U projekat „Skok u budućnost – Srbija EKSPO 2027“ biće uloženo 17,8 milijardi evra, rekao je Aleksandar Vučić. Još uvek, međutim, nema objašenjenje koliko će šta koštati, kada će se realizovati i kolika je isplativost čitave ove zamisli. To je politički projekat, kaže za „Vreme“ ekonomista Mihailo Gajić
U januaru ove godine, kada je državni vrh predstavio program „Skok u budućnost – Srbija EKSPO 2027“, najavljeno je da će zemlja u naredne četiri godine za sve projekte u okviru i povodom specijalizovane izložbe EKSPO 2027 uložiti 17,8 milijardi evra, piše Nova ekonomija.
Tada su predstavljeni ključni segmenti sveobuhvatnog razvoja Srbije, među kojima su programi za podizanje životnog standarda građana, projekti u oblasti nauke i tehnologije, obrazovanja, razvoja infrastrukture, energetike, ekologije, poljoprivrede, zdravstva, turizma, kao i u drugim oblastima od nacionalnog značaja.
Informacija koja je izostala je koliko će svaki od pojedinačnih projekata koštati poreske obveznike.
Ekonomista i izvršni direktor “Libeka” Mihailo Gajić za „Vreme” kaže da postoji sajt “Srbija 2027”, te da se na njemu može videti neki spisak projekata, ali ništa više od toga.
Mišljenja je da je stvar prvenstveno političke prirode, te da političari ne vole da ih javnost kontroliše na bilo koju temu, a naročito kada su u pitanju senzitivne teme kao što je potrošnja za kapitalne projekate.
„To je pitanje procesa odabira projekata – dakle, da li se zaista biraju oni projekti koji donose korist celom društvu, da li imamo cost to benefit analize i ako ih imamo, zašto nisu objavljene javno, da može stručna javnost da ih komentarise, da vidimo da li su zaista kalkulacije u njima tačne ili nisu“, kaže Gajić.
Agencija „Fitch” u svom poslednjem izveštaju, u kom nije menjala kreditni rejting za Srbiju, navodi da „cena i finansiranje EKSPO-a nisu jasni. U januaru je predsednik Srbije Aleksandar Vučić do 2027. godine najavio ulaganje od 17,8 milijardi evra, što je četvrtina godišnjeg srpskog BDP-a, ali izgleda da to uključuje i projekte koji nisu direktno povezani sa specijalizovanom izložbom i verovatno će biti ispod ukupne kapitalne potrošnje predviđene budžetom u tom periodu“.
Mediji izvor informacija o projektima
I ostatak stručne javnost se za projekte od nacionalnog značaja obaveštava kroz medije i niko ne zna zaista koliko će novca biti potrošeno na koji projekat, a profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić dodaje i da se neki projekti možda i neće realizovati, odnosno da će neupotrebljena sredstva ostati za neku drugu potrošnju.
„Mi ni danas ne znamo koliko koji od tih projekata vredi kada ih pogledamo pojedinačno. Generalno rekao bih da ovaj plan obuhvata sve veće projekte koji su u toku, a neki će biti realizovani tek posle 2027. godine. Dinamika realizacije će biti pod znakom pitanja za neke projekte, mislim da će kasniti. Neće jedino kasniti EKSPO i prateći projekti oko njega,“ kaže Arsić.
Najveći deo sredstava ne ide za EKSPO
Gajić kaže da u globalu najveći deo sredstava i ne ide za EKSPO, već za sve projekte koji su ranije postojali ili su ih razvili pa vezali za EKSPO kao jednu širu priču.
„Izgradnja železnice koja treba da poveže Zemun polje sa Obrenovcem, preko aerodroma i mesta gde će biti EKSPO nije de fakto nešto što je vezano za specijalizovanu izložbu, jer to može da se razvije i bez toga“, ukazuje Gajić.
Dodaje da se uz specijalizovanu izložbu najavljuju i neki manji projekti – na primer izgradnja 1500 stanova u okviru EKSPO-a, a poređenja radi svojevremeno je u naselju Stepa Stepanović 2012. i 2013. godine izgrađeno 10.000 stanova, što pokazuje da u okviru ove izložbe ima dosta propagande, a malo prave suštine.
“Mašina za pranje para”
Kako je “Vreme” ranije pisalo u toku prošle godine usvojen je i leks specijalis, to jest Zakon o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO BELGRADE 2027. Član 14 ovog zakona predviđa da posebno privredno društvo, kao i društvo posebne namene, neće primenjivati odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke.
Ekonomista Milan R. Kovačević je tada za “Vreme” rekao kako sve ovo znači da je moguće da će se “svašta raditi bez javnih nabavki”, te da je stanje katastrofalno.
On je mišljenja da je ovako sve urađeno kako se ne bi više moralo voditi računa o javnim nabavkama, što otvara više prostora za korupciju.
Direktor Instituta FEFA i profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević za “Vreme” bio još izrečitiji i rekao da je kompletna priča oko EKSPA da će on biti “mašina za pranje para”, te da ne postoji drugi razlog zbog kog Srbija ulazi u projekat finansiranja EKSPA, i to kao jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi.
Drugo, Radosavljević se pita – zašto se u taj projekat ulazi pod “velom misterije”, zašto se sve sklanja od očiju javnosti, donose “neki leks specijalisi preko kojih će se u suštini stvoriti ambijent da neka sredstva odu u nelegalne tokove”. To je, kaže, i do sada bilo sa projektima poput Beograda na vodi, kompletnom gradnjom infrastrukture i drugim.
Sve u svemu podosta projekata za koje javnost nema jasno objašenjenje koliko će koštati, kada se može očekivati realizacija, da li će i kolika biti njihova isplativost.
Domaćinstva u Srbiji najviše troše na osnovne potrebe – hranu i režijske troškove. Iako prosečan prihod raste, obrazovanje ostaje najmanje finansirana stavka, dok troškovi grejanja i osnovnih namirnica značajno opterećuju budžete građana
Proizvodnja Plazme ponovo je pokrenuta, nekoliko meseci od požara koji je izazvao nestašicu čuvenog keksa. Očekuje se da će Plazma uskoro stići i u markete
Pre godinu dana počele su prijave za studentske kartice i nešto ranije za penzionere. I jedne i druge bi trebalo da obezbede građanima značajne popuste – ili je bar tako rečeno. Da li je to zaista tako
Iako se najavljuje kao rešenje za saobraćajne i ekološke probleme Beograda, projekat „Mali metro” izazvao je brojne kritike zbog rastućih troškova, nejasnog plana i nedovoljne transparentnosti u finansiranju
Start će koštati 320 dinara, a vožnja po kilometru 105 dinara, dok će čekanje po času otići na čak 1.800 dinara. A opet, taksisti kažu da im troškovi rastu brže od cene
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
