Kada je kamen temeljac za studentski dom kod tehničkih fakulteta u Nišu postavljen 2009, tadašnji studenti Niškog univerziteta su se ponadali da će uskoro biti smešteni u moderni objekat u blizini centra grada. Međutim, izgradnja od tada nije daleko odmakla, a tadašnji studenti davno su diplomirali. Šta se uradilo u poslednjoj deceniji? Kakve su najave? I konačno, koliko se može verovati onome što se u Srbiji najbolje prima – obećanjima vlasti koja, uzgred, posebno bujaju u izbornim godinama
Premijerka Ana Brnabić kazala je u februaru da će izgradnja Studentskog doma u Nišu uskoro biti završena. Kad će se to tačno dogoditi, ipak nije precizirala. Samo je tražila od građana da budu strpljivi kako bi se našao način na koji će se gradnja nastaviti, navodeći da će za studentski dom biti zaduženo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ministarstvo, međutim, danima ne odgovara na naše pozive i poruke, te odgovor na pitanje dokle se stiglo i zašto se toliko odugovlači – nije poznat.
“Studentski dom je važan da bismo mogli da upišemo više studenata. Važan je i zato što ne možemo da ostavimo zgrade u sivoj zoni kao spomenike naše nekadašnje neažurnosti, neprofesionalnosti i neodgovornosti. Garantujem da ćemo naći načina da to završimo, kao i stanove za mlade naučnike, kao što smo završili u Kragujevcu”, izjavila je tada Ana Brnabić.
Pre toga, avgusta prošle godine, direktor Studentskog centra Niš Rade Rajković bio je znatno određeniji – rekao je da će izgradnja lamele 5 studentskog doma kod tehničkih fakulteta na Bulevaru Nikole Tesle biti završena do ovog jula.
HRONOLOGIJA VAKUUMA
Od kamena temeljca do danas, menjala se vlast i ministri, raspisivale su se i propadale javne nabavke, jedno se ministarstvo ugasilo, jedna kompanija je tužila drugo ministarstvo… Skoro 15 godina od početka prvih radova, raspisan je tender za završetak izgradnje studentskog doma, tačnije, tender za izgradnju lamele 5. Nabavku je raspisalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a rok za podnošenje prijava je ovih dana (19. 4). Nabavka se sprovodi u okviru projekta “Studentsko stanovanje”, a novac za izvođenje radova je obezbeđen kroz zajam. Naime, ceo projekat finansira Evropska investiciona banka.
Pošto je poslednji studentski dom u Nišu izgrađen još 1974. godine, bilo je neophodno izgraditi još jedan. S tim se krenulo 2009, a prvu fazu radova je izvodilo preduzeće “Tončev gradnja”. Potom je 2012. Ministarstvo prosvete potpisalo ugovor sa kompanijom “Put inženjering”, koje je dobilo posao na tenderu i trebalo je da završi izgradnju ovog doma. Završetak radova bio je planiran za avgust 2012, međutim, taj rok nije ispoštovan zbog toga što, kako su onomad rekli iz pomenute firme, Ministarstvo nije uplatilo potreban avans. Time je, tvrdili su, ovo preduzeće izgubilo više od milion dinara jer su “bespotrebno u pripravnosti držali građevinsku operativu”. Dve godine kasnije, u avgustu 2014. svi radovi na studentskom domu su obustavljeni jer je firma “Put inženjering” tužila Ministarstvo prosvete, iako je 2015. trebalo da se u novi dom usele prvi studenti.
Tri godine, između 2014. i 2017, pitanje (završetka) izgradnje doma “lebdelo je u vazduhu”. A onda je direktor Studentskog centra Niš Rade Rajković – koji je već 18 godina na istoj funkciji – najavio nastavak sage, tačnije raspisanje novog tendera. Ništa se nije dogodilo. Rajković je svoju najavu ponovio i dve godine kasnije kada je početkom 2019. godine konačno i zaista raspisana nova javna nabavka. Tada je za izvođače radova izabrana, pored “Linije” iz Valjeva, firma “Bauvezen” Lazarevac, inače poznata po optužbama da je umešana u niz privrednih afera i čije je bivše odgovorno lice, kako je pisao “Danas”, Nemanja Trifunović bio među uhapšenima koji su osumnjičeni da su Elektroprivredu Srbije oštetili za 7,5 miliona dolara, za vreme izvođenja radova na Termoelektrani “Kostolac B”.
Tadašnji ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je da nije zadovoljan kako teku radovi, a 2021. Rade Rajković daje novo obećanje: dom će biti gotov do naredne 2022. godine, s obzirom da je radove ovoga puta “obustavio” kovid. U avgustu 2022, javljaju Južne vesti, Rajković daje novi rok za završetak radova – jul 2024. Rajković je za “Vreme” izjavio da ne postoji šansa da se dom izgradi do jula, s obzirom da je javna nabavka raspisana pre samo mesec dana.
“MI SE NIŠTA NE PITAMO”
Pomoćnik direktora Studentskog centra Niš Dobrivoje Ljujić očekuje da će studentski dom za studente biti useljiv od naredne školske 2025/2026. godine, a da je 360 dana rok za završetak kompletnih poslova. Na pitanje zbog čega se, pored već poznatih razloga u vezi sa kovidom koje je navodio Rajković, iznova odlagao završetak radova, Ljujić je naveo i gašenje Ministarstva za nacionalni investicioni plan (ugašeno 2011), koje je, prema njegovim rečima, sprovodilo ovaj projekat. Problem je što taj projekat niko nije preuzeo, tako da je usledilo još godinu i po dana vakuuma.
