Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Mediji očekuju da će noćas dodela Oskara proteći onako kako jedino može, jer je apsolutni favorit „Openhajmer“. Srbija nema predstavnika, a to što je i Francuska tipovala na pogrešan film, iako je imala pravi, ne može da umanji osećaj da je propuštena još jedna dobra prilika
U Holivudu će se u noći između nedelje i ponedeljka po srednjeevropskom vremenu održati 96. ceremonija dodele nagrade Oskar.
Srpskog filma tamo neće biti, ne zato što snimamo loše filmove, nego zato što ne umemo/smemo da izaberemo pravi.
Propuštena prilika
Po odluci komisije Filmskog centra Srbije (FCS) , Holivudu smo ove godine ponudili „Što se bore misli moje“ reditelja i scenariste Milorada Milinkovića, jednog od potpisnika liste podrške Aleksandru Vučiću i Srpske napredne stranke, poznatog iz reklame za veliki trgovinski lanac. „Što se bore misli moje“ je odmah eliminisan iz takmičenja, nije stigao ni do prve selekcije.
Komisija FCS-a je mogla da izabere bilo koji od tri kandidata koji su se, sudeći po nagradama i kritikama, već dopali svetu. Mogla je da glasa za kvalitet, a ne za poslušnost. I da, zašto ne reći, da iskoristi veliku priliku da se u svetu piše i priča o srpskom filmu, pa samim tim i o Srbiji.
Sličnosti sa Francuskom
Činjenica da se Francuskoj desilo gotovo isto što i Srbiji ne ublažava loš osećaj zbog propuštene šanse. Francuzi su u Holivud poslali „Ukus ljubavi“ a ne „Anatomiju pada“ koji je osvojio Zlatnu palmu u Kanu, šest nagrada Cezar, i šest Evropskih filmskih nagrada, među kojima sva tri puta za najbolji film, režiju i scenario, zatim dva Zlatna globusa za najbolji strani film i za scenario, nagradu BAFTA za najbolji scenario…
Tamošnji mediji su ovakvu odluku povezali sa tim da je rediteljka „Anatomije pada“ Žistin Trije, primajući nagradu u Kanu, kritikovala neoliberalnu francusku vladu. Optužila ju je vladu „komodifikaciju kulture“ i „razbijanje francuskog kulturnog modela“, aludirajući na inicijative da se smanje izdvajanja za filmske autore čiji projekti nisu profitabilni. Ministarka kulture je odgovorila da je „zapanjena“.
Film „Anatomija pada“ je prikazan na ovogodišnjem Festu i dobio gotovo pet zvezdica publike, a i u ovdašnjim bioskopima ima dobru gledanost. Ko ga još nije video, moći će to da učini sutra na RTS-u uoči dodele Oskara.
Očekuje se očekivano
Inače, očekuje se da će ceremonija dodele Oskara noćas proteći onako kako mediji predviđaju – očekivano.
„Openhajmer“ dominira u broju nominacija, ima ih 13. Očekuje se da će osvojiti bar osam Oskara, što će ga svrstati među najveće dobitnike ove nagrade. Među njima su nagrada za najbolji film, režiju, scenario…. Sve takozvane glavne nagrade. Kaže se da je ovo godina „Openhajmera“.
Kilijan Marfi koji igra Roberta Openhajmera, mogao bi biti nagrađen u kategoriji za najbolju glavnu mušku ulogu, ali velika konkurencija mu je Pol Đamati iz filma „Bartonova akademija“. Iz tog filma je favorit i za najbolju žensku ulogu Devajn Džoj Rendolf.
Lepotica večeri
„Barbi“ ima osam nominacija, ali CNN predviđa da će ovaj film biti „lepotica večeri, a da će ’Openhajmer’ trijumfovati“. Glavna glumica ovog filma Margot Robi nominovana je u kategoriji producentkinje, Amerika Ferera sporedne glumice, a rediteljka Greta Gervig za scenario. Dve pesme iz ovog filma biće izvedene na ceremoniji – I What Was I Made For Bili Ajliš i I’m Just Ken glumca Rajana Goslinga.
U kategoriji najboljeg dokumentarca očekuje se pobeda „20 dana u Mariupolju“, ne samo zbog rata u Ukrajini.
Dodelu će po četvrti put voditi komičar Džimi Kimel. Njegov prošlogodišnji nastup bio je izuzetno hvaljen.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve