Čini se da većina ljudi u zemlji prihvata rat protiv Ukrajine, kao i smrt opozicionog aktiviste Alekseja Navaljnog. Zašto?
Za stabilnost režima u Rusiji i poslušnost većine ljudi koji prihvataju rat u Ukrajini i smrt opozicionara Alekseja Navaljnog zaslužni su represija, ali i ekonomska otpornost sistema koji uspeva da sačuva životni standard građana, piše nemački „Špigl“.
Ljudi prolaze Jaroslava Smoljeva kao da ne postoji dok on drži transparent.
Ovaj mladić koji ima 24 godine, duže kose, stoji u bljuzgavici na čuvenom Nevskom prospektu u centru Sankt Peterburga. Vest o smrti Alekseja Navaljnog je stara samo dan. Smoljev drži komad papira na grudima.
Crvenim slovima je napisao: „Ubili su Navaljnog jer nas nije bilo briga”.
Brzo uviđa koliko je ta rečenica prikladna, koliko malo je smrt kritičara Kremlja dotakla većinu njegovih zemljaka.
„Lica većine prolaznika su bezizražajna”, kazao je mladi Rus za Špigl.
Dvoje ruskih turista su ga čak zamolili da se pomeri kako bi napravili “lepše fotografije” Kazanske katadrele.
Smoljev je na trotoaru bio manje od pet minuta pre nego što su stigla tri policajca i odvela ga. Protiv njega je pokrenut pravni postupak uz obrazloženje o navodnom kršenju pravila koja se odnose na koronavirus, a na koja skoro niko u Rusiji već duže vreme ne obraća pažnju..
Smrt najpoznatijeg političkog protivnika Vladimira Putina u zatvoru nije izazvala novi talas protesta u Rusiji.
U najboljoj varijanti održane su male tihe akcije nekoliko hiljada ljudi, među kojima je bio veliki broj žena.
Retki su se usudili da nose transparente kao Smoljev. Većina polaže cveće na spomenike žrtvama staljinizma, plaču i kleče. Ali čak je i to rizično u današnjoj Rusiji.
Stotine su odvedene u roku od nekoliko dana.
Vladimir Putin vodi dva rata, jedan spolja protiv Ukrajine i jedan unutrašnji protiv disidenata – a trenutno izgleda da ima prednost na oba fronta.
Prvi ruski predsednik Boris Jeljcin stavio je krhku rusku demokratiju u Putinove ruke pre 24 godine. Putin ju je pretvorio brutalnu autokratiju.
Ako Rusija nije bila diktatura, onda je to definitivno postala pre dve godine kada je napala Ukrajinu. Ukinuto je i ono malo medija koji su ostali, a skoro svi protivnici režima i rata su isterani ili zatvoreni, piše Špigl.
To je atmosfera u kojoj će biti održani izbori 17. marta koji su već unapred odlučeni, a koje autokrata želi da slavi kao trijumf demokratije.
Putin nema razloga da strahuje od ustanka u zemlji.
Ispostavilo se da je režim užasno stabilan. Većina ljudi je pokorna. Mada bi većina Rusa verovatno više volela da rat nikada nije započet, značajan broj ga tiho podržava.
Zbog mobilizacije u jesen 2022. stotine hiljada ljudi su napustile zemlju, ali mnogi su se u međuvremenu vratili.
Nakon osam meseci, mini pobuna lidera plaćenika Jevgenija Prigožina izgleda da je zaboravljena. A činjenica da je Putin sada odgovoran za smrt Navaljnog izgleda da ne izaziva nikakva talasanja.
Šta održava njegov režim?
Stabilnost režima ne može se objasniti samo represijom. Tome se mora dodati otpornost sistema, koji je mudro ublažio uticaj sankcija.
Zapravo, ekonomija raste, a rat je samo malo pogodio životni standard većine ljudi. Stotine hiljada zaposlenih u javnom sektoru i dalje žive kao ranije i ne vide potrebu da preispituju autokratu, piše Špigl.
Jaroslav Smoljev ne zna za drugačiju Rusiju. Ovaj mladić ima isto godina koliko je Putin na vlasti. A Nevski prospekt nije jedino mesto gde je Smoljev sam protiv autokrate – to je takođe slučaj i unutar njegove porodice.
Smoljev je ispričao kako je preko telefona pozvao babu kako bi podelio bol zbog smrti Navaljnog. Međutim, on kaže da je baba, sa kojom je uvijek mogao otvoreno da priča o svemu, reagovala oštro. Odgovorila je da ne zna ništa o tom Navaljnom i da će svakako u martu glasati za Putina.
Duboko ukorenjeni strah
Smoljev veruje da je njegova baba tako pričala iz straha.
