Jutros su počeli predsednički izbori u Rusiji koji će se završiti u nedelju u 19 časova po lokalnom vremenu u Kaljingradu. Opozicionim kandidatima koji su se izjašnjavali protiv rata u Ukrajini nije dozvoljeno da učestvuju na izborima, zabranjeni su i protesti. Očekuje se pobeda Vladimira Putina sa preko 70 odsto osvojenih glasova
Predsednički izbori u Rusiji su počeli u petak ujutru prema lokalnom vremenu, a njihov ishod se unapred zna: ubedljiva pobeda dosadašnjeg predsednika Vladimira Putina (71) i novi šestogodišnji mandat za funkciju šefa države. Sa stanovišta ruske opozicije, zapadnih političara i medija ovi izbori su „farsa“, između ostalog jer protivkandidatima koji su se izjašnjavali protiv rata u Ukrajini nije bilo dozvoljeno da učestvuju. Oni koji su forme radi Putinu izašli na crtu su na liniji Kremlja, čak se ne libe ni da otvoreno podržavaju Putina, piše nemački „Špigel“.
Tužilaštvo u Moskvi je upozorilo Putinove protivnike da se uzdrže od „protivpravnog delovanje“, tj. da ne pokušavaju da protestuju na ulicama. Ljudima koji bi učestvovali na „nekoordinisanim javnim okupljanjima“ preti kazna do pet godina zatvora.
U po površini najvećoj državi na svetu sa devet vremenskih zona biračka mesta se prvo otvaraju danas na krajnjem istoku, a završavaju u nedelju u 19 časova po srednjeevropskom vremenu kada će biti zatvorena birališta u Kaljingradu.
Posmatračka misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) ovog puta nije dobila poziv da dođe u Rusiju.
Glasanje na okupiranim teritorijama
Vladimir Putin je na vlasti u Rusiji već četvrt veka, uglavnom kao predsednik države. Dva puta je bio i premijer: jednom pod Borisom Jeljcinom, a drugi put je, zboga tada važećeg Ustava, 2008. napravio rokadu sa Dmitrijem Medvedevim i bio na čelu Vlade do 2012. Putin je 2020. promenio Ustav da bi mogao ponovo da se kandiduje za predsednika.
Ovog puta se ruski predsednički izbori održavaju i na okuparnim teritorijama u Ukrajini Donjecku, Luganjsku, Zaporožju i Hersonu koje je Moskva pripojila Rusiji. Pravo glasa, prema ruskim podacima, ima 4,5 miliona ljudi. Poluostrvo Krim na Crnom moru Rusija je anektirala još 2014. godine.
„Podne protiv Putina“
Oči posmatrača su, međutim, uprte u veće gradove u Rusiji, pre svega u Moskvu. Jedna od poslednjih poruka u zatvoru preminulog lidera opozicije Alekseja Navaljnog bila je poziv na proteste za vreme održavanja predsedničkih izbora.
Posle je to ponovila i njegova udovica Julija Navaljna koja je u video-poruci poručila: „Moramo da iskoristimo izborni dan da pokažemo da smo još uvek tu i da nas je mnogo“.
Protestna akcija za cilj bi trebalo da ima preopterećenje, praktično zakrčenje izbornih mesta. Organizatori govore o „podnevu protiv Putina“ i misle da je to način da se zaobiđe zabrana protestnih okupljanja.
Moskovsko tužilaštvo je, međutim, na platformi Telegram saopštilo da je i „učešće na navedenoj masovnoj manifestaciji kažnjivo“, jer bi ta „protivpravna radnja ometala slobodno korišćenje biračkog prava i rad izbornih komisija“. Za to je, piše „Moscow time“, prema članu 141 Krivičnog zakona predviđena maksimalna kazna do pet godina u zatvorskim kolonijama.
Prema ruskoj Izbornoj komisiji pravo glasa na ovim izborima ima oko 114 miliona građana.
Sudije Apelacionog suda u Parizu proglasile su Marin Le Pen krivom za zloupotrebu evropskih fondova, osuđujući je na tri godine zatvora. Ipak, ona potencijalno može da učestvuje na predsedničkim izborima
Evropu će u narednim nedeljama pogoditi novi smrtonosni toplotni talasi, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO), navodeći da manje od polovine evropskih zemalja ima nacionalne planove za zaštitu stanovništva od ekstremnih vrućina
Kuba je ponovo pogođena velikim energetskim kolapsom nakon što je danas nestala struja na celom ostrvu. Vlasti istražuju uzrok, dok se zemlja suočava sa ozbiljnom nestašicom goriva i sve većim problemima u elektroenergetskom sistemu.
Najveća ruska naftna rafinerija u Omsku našla se na meti napada dronovima, a prema navodima ukrajinskih vlasti, pogođen je jedan od ključnih energetskih objekata u Rusiji. Omsk je udaljen više od 2.500 kilometara od ukrajinske granice
Vlast i opozicija u Crnoj Gori imaju dogovor o o izmenama Ustava koje će biti korak u ispunjavanju obaveza iz evropske agende te zemlje
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
