Alpinista iz Gorske službe spasavanja Bojan Marić kaže za „Vreme" da mnogi ljudi planinare u želji da „urade sve za dobru fotografiju", da preskaču osnovne obuke što može voditi u smrt
Planinare u regionu su potresle dve tragedije koje su se desile u ponedeljak i utorak, a ukupan bilans je troje poginulih i sedmoro povređenih alpinista.
Prvo je došla vest iz Albanije da je poginula planinarka iz Hrvatske, dok je troje srpskih planinara povređeno.
Kako je navedeno, Gorska služba spasavanja u Albaniji spasila je sedmoro planinara, od čega su četiri poreklom iz Hrvatske, a troje iz Srbije.
Jedna osoba je poginula, a kako se otkriva, u pitanju je naučnica iz Osijeka.
Nakon Albanije, stigle su tragične vesti i iz Slovenije.
Naime, na području planine Triglav na Julijskim Alpima pronađena su tela dvojice muškaraca koji su državljani Srbije.
Njihova tela pronađena su tokom pretrage terena policijskim helikopterima, posle nestanka planinara u subotu, piše slovenačko „Delo“.
Prema navodima slovenačke agencije STA, reč je o 33-godišnjem i 42-godišnjem muškarcu koji su u subotu ujutro krenuli na planinarenje, ali su na visini od 1.600 metara pali i poginuli na licu mesta.
Prema pisanju slovenačkog „Dela“, u akciji spasavanja je učestvovala i Gorska služba spasavanja Slovenije.
„Subjektivna greška uzrok tragedije na Triglavu“
Bojan Marić iz srpske Gorske službe spasavanja, upozorava za „Vreme“ da mnogi nisu svesni da veoma lako može doći do nesreće.
„Tragedije na planinarenju su kombinacija faktora. One se dešavaju i u razvijenim zemljama. Priroda je takva da se naglo preokrene vreme i da planinari ne mogu da ‘pročitaju’ situaciju. E sad, u ovoj konkretno situaciji na Triglavu, gde su stradala dva momka, koliko sam čitao i video – u pitanju je subjektivna greška. Naime, postojao je i treći alpinista sa njima, koji je odustao – jer je najavljeno konstantno loše vreme u više vremenskih prognoza. I tu možemo da kažemo da je u pitanju vrlo subjektivna greška“, ukazuje Marić.
Predočava da prognoze umeju da variraju, ali ukoliko više prognoza pokaže loše vreme, planinari ne treba da prave propuste i da se oglušavaju o upozorenja.
„Poginuli na Triglavu verovatno nisu istražili ni pročitali kakvo je bilo vreme prethodnih dana, jer je od otopljenja došlo do naglog zahlađenja i padavina. O ozbiljnosti situacije govori činjenica da njima Gorska služba spasavanja iz Slovenije nije mogla ni da priđe odmah kada je nesreća prijavljena, već dan i po ili dva nakon toga. Morali su da sačekaju, putevi su bili zatrpani, loša je bila vidljivost pa ni helikopteri nisu mogli da polete. I sve te činjenice ukazuju na lošu procenu planinara“, navodi Marić.
Dodaje da on nije poznavao poginule, ali kaže da je o jednom od njih čuo da je u pitanju veoma iskusan planinar sa mnogo osvojenih vrhova preko 2.000 metara nadmorske visine.
Značaj obuke i tečajeva o planinarenju
Marić savetuje da svi koji žele da se bave planinarenjem savladaju potrebne obuke i tečajeve, i da ne budu samouki, jer od toga nekada zavisi život.
„Na tečajevima čovek postepeno slaže znanje. Ono se dobija naravno i iskustvom, ali se bez obuke preskaču pojedine važne stvari“, primećuje sagovornik „Vremena“.
Komentarišući „eksploziju“ broja planinara u poslednjih nekoliko godina, on podseća da je dobrim delom za to zaslužna korona, jer se u to doba umnogostručio broj onih koji su krenuli sa tom aktivnošću.
Međutim, ukazuje i da su se i ranije sporadično dešavale nesreće, kao i da u Zemunu postoji ulica posvećena planinarima koji su stradali na Visočici u Bosni.
