Da li će ostatak lokalnih izbora biti održan istovremeno sa beogradskim izborima? Da li će Beograđani na izbore izaći 2. juna? Hoće li opozicija učestvovati na izborima? Ili će ih bojkotovati? A ako, pasivno ili aktivno? I šta upšte znači „aktivan“ bojkot
Opozicioni bojkot izbora lebdi u vazduhu. Prva runda razgovora lidera opozicije sa predstavnicima vladajućih partija pod dirigentskom palicom predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić bila se odužila na tri dana i neslavno propala. Kamen spoticanja bio je odbijanje naprednjačkog establišmenta da se svi lokalni i beogradski izbori održe istog dana.
A i pristanak vlasti da se formira mešovita komisija sa ovlašćenjima da proveri i po potrebi izvrši reviziju biračkih spiskova i da Javni servis otvori kapije svojih informativnih programa za predstavnike opozicije, u opozicionim redovima je naišao na sumnju da se iza toga krije neka prevara.
No, Ana Brnabić i dalje „pruža ruku“ i poziva opozicionare da dođu kod nje u četvrtak u 10 časova da razgovaraju o primeni preporuka evropske posmatračke misije ODIHR, ne bi li se izborni uslovi za ovih pedesetak dana promenili toliko, da svi zajedno mogu srećno da pozovu građane da izađu na izbore.
Ponoš: Nisu pokrali dovoljno, pa bi sada to da nadoknade
Većina opozicionih lidera razmatra da se ovom pozivu odazove, da im se ne bi prebacivalo da odbijaju dijalog. Nadu u uspešan ishod, međutim, ne pokazuju.
Predsednik stranke Srbija centar (SRCE) Zdravko Ponoš tako je u emisiji „Marker“ na televiziji Insajder naglasio da je „upadljivo preskočena“ prva preporuka ODIHR-a: da pre ulaska u naredne izbore treba pokrenuti neophodne zakonske izmene.
„Umesto toga, oni su rapisali izbore, predali listu i krenuli u kampanju, pa bi da pričamo o drugim stvarima“, rekao je Ponoš.
Smatra da najvažnije preporuke ODIHR-a ne mogu da se primene za nekoliko nedelja, odnosno do 2. juna, zbog čega je predlog opozicije da se izbori pomere na jesen.
„Iz našeg ugla, izbori se ponavljaju jer su pokradeni i otkriveni su (vlast) u toj krađi. Njihov razlog za ponavljanje izbora je što nisu pokrali dovoljno. Od opozicije se sada traži da statira u unapred pokradenim izborima kako bi režim ovog puta pokrao dovoljno da formira vlast u Beogradu, a opozicija mu dala legitimitet“, ocenio je Ponoš.
Rekao je i da je „velika odgovornost pozvati ljude da ne izađu na izbore“.
„Ali, mnogo je veća odgovornost ako ih pozovemo da izađu na izbore znajući da će njihov glas biti ukraden“, istakao je Ponoš. Opozicija zato mora da igra toliko tvrdo, da bi mogla da „delegitimizuje takve izbore na kojima nema opozicije“.
„Izbori na kojima ne učestvuje opozicija nisu izbori. Vlast koja se formira posle takvih izbora ne može da izdrži duže od nekoliko meseci. Vučić bi morao da ponovi te izbore do kraja godine. Ne samo beogradske, već i sve lokalne“, siguran je Ponoš.
Aleksić: Bojkot nije dobro rešenje, već alarm
„Nije stvar u datumu već u izbornim uslovima, odnosno u tome da omogućimo građanima Srbije da na poštenim izborima biraju svoje predstavnike, jer alternativa tome je nastavak političkih tenzija u društvu i građanska neposlušnost, a to nije nikome u interesu“, rekao je predsednik Narodnog pokreta Srbije (NPS) i narodni poslanik Miroslav Aleksić.
On je za Euronews, govoreći o mogućem neizlasku opozicije na izbore ako vlast ne ispuni sva tri zahteva opozicije, rekao da treba iscrpeti svaku mogućnost za razgovore, iako nema još mnogo vremena, kao i da su svi svesni toga da bojkot nije sjajno rešenje, već alarm koji signalizira da u jednom društvu nešto ozbiljno ne valja.
Aleksić je ukazao na stav NPS-a da treba učestvovati u razgovorima jer je prvobitno opozicija i inicirala razgovore o izbornim uslovima.
„Nemamo mi pravo da nam išta bude teško, mi imamo obavezu prema građanima koji su glasali za nas i dali nam svoje poverenje da se borimo. Ipak, naposletku će naša lista, kao i do sada, zajednički na sastanku doneti odluku kako ćemo odgovoriti na poziv Ane Brnabić”, rekao je Aleksić.
Iako političke partije postoje da bi učestvovale na izborima, opozicija ipak neće učestvovati u „u šibicarenju“ i predstavama vlasti za javnost, naglasio je Aleksć, ocenivši kako dosadašnje ponašanje vlasti govori da „nemaju iskrenu nameru da se nešto promeni na bolje“, ali da ipak ima prostora za pomak.
„Ukoliko se do kraja nedelje ne pokaže dobra volja da se ostvare minimalni uslovi koji su prioritetni za realizaciju izbora, vlast ne može da očekuje da na izborima 2. juna učestvuje opozicija”, izričit je Aleksić.
Odbacio je tvrdnju predsednice Skupštine Ane Brnabić da bi spajanje lokalnih izbora sa beogradskim bilo kršenje zakona.
„Taj argument ne stoji, jer bi jedno od mogućih rešenja bilo da se u izbornom zakonu samo produži rok za raspisivanje izbora sa 120 na 150 dana“, objašnjava Aleksić.
A i Ana Brnabić i Aleksandar Vučić zaboravljaju da su 65 gradonačelnika i predsednika opština širom Srbije prošle godine naterali da podnesu ostavke. To za njih ne predstavlja presedan i kršenje zakona.
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
