Nedavno je Grad Kragujevac raspisao tender za izvođača radova rekonstrukcije zgrade Gradske tržnice, treći po redu. Za tu namenu, iz budžeta grada odvojeno je 161 miliona dinara. Rok za završetak radova je kraj 2024.
Kad se saberu dosadašnja izdvajanja, znači da će za Tržnicu biti utrošeno više od šest miliona evra.
A pre četiri godine, kad je obnova počela, prvobitni proračun iznosio je samo 2,5 miliona evra. Do sada je za rekonstrukciju tržnice iz gradskog budžeta izdvojeno pet miliona evra. Za te pare je do sad urađena samo trećina projekta, deo sa pijačnim tezgama pod nadstrešnicom, dok je druga trećina, zgrada tržnice, nezavršena.
Najmanje je urađena podzemna javna garaža. Zbog nje je, odnosno zbog potkopavanja temelja, pre dve godine srušen deo fasade Tržnice, pa je nakon reagovanja službe za zaštitu spomenika kulture taj podzemni prostor prenamenjen za trgovinu.
Kragujevčani kažu da je naprednjačka gradska vlast za ove četiri godine potrošila veliki novac, a da je izgubila prihod od 300 miliona dinara koliko bi se dobilo od pijačnih renti.
Pred decembarske izbore 2023. na brzinu je završena zelena pijaca pod nadstrešnicom, a kulisom je ograđena fasada Tržnice kako bi delovalo da je sve u redu, jer, očekivalo se da će je otvoriti Aleksandar Vučić. Ali nije, zamenio ga je u toj ulozi direktor JKP Šumadija, a od medija je ceremoniji prisustvovala samo lokalna gradska televizija i fotograf opštinskog portala.
Scenografija je, kako je objavio „Glas Šumadije#, koštala 2.560.000 dinara.
U Kragujevcu je u sali stare srpske skupštine 15. februara 2023. na državni praznik Sretenje predsednik Srbije Aleksandar Vučić pred kamerama sam obećao da će cela tržnica u Kragujevcu biti završena do kraja 2023. godine.
Matična zgrada kragujevačke Tržnice izgrađena je 1929. godine u Kraljevini Jugoslaviji, i završena je za 18 meseci.
Gradnju je pokrenuo kralj Aleksandar Karađorđević, koji je želeći da pomogne svojim ratnim drugovima, seljacima sa ovog područja, odlučio da napravi Tržnicu kako bi im olakšao prodaju svojih proizvoda.
U vreme gradnje, Kragujevac je brojao jedva 30.000 stanovnika.
Sadašnja gradska Tržnica urađena je prema projektu pijace u Parizu, naravno samo u manjem obimu. Prema dokumentaciji iz 1930. godine, Tržnica je još tada bila priključena na prve kanalizacione cevovode i to u vreme dok je sam grad i dalje imao problem sa vodom.
Tržnica je bila ultra moderna za to vreme, i sve koje su građene nakon nje imale su Kragujevačku za uzor. Prema dokumentaciji Istorijskog arhiva Šumadije, Tržnicu je finansirao grad Kragujevac. Vidi se da je Grad angažovao i organizovao nadzorni odbor, građevinsko odeljenje, zna se da je na njegovom čelu bio Leonid Zagoa. Bila je određena i komisija, dva građevinska inženjera i odbornik Kirilo Vujiči, koji su bili u toj komisiji i koji su kontrolisali te radove.
Tržnica je građena od tvrdog materijala, po projektima iz Beograda, izvođač radova je bila beogradska firma Vagner-Turner. Korišćeni su tada savremeni materijali.
Prema nekim podacima tadašnja Tržnica mogla je da primi između 500 i 700 prodavaca, koji s druge strane nisu dolazili da prodaju samo svoje agrarne proizvode, već i proizvode svojih rođaka, kumova, prijatelja. Jedan prodavac faktički je ekonomski zastupao više porodica iz svog okruženja.
Istoričari ističu i da je sama pijaca imala višestruki značaj, jer nije ni slučajno izabrana lokacija za njenu gradnju. Na samo stotinak metara odatle nalazio se Vojno-tehnički zavod (VTZ), u kome je u trenutku najvećeg uspona radilo najmanje 6.000 ljudi.
Tezge su bile od mermera.
Ispod Tržnice su podrumi, ostava za agrarne proizvode, kako prodavci ne bi morali svaki dan da ih donose i vraćaju.
I sve to za 18 meseci. Kragujevčani kažu da se o njihovoj Tržnici čitav vek govorilo kao o najmodernijoj i najlepšoj, a poslednje četiri godine kao o gradskom ruglu.
