Blokade fakulteta
Novi protesti studenata u nekoliko gradova – policija u zgradi RTV
Nastavak studentskih protesta u nekoliko gradova Srbije. I za danas najavljena komemorativna akcija „15 minuta tišine"
U okviru buduće ambijentalne celine u OOŠ "Vladislav Ribnikar" postojaće škola i memorijalni centar u znak sećanja na žrtve stravičnog zločina u kojem je 3. maja prošle godine ubijeno devet učenika i školski čuvar
Vršilac dužnosti direktora Ogledne osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ Ljubomir Pjevović rekao je da iako određenim trenucima postojalo nerazumevanje, ne znači da su roditelji i zaposleni jedni protiv drugih, te da nije primetio da bilo ko od njih ima nešto protiv osnivanja memorijalnog centra.
„To treba da se čuje i da se zna“, kazao je Pjevović u intervjuu današnjem izdanju lista Danas.
On je podržao formiranje multidisciplinarnog tima koji zajedno sa Radnom grupom čiji je član, a koju je osnovala Vlada, treba da dođe do konačnog rešenja o izgledu buduće ambijentalne celine na prostoru OOŠ „Vladislav Ribnikar“.
U sastavu te celine postojaće škola i memorijalni centar u znak sećanja na žrtve stravičnog zločina u kojem je 3. maja prošle godine ubijeno devet učenika ove osmoletke i školski čuvar.
Pjevović tvrdi da je prvo potrebno da se dođe do rešenja ambijentalne celine, idejnog rešenja i izrade projekata, a za sve to je potrebno vreme.
Škola će do tada nastaviti da radi na trenutnoj adresi, a do počeka naredne školske godine očekuje se poboljšanje uslova za izvođenje nastave.
Bez oglašavanja dosadašnjih direktora
Kolektiv škole, dva prethodna v. d. direktora, kao i direktorka koja je bila na čelu „Ribnikara“ u trenutku kada se dogodila masovna pucnjava, do danas se nisu oglašavali.
Govoreći o pisanjima medija o situaciji u školi, Pjevović je rekao da je neophodno da postoji hijerarhija i da postoji jedna odgovorna osoba.
„Svaka škola ima svoju autonomiju, ali za sva dešavanja podnosi izveštaj i odgovorna je onome ko je nadležan. Ovde je koleginica (bivša direktorka Snežana Knežević – prim. aut.) donela odluku da ne želi da daje bilo kakve izjave, što je sasvim legitimno. Utisak koji se stekao da se nešto krije je pogrešan, jer tu nema šta da se krije“, naglasio je Pjevović.
Na pitanje da li je škola nešto znala, da li je uradila sve što je do nje i da li je mogla da spreči da dođe do tragičnog događaja, Pjevović kaže da podatke o tome nema.
„Škola je obrazovna ustanova, ali je i vaspitna, koraci koji se preduzimaju u nekim situacijama su možda nekad nekome nelogični, ali škola radi sve ono što je u njenom domenu, oslanjajući se na određene procene i analize zakonom predviđene“, rekao je Pjevović.
Želja da se pomogne nastavnom osoblju i deci
Upitan o komunikaciji škole sa porodicom Kecmanović, Pjevović je napomenuo da ne zna kakva je bila komunikacija i da li je bila posebna u odnosu na ostale roditelje.
Na pitanje ko ga je pozvao na mesto v. d. direktora i šta je bio motiv zbog kog je prihvatio, Pjevović je rekao da je poziv dobio poziv iz Ministarstva prosvete, a da je prihvatio, jer je želeo da pomogne kolegama i deci.
Govoreći o podelama i sukobima roditelja ubijene dese sa predstavnicima Saveta roditelja, Pjevović je rekao da nije primetio nikakve neprijatnosti.
„Ako se ne daju odgovori zbog tog pritiska se pojavljuje agresija i nakon toga dolazi do polarizacije kao posledice. U ovoj školi roditelji nisu jedni protiv drugih“, naglasio je Pjevović dodajući da je došlo do nerazumevanja kada su ljudi u strahu i kada nemaju odgovore, a ne mogu ih imati jer ne postoji šablon za rešavanje situacije koja se dogodila.
Komentarišući pisanja medija o sporovima da memorijalni centar treba da bude u jednom delu škole ili samo u prizemlju, Pjevović je rekao da je zatvaranje dela škole i prebacivanje učenika i zaposlenih u taj prostor dovelo do toga da se sa kabinetske nastave pređe na nastavu u učionicama, gde nema mogućnosti da se koristi ono što je potrebno za nastavu.
Formiranje Radne grupe za sanaciju škole
„Javnost je to doživela kao da je reč o borbi za kvadraturu, a nije. Stekao sam utisak da su ljudi navukli neki prezir kao da ovde ne postoji bilo kakva empatija, kao da ne postoji bilo kakvo ljudsko osećanje, a to su nastavnici koji su godinama radili sa tom decom, koji su isto tako teško podneli sve što se desilo“, kazao je Pjevović.
Na pitanje da li se planira poboljšanje uslova rada za narednu školsku godinu, Pjevović je rekao da je formirana Radna grupa za sanaciju škole u kojoj su predstavnici zaposlenih, saveta roditelja, nadležnih institucija, sekretarijata Grada i stručnih timova koji rade sa decom.
„Sagledaćemo šta su potrebe dece, roditelja, zaposlenih i organ upravljanja škole je taj koji će na kraju odlučivati“, rekao je Pjevović dodajući da će se radovi realizovati tokom leta i da se uveliko škola priprema za narednu školsku godinu.
Pjevović tvrdi da će se prijaviti na konkurs za direktora škole.
Nastavak studentskih protesta u nekoliko gradova Srbije. I za danas najavljena komemorativna akcija „15 minuta tišine"
Praznovanje Nove godine i njeno “dočekivanje” ima dublje implikacije od izbora vina i pravljenja ruske salate. Ideja da se godina u nekom trenutku završava i onda počne nova potiče iz pradavnih epoha i sastavni je deo razumevanja vremena kao cikličnog, kao ogromnog, možda beskrajnog, niza univerzuma, života i godina, koji nastaju, traju i završavaju se, samo da bi ponovo počeli sa određenom pauzom ili bez nje
U Novom Sadu je poginulo 15 ljudi u padu nadstrešnice i više ništa nije bilo smešno. Iznuđene su ostavke, a sveopšta paraliza mogla se videti i na primeru Dana žalosti – jedan u u Srbiji, tri u Vojvodini. Manjak empatije pokazao je premijer, koji je pokušao da razmere tragedije meri smrću 15, 155, ili 15000 ljudi. Na studente su poslati batinaši, a RTS je bez zadrške prenosio optužbe da su plaćenici. Međutim, desilo se upravo suprotno, jer je talas nezadovoljstva samo postajao jači. Zato će studentski protesti i plenumi obeležiti kraj ove godine i doček nove, između straha i nade, koja se pojavila, baš kao i empatija i solidarnost
Priče su postale tek jedno od oružja za masovno uništenje pa smo zato i svi mi kojima je pričanje priča profesija završili kao osumnjičeni za sudjelovanje u zločinima protiv čovječanstva. Svi smo mi potencijalni manipulatori i zavodnici, svi mi izmišljamo i uvijamo
Čovek koji je autom gazio ljude na božićnom vašaru u Magdeburgu ima čudnu biografiju i tek se naslućuju motivi zlodela u kojem je ubijeno više ljudi, a oko dve stotine je povređeno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve