Tomislav Peternek slovi za doajena srpske i jugoslovenske novinske fotografije, umetnika međunarodne reputacije koji je izbrisao granice između umetničke i dokumentarističke fotografije. Preminuo je u 91. godini 24. marta, a inicijativu porodice i Udrženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) da bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana poslanici SNS-a nisu prihvatili
Uprava Grada Beograda nije prihvatila inicijativu Udrženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) da fotograf Tomislav Peternek bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana.
Njegova porodica nije htela da komentariše ovu odluku. Rekli su nam da „ne žele da priča o slepilu ovog društva zaseni priču o njegovoj veličini“.
Nemaju pojma ko je bio Toma
Fotograf Igor Mandić koji je podnosio molbu ispred ovog udruženja kaže za „Vreme“ da su dobili informaciju da su poslanici opozicije izneli taj predlog, ali da poslanici Srpske napredne stranke nisu prihvatil inicijativu.
“Zaista mi nje jasno zašto se to desilo.Toma nije bio politički aktivan niti se bavio politikom. Mislim da je problem u tome što ti ljudi nemaju pojma ko je uopšte bio Toma Peternek. Mislim da uošte nisu u stanju da sagledaju njegov doprinos umetnosti na ovom prostorima”, kaže Mandić.
Dodaje da je reč o čoveku koji je za vreme bombardovanja prikazao svojom izložbom celom svetu “kakav je to horor bio 1999. godine u Srbiji”.
“Samo time je zaslužio da bar znaju o kome se radi. Toma nije bio ni pozicionar ni opozionar. Njemu je nagradu Grada Beograda, nekadašnju Oktobarsku nagradu, dodelio Siniša Mali. Ali jednostavno je umetnost u ovoj zemlji na poslednjem mestu”, kaže Mandić.
Dug novim generacijama
Peternekov dugogodišnji kolega i istaknuti fotograf Imre Sabo kaže za “Vreme” da je pogrešno da ne bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana zbog inspiracije i nasleđa koje dugujemo novim generacijama.
Dodaje i da je Peternek svojim radom ispratio sve ratove naše zemlje, a tokom devedestih čak živeo na terenu sa jednom vojnom jedinicom.
U to vreme,kao fotograf u penziji, dobrovoljno je dao svoj doprinos teškim vremenima, a svoju penziju preusmerio onima kojima je to bilo napotrebnije.
“Mnogo pre pojave veštačke inteligencije, Tomine naslovne strane nekadešnjeg NIN-a su bile tako savršene u umetničkom i tehničkom smilsu, da biste sada mogli da se prevarite da je reč o veštačkoj inteligenciji. Nadam se da su ti njegovi radovi negde sačuvani, nakon svih promena koje su desile”, kaže Sabo.
Biografija
Tomislav Peternek rođen je 1933. u Vinkovcima. Fotografijom se bavio od 1954. godine, a od 1970. je bio urednik fotografije u beogradskom nedeljniku NIN. Na toj dužnosti ostaje do penzionisanja 1993. godine.
U tom periodu objavljuje oko sedamsto naslovnih stranica ovog časopisa. Uporedo uz rad u foto-žurnalizmu, Peternek se bavio i primenjenom fotografijom, reklamnom, modnom i podvodnom.
Radio je fotografije za razne listove širom sveta. Bio je akreditovan dopisnik pri Ministarstvu informisanja Jugoslavije od velikih foto agencija; Reuters, Eastlight, Contrast, UNICEF i Corbis-Sygm-u iz Pariza. Živeo je i radio u Beogradu.
Peternek je bio dobitnik domaćih i međunarodnih nagrada, a njegove fotografije objavljivane su u najznačajnijim svetskim listovima. Nagradu za životno delo UNS dobio je 1991. godine.
Tomislav Peternek je preminuo u subotu, 23. marta, u Beogradu, u 91. godini.
Sahrana će se održati na Bežanijskom groblju 5.aprila od 9:30 časova.
Kako bi sačuvali Stari savski most, aktivisti će dežurati na njemu, poručili su večeras na protestu protiv rušenja Starog savskog mosta. Pripremni radovi za demontažu počinju u subotu
Kružni tokovi su, izgleda, postali automatsko rešenje svakog problema beogradskog saobraćaja. Još jedan je nikao blizu Košutnjaka, gde se sada stvaraju redovi autobusa, koji jedva mogu da se okrenu
Južna Koreja je zemlja sa najvišom stopom suicida. Sada se preduzimaju neke mere protiv toga. Srbija takođe nije daleko od vrha crne liste
Teži oblik gojaznosti ima svaki peti građanin Srbije. Više od polovine stanovništa bori se sa viškom kilograma. Svako osmo dete je gojazno
Ravnopravnost u nasleđivanju između muških i ženskih potomaka podržava samo 43 odsto mladih u Srbiji, a beleži se i veliki broj slučajeva žena koje se odriču nasledstva u korist braće
Zašto toliko ljudi ima potrebu da „opomene“ da nije Noć veštica nego Sveti Luka? Misle li ljudi da su onda bolji pravoslavci?
Skidanje pa vraćanje semafora na raskrsnici kod Ušća koja je pretvorena u kružni tok je još jedan eksperiment in vivo na Beograđanima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