“Nije postojala jaka politička volja. Mi smo kao centar aplicirali za taj projekat, koji je, između ostalog, uvršten u tri najbolja projekta podržana i od strane Svetske i od strane Evropske banke”, ističe Dobrivoje Ljujić i dodaje da se, na kraju krajeva, nada da će se studentski dom izgraditi do kraja. Naglašava da se oni kao Studentski centar “ne pitaju ništa”.
Inače, u planu je da dom ima 11 spratova sa podrumom, prizemljem i potkrovljem. Studenti bi bili smešteni u jednokrevetne, dvokrevetne i trokrevetne sobe. Dom bi trebalo da ima i zajedničke prostorije za druženje, terase, čitaonice ukupnog kapaciteta od 130 mesta, TV salu, prostoriju za električne ormane, trokadero, kancelarije, internet klub, fitnes salu, vešernicu i kafe bar, dok će u menzu studenti morati da idu u drugu zgradu. Sve to lepo zvuči.
Procenjena vrednost nabavke iznosi 960.000.000 dinara. Međutim, pre samog raspisanja tendera, krajem 2023. godine Ministarstvo je rešavalo legalna pitanja vezana za ponovno dobijanje građevinske dozvole. Gradska uprava za građevinarstvo Niš donela je 5. decembra 2023. “rešenje o odbacivanju zahteva investitora Republike Srbije, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli za izgradnju studentskog doma”. Već tri dana kasnije, 8. decembra GU za građevinarstvo donosi “rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli”, čime je zahtev ministarstva za gradnju studentskog doma prihvaćen. U rešenju se navodi da je predračunska vrednost radova 935.956.596 dinara.
PRAZNA OBEĆANJA, DOMOVI PUNI
Iako je Niš univerzitetski grad i treći najveći grad u Srbiji, kapacitet studentskih domova koji ovaj grad nudi nije dovoljan. Naime, Studentski centar u Nišu sastoji se od četiri paviljona, koji imaju kapacitet za smeštaj ukupno 958 studenata. Međutim, kako se navodi na zvaničnom sajtu Studentskog centra u Nišu, zahtevi studenata za smeštaj prevazilaze ove mogućnosti.
“Smeštajni kapaciteti paviljona Studentskog centra nisu dovoljni jer za postojeći broj mesta uvek konkuriše veći broj studenata. Zbog toga je politika dodele mesta u domovima neminovno ograničena i bazira se na javnom konkursu”, navedeno je na sajtu.
Početak akademske godine zadaje problem i brucošima niških fakulteta koji dolaze iz drugih gradova. Naime, od obezbeđenih mesta u studentskim domovima, brucošima je namenjeno tek 270. Kako se navodi na portalu Jugpress, uslovi nisu bolji ni za starije studente, koji moraju da imaju visok prosek kako bi dobili sobe u domovima. “Da bi neko od akademaca došao do ključa sobe u studentskom domu, mora dobro da zagreje stolicu i da se u njegovom indeksu nađu devetke i desetke. Boduje se i koliko im je ispita ostalo iz prethodne godine, kao i to da li polažu ispite u roku”, prenosi portal Jugpress.
Nedostatak adekvatnog studentskog smeštaja, kao i visoki troškovi studiranja u Nišu, izazvali su reakciju studenata, čiji se glas na ovu temu čuje posle dužeg vremena, u kojem su njihove potrebe bile zapostavljene.
Komunikološkinja i bivša studentkinja Filozofskog fakulteta u Nišu Sanja Stevanović navodi da su studenti godinama bili neprimetni, ali da na još jedno odlaganje izgradnje ovog objekta nisu mogli da ćute.
“Kada su 2009. godine postavljeni temelji za dom, studenti nisu bili bitni za vladajuću stranku. I sa tim se nastavilo. Međutim, sad kada su počeli da izražavaju nezadovoljstvo, odjednom se obećava izgradnja doma”, naglašava Sanja Stevanović, koja smatra da nadležnima za izgradnju Studentskog centra, kao ni vlastima, više nije važno kako će dom izgledati, niti dokle su stigli dosadašnji radovi. Prema njenim rečima, bitno je samo da se na televiziji prikaže kako je projekat završen, da se pošalje u javnost poruka o sopstvenoj uspešnosti, a studenti su samo sredstvo da se to učini.
Student Pravnog fakulteta u Nišu Luka Đorđević smatra da su potrebe mladih ljudi zapostavljene i da su studenti marginalizovani. “Troškovi studenata su veliki, a najveće troškove imaju oni koji su došli sa strane i moraju da iznajmljuju stanove i zato je potrebno povećati kapacitet domova. Imali smo priliku da vidimo da se jedan dodatni paviljon gradi već devet godina i da ga vlast toliko dugo koristi kao predizborno obećanje”, objašnjava Đorđević. On poručuje kako je neophodno da vlast vodi računa o studentima kako ovaj grad ne bi bio samo “usputna stanica za mlade”.
Sa druge strane, Studentski centar svakodnevno prati sve što je u vezi sa studentima i njihovim problemima, bar tako tvrdi direktor Studentskog centra u Nišu Rade Rajković. “Do sada nismo imali nikakvih problema. Sa studentima imamo odličnu komunikaciju”, kaže Rajković uz osvrt na ono što je, po njegovom mišljenju, najbitnije – šest vrsta jela na jelovniku u menzi svakog dana i kvalitetan smeštaj za studente.
Rade Rajković daje još jedno obećanje, u moru obećanja koja su izgubila smisao kako prolazi vreme. Naime, on tvrdi da će ovaj dom biti najbolji studentski dom u Evropi. Ništa manje, možda bi neko rekao, i ne možemo da očekujemo kada se već gradi deceniju i po. No, mnogo je važnije da dom postane useljiv, nego da se na rečima takmičimo sa evropskim susedima.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
