šta će uskoro biti završeno

Radovi na obnovi Doma Vojska u Pirotu i Maloj sceni Narodnog pozorišta u Nišu još nisu završeni, ali se, nakon odlaganja, očekuju početkom ove godine.

Za izgradnju Male scene Narodnog pozorišta u Nišu, oktobra 2022. izabrana je grupa koju čini Tončev gradnja iz Surdulice, tri firme iz Beograda – M enterijer gradnja, Tesla sistemi i Svetlost teatar, kao i dva beogradska podizvođača – Alp inženjering i Ornament-investinženjering.Tender na kome su pobedili raspisan je pola godine ranije. Prema pisanju „Južnih vesti“, postupak su „usporile“ firme Beomaks iz Beograda i Kej iz Valjeva zahtevom za zaštitu svojih prava, zato što je po njima naručilac neke ponuđače favorizovao, a neke diskriminisao već samim uslovima u dokumentaciji – navedena je svetlosna oprema koju proizvodi Svetlost teatar.

Nedavno su „Južne vesti“ podsetile da se decembra prošle godine navršilo godinu dana od početka izgradnje Male scene za koju su beogradske firme i preduzeće Tončev gradnja, dobili oko 139 miliona dinara. Prvi rok od 270 dana je istekao, zatim je produžen do 27. decembra, ali je i taj probijen.

Upravnik Spasoje Ž. Milovanović za „Vreme“ kaže da se „čeka samo rampa za osobe sa invaliditetom“, i da se nada da će 11. mart, 137 rođendan Narodnog pozorišta, „proslaviti sa otvorenom Malom scenom. Repertoar je već spreman. Uz beogradsko Narodno pozorište, niško je najstarije pozorište koje je ovoliko godina radilo u kontinuitetu, i zaista zaslužuje a i ima velike potrebe za proširenjem“.

Novembra prošle godine ministarka kulture Maja Gojković bila je u Pirotu i, kako je javljeno saopštenjem iz Ministarstva, izrazila je „zadovoljstvo dinamikom radova na budućem velikom kulturnom centru grada“, najavila da će „građani Pirota uskoro prisustvovati njegovom otvaranju i moći da uživaju u različitim kulturnim sadržajima multifunkcionalnog centra kulture kakvog nema u Srbiji, a ne samo u Pirotskom okrugu“

Tada je Gojković je podsetila da je „Vlada Republike Srbije uzela kredit za infrastrukturu, upravo za radove u kulturi za nekoliko projekata u našoj državi. Prema njenim rečima, to je zajam od Banke za obnovu i razvoj Saveta Evrope, a vrednost investicije u Pirotu do sad je dostigla pet miliona evra“, piše u saopštenju.

Šta nije ni započeto

Rekonstrukcija zgrade stare Železničke stanice i Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“ nisu ni na vidiku.

Poslednji voz sa Železničke stanice Beograd na Savskom trgu otišao je 2018.. Dve godine nakon toga, Vlada je odlučila da se tu preseli Istorijski muzej Srbije, Muzej se uknjižio  katastru, a Mašinoprojekt je određen da uradi idejno rešenje, pa idejni projekat.

Zatim je početkom februara 2022. Ministarka kulture Maja Gojković najavila na TV Pink da će krajem aprila te godine biti završena projektna dokumentacija i idejno rešenje za rekonstrukciju zgrade, kako bi postala zgrada Istorijskog muzeja Srbije.

Najavila je da će radovi na rekonstrukciji biti započeti tog jula, te da će biti završeni najkasnije do novembra 2023. godine. Ukupna investicija je procenjena na 13,5 do 15 miliona evra.

Septembra prošle godine Miroslav Čučković, gradski menadžer, rekao je da je „ projektovanje u toku, i da možemo očekivati u 2024. radove na  rekonstrukciji.

Trenutno, zgrada stare Železničke stanice u Beogradu je smetlište.

Rekonstrukcija Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“ se čak ni ne pominje.

Zna se da je prepreka imovinsko-pravni status zgrade: Udruženje likovnih umetnika Srbije oduvek je u njoj, a zalaganjem Nade Popović Perišić, tadašnje ministarke kulture, 1999. godine dobili su je na korišćenje na neograničeni period. Deset godina nakon toga Gradska uprava ga raskida. Onda je 2014. godine vlasništvo prebačeno na Republiku, i od tad se kao držalac prava nad „Cvijetom“ pojavljuju i Grad Beograd i Republika Srbija.

Nije jasno zbog čijih interesa je nastao ovaj problem.

Od sedamdesetih, ULUS nije imao mogućnosti da uloži veća sredstva u obnovu Paviljona i,  2017. Ministarstvo kulture na čijem čelu je tada bio Vladan Vukosavljević, iniciralo je obnovu. Ugovor je potpisan između Ministarstva kulture, Grada i Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, koji je potom izradio plan za rekonstrukciju Paviljona.

Za realizaciju rekonstrukcije po ovom projektu, 2021. godine odobrena su sredstva iz Razvojnog fonda Evropske banke. Gde su, da li su još uvek u Srbiji ili su vraćena EU banci, Ministarstvo kulture Srbije nije odgovorilo. Ni za „Cvijetu“, ni za Železničku stanicu.