Ana Brnabić biće predsednica Skupštine i tako napustiti formalno najmoćniju političku funkciju na čelu Vlade. Posle punih sedam godina, što je najduži premijerski staž od Nikole Pašića.
Neko bi rekao da je Brnabić pala sa konja na magarca. Cinici bi rekli da su pod Vučićem uvek svi na magarcu, ako već nisu magarci.
I svi, baš svi, baš svakog dana javno imaju pokazivati zahvalnost što jašu iza konjanika i uživaju privilegije.
Ana pouzdano deliveruje
Brnabić se, sa diplomama osrednjih stranih univerziteta i neupadljivom karijerom, pojavila pre desetak godina kao šefica „deliveri junita“ u Vladi – Vučiću je Toni Bler rekao da su ti deliveri juniti super.
Brnabić je tako dobro deliverovala da je unapređena u ministarku, a Vučić je narodu otkrio da je Ana lezbejka, ali da je to njemu svejedno.
Bilo je pozitivnih poena u zapadnoj štampi, te kako je Vučić moderan, te kako je liberalan. Do danas su i najveći domaćini – poput Dragana Markovića Palme koji se onomad jogunio – zaboravili da je Ana gej. Za LGBT populaciju u Srbiji nije uradila baš ništa.
Nezaboravna je scena kad se Aleksandar Martinović sa skupštinske govornice upustio u tiradu protiv homoseksualaca, a Maja Gojković ga je otpozadi šapatom opominjala: „Ana je tu!“
Ani nije preterano smetalo. Za razliku od Martinovića koji je bio i ostao radikal (i po sopstvenom priznanju „magarac“ jer je kritikovao Vučića jedno vreme), Brnabić nikada nije bila radikalka.
Zato je sa godinama postajala punokrvna naprednjakinja. Preuzela je vokabular „šefa“, mada se u javnim nastupima i dalje muči kad rečenice postanu kompleksnije. Možda za to dobija bonus-poene kod šefa.
Zvali su je „fikusom“, ali to je nije previše potresalo. I sama je znala i govorila da ceo njen legitimitet potiče od Vučića. A on je u njoj imao odanu predradnicu i televizijsku analitičarku.
Svi su zamenjivi
Zašto onda Brnabić više neće voditi Vladu? Ah, ko to zna. Za to bi valjalo ući duboko u tajne onoga što je Teofil Pančić jednom nazvao „kremljologijom“, naukom o dešavanjima na dvoru. U Srbiji to znači ući u glavu jednog čoveka, a to je nemoguće.
Možda je Brnabić silnim zahvaljivanjima ruskim službama postala preveliki trn u oku za „zapadne partnere“. Možda je vreme da se pogura neko drugi. Možda joj je dosadilo.
Ali, iz igre se ne može izaći tek tako i Ana će još morati da odrađuje svoje u Skupštini. Da kudi opoziciju i oduzima reč i presedi cele dane u klupama koje su tvrđe od tapacirunga televizijskih studija.
Ako odlazak Ane Brnabić sa premijerskog mesta posle punih sedam godina išta govori, onda ono što smo i pre znali – kod Vučića su svi zamenjivi osim Vučića.
Svaki autokrata je control freak i svakog progoni košmar da bi iza njega mogao da se pojavi broj 2. Jer broj 2 ima lošu osobinu da jednom poželi da bude broj 1. Zato mi ni danas ne znamo ko je broj 2 kod naprednjaka.
Ana Brnabić se kotira bolje nego ranije. Uvedena je u partiju kao strano telo, ali je srasla. Nikada nije ušla u najuži krug oko vladaoca, ali završava posao i privilegije svoje porodice plaća odanošću. Malo li je u današnje vreme?
Vučić to zna da ceni. Ne pada mu na pamet da se odrekne takve saradnice. Ana je još tu kao univerzalni vojnik. Da stigne Pašića po premijerskom stažu ima vremena – i on je onoliko puta odlazio i vraćao se.