Za trenutnu situaciju i povećanju broja onih koji bi da se bave alpinizmom zaslužne su ili krive – društvene mreže.
„Ljudi se upuštaju u veliki rizik i spremni su da urade sve za dobru fotografiju“
„Sa koronom i društvenim mrežama je sve to poprimilo druge razmere. Ljudi su spremni da urade sve za dobru fotografiju. Bez ikakvog znanja i predznanja se upuštaju u veliki rizik. Posebna stvar je što ljudi nakon što vide nekog poznanika da je napravio dobru fotografiju na društvenim mrežama žele da urade isto to, a često i bolje od toga. I desi se incident, pa i tragedija. Ljudi preko telefona dobijaju prividnu mogućnost da svako može lako da uradi dosta. A ne može“, naglašava Marić.
Apeluje na sve koji vole planinarenje da poštuju osnovnu obuku koju organizuje Planinarski savez Srbije i brojna planinarska društva, jer ona nije skupa, a može mnogo toga da se nauči.
„Preporučujem i da ljudi malo suzbiju ego. Da ako ne žele da završe osnovne obuke, da se bar dobrano informišu preko ljudi koji imaju neku školu i iskustvo. Pre odlaska na planinu obavezno je pročitati sve o njoj, to nisu samo fotografije, izučiti vremenske prilike, i da se ne ode na planinu bez ikakve pripreme. U doba interneta se lako može doći do informacija. Čovek može i mora da se pripremi za ono šta ga očekuje. Ne treba potcenjivati mesta na kojima niste bili“, zaključuje Marić.
Predsedniku Srbije uspelo je prošle nedelje da u formi izvinjenja niškom dopisništvu Radio-televizije Srbije pošalje još gore i veće uvrede od inicijalnih. Branša se ipak digla. Četrdesetak niških novinara odbija da izveštava o Vučićevim nastupima, a pridružilo im se novosadsko dopisništvo RTS
“Nema vraćanja na staro. Mnogi su osetili slobodu i shvatili njen značaj. Pravi način je da se podrže deca i podrži budućnost. To su prepoznali i oni stari koji jedva imaju za život, koji su teškom mukom izašli, ali su to učinili kako bi pružili toplu dobrodošlicu toj vojsci koja je umarširala u naša srca”, kaže, sumirajući utiske, dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović
Nisu ih omeli ni praznici, ni ledeni dani poput onog na Sretenje kada su napolju bili punih 15 sati, ali ni još hladnije noći, kada su spavali pod otvorenim nebom na putu do Novog Sada. Nisu ih omela ni krvava stopala od prepešačenih stotina kilometara, niti svakodnevno zastrašivanje iz krugova vlasti da će ostati bez stipendija i domova, a ni poslednje pretnje da će izgubiti godinu. Kako studenti uče sve ostale šta je istrajnost i prilagodljivost pred novim izazovima
Učenici direktorki nalepili sendvič na vrata, ona im zaključala školu. Njen izlazak praćen zvižducima đaka za Vučića predstavlja “jedno od najjezivijih svedočanstava srpske današnjice”
“Pričaće se o generaciji koja je pokrenula ne revoluciju, nego evoluciju. Ovo je civilizacijski, evolucioni korak. Mi, stariji, zaboravili smo da je to moguće”
Studenti „koji žele da uče“ zahtevom za smenom ministarke Slavice Đukić Dejanović zapravo ispunjavaju Vučićevu želu da malo kinji socijaliste. A Vlada je ionako cela pala
Ako je junaštvo učinak borbe sa strahom i prevazilaženja straha, ako se junaštvo događa kao svesni i promišljeni čin, onda su istinski junaci ove borbe protiv diktature nastavnici i srednjoškolski profesori
Svakodnevni protesti, zasedanja skupština na svim nivoima uz prisustvo policije, prosveta u rasulu, univerziteti u otvorenoj pobuni, a Vučić i društvo „brane“ stabilnost. O čemu pričate gospodo? Baš ste vi destabilizirali Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