„Strah je ukorijenjen u sećanje moje porodice još od vremena Staljina”, kazao je Smoljev.
A ipak boli ga to što je babin strah snažniji od njene ljubavi prema unuku.
Nakon protesta zbog smrti Navaljnog, policija je pretila Smoljevu u stanici. On je tajno snimio ispitivanje mobilnim telefonom.
„Ne želiš da daš otiske prstiju. Onda ćemo te uhvatiti za noge i držati naglavačke. Tako ćemo uzeti sve otiske od lica do pete,“ kaže muški glas na snimku.
Drugi glas preti:
„Hajde dođi sada u ćeliju, momci vole lepotane poput tebe”.
Smoljev je to ispričao babi.
Njen odgovor je bio strog:
„Jesi li zaboravio kako si se krio od policije u Kabarovsku. Šteta što nijesi tada naučio lekciju“.
Smoljev je 2022. protestovao protiv napada na Ukrajinu u svom rodnom gradu na istoku zemlje.
Istina je, kaže mladić, da se stav članova njegove porodice prema vladaru ne razlikuje puno od njegovog.
„Međutim, nikada ništa nijesu rekli protiv režima, oni prosto sve trpe. Iz straha“, rekao je.
Smoljev je u Kabarovsku novčano kažnjen, a sada se suočava sa novom kaznom.
Ako ponovo bude uhapšen, mogao bi se suočiti sa zatvorskom kaznom. A ipak, on ne želi da prestane da se zalaže za slobodu u svojoj zemlji, piše Špigl.
„Navaljni se borio, tako da ću i ja učiniti to isto”, kazao je on.
Ruski liberali iznačeni kao „strani agenti“
Oko 1.700 kilometara dalje, u Berlinu, Jekaterina Šulman sedi u kafiću u predgrađu grada.
„U autokratijama, skoro da nema nikakve veze između onoga što narod želi i što država radi”, kazala je ova ruska politikološkinja.
Poput većine ruskih liberala, Šulmanova je otišla u inostranstvo nakon invazije na Ukrajinu.
U njenoj domovini označena je kao “strani agent” i praktično joj je zabranjeno da se bavi svojom profesijom.
Ipak, oko 68 odsto od preko 1,2 miliona pretplatnika na njen Jutjub kanal i dalje živi u Rusiji.
Ona želi da naglasi da većina Rusa nije entuzijastična povodom Putinovog rata.
Ističe da je manje od 15 odsto u potpunosti podržalo rat i dodaje da ni pod kakvim okolnostima političko mnjenje i pogled sveta na narod u Rusiji ne treba formirati na osnovu onoga što Kremlj priča, piše Špigl.
„Pre rata, ljudi nisu bili militarizovani, sasvim suprotno. Od Svjetskog prvanstva u fudbalu 2018. u Rusiji, više Rusa je imalo pozitivan stav prema Evropskoj uniji, Sjedinjenim Državama, Ukrajini i Zapadu nego negativni“, kazala je Šulmanova.
Svako može biti meta zakona o cenzuri
Međutim zašto onda ljudi prihvataju to što Putin napada susednu zemlju, izoluje Rusiju od Zapada i proglašava ga svojim najvećim neprijateljem?
„Jednostavno je… Putin je tvrdio da Ukrajina mora biti denacifikovana. Reč autokrate je zvanična ruska pozicija. Postoji pritisak da se bude lojalan, a postoje kazne za one koji javno odskaču od tog narativa“, kazala je Šulmanova.
Putin je nametnuo ratnu cenzuru, piše Špigl.
Prema režimu, svako ko kritikuje napad na susednu zemlju kleveta vojsku i podleže krivičnom gonjenju.
Zakoni o cenzuri su tako nejasno formulisani da bezbednosne vlasti mogu preduzeti akciju protiv gotovo bilo koga.
Samo nošenje plavo-žutih patika, boja Ukrajine, može biti dovoljno da osoba zapadne u nevolju.
Jedan Moskovljanin koji je to uradio kažnjen je u iznosu od 100 evra. Jedna žena u Krasnodaru razgovarala je sa svojim mužem o ratu u restoranu. Zaposleni u restoranu prijavio ju je policiji i morala je platiti 400 evra kazne, njen muž je završio u zatvoru na 15 dana zbog “nereda”.
Ljudi sada špijuniraju jedni druge na svakom koraku u Rusiji. Poslušni pomagači prijavili su desetine hiljada sunarodnika bezbednosnim vlastima – takođe zbog kritičkih postova na internetu, piše Špigl.
Samo oni koji ćute ili prenose propagandu Kremlja mogu se osećati bezbedno. Međutim, čak ni sam vladar ne veruje u svoju propagandu, tvrdi Šulmanova.
