Luster od Svarovski kristala težak 14 tona ispred Svečane banket sale i još 16 u sali, deo su Hotela Jugoslavija, koji je od pre neki dan u posedu Milenijum tima i koji će tu napraviti komercijalno-stambeni kompleks
Pre nekoliko dana na aukciji imovine preduzeća u stečaju River Danube, Milenijum tim kupio je za 27 miliona evra građevinsko zemljište i na njemu hotel Jugoslaviju.
Pre dve godine Milenijum tim kupio je za oko 15 miliona evra firmu MV investment, koja je bila vlasnik prostora u kom je Grand kazino u tom istom hotelu, pa sad poseduje ceo prostor. Plan kompanije je da na ovoj ekskluzivnoj lokaciji uloži 400 miliona evra u komercijalno-stambeni kompleks.
Hotel Jugoslavija prema planu generalne regulacije ima status vrednog objekta moderne u režimu delimične zaštite.
Hotel Jugoslavija je do 24. decembra 2011. godine bio pod prethodnom zaštitom. To znači da se za hotel pretpostavljalo da ima svojstva kulturnog dobra i nakon izrade elaborata mogao je da bude proglašen kulturnim dobrom.
Međutim, Zavod za zaštitu spomenika je umesto toga izbrisao hotel „Jugoslavija“ sa evidencije dobara pod prethodnom zaštitom zato što, kako je rečeno, „najnovijim sagledavanjem stanja“ utvrđeno da je u toku bombardovanja naneta velika šteta hotelu, da je originalni enterijer delimično uništen, a zatim i promenjen..
Hotel Jugoslavija je otvoren 1969. godine, izgrađen je po projektu arhitekte Lavoslava Horvata. Od ideje do izgradnje ovog grandioznog objekta proteklo je skoro dvadeset godina, piše portal 011info.
Glavna zgrada Hotela Jugoslavije ima sedam spratova, a posebna je bila impozantna unutrašnjost hotela. Imao je 1.500 prostorija, 1.100 kreveta u ukupno 600 soba i 23 apartmana, restoran sa više od 800 mesta i nezaboravnim pogledom na Dunav.
Postoji priča kako je svojevremeno etiopski car Hajle Selasije rekao Titu da Beograd nema prestižan hotel. Tito je naredio da se hotel izgradi, i gradnja je počela 1948. godine. Projektanti, grupa arhitekata zagrebačke „škole moderne“, bili su Mladen Kauzlarić, Lavoslav Horvat i Kazimir Ostrogović. Izgradnja je završena 1967. godine, a sam hotel je otvoren 1969. godine. Na početku beše to projekat koji se vodio pod nazivom Hotel Beograd, ali je zaključeno da takvom reprezentativnom zdanju bolje „leži“ naziv Jugoslavija.
Na grandioznom otvaranju hotela „crvenu vrpcu“ presekao je predsednik Josip Broz Tito. Bio je to najveći hotel u tadašnjoj Jugoslaviji, i bližoj i daljoj okolini. Pored hotelsko-turističkog značaja, imao je cilj da pokaže planeti snagu i jačinu države, finansijsku snagu, njenu kulturu i političku moć.
Kada je Hotel otvoren, u Ginisovu knjigu rekorda upisan je luster koji se nalazi ispred Svečane banket sale, kao najveći Svarovski luster na svetu. Istina, više nije najveći.
Dužine 30 i širine pet metara, u formatu pravougaonika i težine od 14 tona, sa 40.000 „svarovski“ kristala i 5.000 sijalica. Kompanija Svarovski je sinonim za obradu kristala i izradu predmeta kojima „svarovski“ kristali daju umetničku vrednost i posebnost, kako po izgledu tako i po ceni. Svarovski kristali su, u stvari, staklo obrađeno tehnologijom za obradu dijamanata, i kao takvi savršeno prelamaju svetlost.
U Hotelu Jugoslavija su bili britanska kraljica Elizabeta, Nil Armstrong prvi čovek na mesecu, Ričard Nikson i Džimi Karter predsednici SAD, Muamer Gadafi libijski vođa, Vili Brant nemački kancelar, Tina tarner rok diva, Kevin Kostner oskarovac…
U Banket sali nalazi se još 16 velikih Svarovski lustera.
Luster je preživeo noć između 7. i 8. maja 1999. godine kad je bombardovana obližnja zgrada Kineske ambasade. Osim oštećenja nastalih usled udara eksplozije, i sama zgrada Hotela je bila žrtva bombardovanja. Naime, dva projektila direktno su pogodila zapadno krilo. Posle delimične rekonstrukcije i promene vlasništva, Hotel Jugoslavija je nastavio da radi sve do sad.
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