Za Putina, kaže ona, grandiozni narativ o superiornoj ruskoj civilizaciji samo je sredstvo da bi stigao do cilja.
„Za Putina, ovde se radi o zadržavanju vlasti, sve ostalo je fasada“, nastavlja.
Mislite što god hoćete, govorite ono što se od vas očekuje i činite sve što je potrebno da biste preživeli
Većina Rusa naučila je kako da preživi u represivnom režimu tokom sovjetske ere:
“Mislite što god hoćete, govorite ono što se od vas očekuje i činite sve što je potrebno da biste preživjeli”.
Pojedini ljudi vremenom prihvate zvanični narativ jer im je to lakše nego da stalno lažu. Drugi, međutim, pate od osećanja krivice i očaja.
Prodaja lekova za smirenje i antidepresiva značajno je porasla u Rusiji. Konzumacija alkohola, sa kojom se Putin uspešno borio godinama, ponovo je postala problem.
Prema mišljenju Šulmanove, Navaljni je namerno ubijen u cilju širenja straha i kako bi se pokazalo da je otpor nemoguć.
„Međutim strah kao sredstvo dominacije ima i svoje negativne strane. Ne traje zauvek i ne utiče na ljude da vas zavole“, navela je.
Kobasica za slobodu
Zbog toga Putin mora da ponudi nešto važnije od pendreka: kobasicu, piše Špigl.
To je postala neka vrsta uzrečice u Rusiji. Pre nekoliko godina, stručnjaci su saželi neformalni društveni ugovor Rusije kao “kobasica za slobodu.”
Rusi se ne ljute dok im je relativno dobro. I mada Kremlj mora da ulaže sve više novca u vojnu industriju u trećoj godini rata, standard života većine ruskih ljudi nije drastično opao.
Danil Sliščenko, koji živi u centralnom ruskom gradu Nižnji Novgorod i radi u IT sektoru, zna sve o tome.
Sliščenko ima 28 godina i čovek je po ukusu Kremlja. On je konzervativan, religiozan, oženjen, ima dvoje dece i govori stvari poput: “Putin voli svoju zemlju”.
Sliščenko naziva rat protiv Ukrajine kao “specijalnu operaciju” i, kao i vladar, tvrdi da služi kako bi se zaštitila rusofona populacija u Ukrajini.
Sliščenko ne želi da sluša o tome da je njegova zemlja postala diktatura.
„Ja živim u slobodnoj zemlji, mogu da razgovaram sa vama”, kazao je ovaj mladi Rus.
Svi koji se bez najave okupljaju na ulici moraju da snose posledice, kazao je on. A Navaljni je u očima Sliščenka bio problematičan i “marioneta Zapada”.
Ako prošetate gradom sa Sliščenkom on priča o tome kako se njegov život poboljšao i kako grad napreduje. Kaže da je primetio da je sve poskupelo, ali se pomirio sa tim.
Osim činjenice da njihov omiljeni burger u ruskom nasledniku Mekdonaldsa više nema isti ukus, Sliščenko i njegova supruga Valerija veruju da se malo toga promenilo zbog rata i sankcija.
Oni i dalje kupuju proizvode zapadnih kompanija onlajn. Dešava se da prođu i tri nedelje dok stignu Zara farmerke, ali izbor se nije smanjio, kaže Valerija.
Samo su rezervni delovi za njen beli mercedes ML, iz 2011. godine, znatno poskupeli i mora daih naručuje iz inostranstva često po dvostruko većoj ceni nego ranije.
„Ne želim da pređem na neko kinesko vozilo”, kazala je.
Da li ovi ljudi zatvaraju oči pred realnošću i dozvoljavaju sebi da ih zaslijepi propaganda o ruskom uspehu. Istina je komplikovanija, piše Špigl
Ruski ekonomisti sposobniji od generala
Nakon invazije na Ukrajinu mnogi na zapadu su verovali da će se ruska ekonomija srušiti.
„Naše sankcije i kontrola izvoza ruše rusku ekonomiju”, bio je uveren predsednik SAD Džo Bajden.
Dve godine kasnije, nema ni reči o kolapsu. Prema zvaničnoj statistici, plate u Rusiji porasle su za 7,6 odsto prošle godine.
Putin je upravljanje ruskom ekonomijom prepustio ekspertima. Čak ih je štitio od pokušaja svojih prijatelja iz tajnih službi i oligarha da utiču na njih. Ruska ekonomska politika je stoga ostala neideološka i pragmatična.
Sumnje u zvaničnu statistiku su opravdane u Rusiji, međutim ekonomska stabilnost zemlje nije propagandni trik.
Satelitski podaci o zagađenju vazduha iznad fabrika, pretrage i oglasi za posao pokazuju da je u zemlji visoka stopa zaposlenosti. Rusija doživljava procvat.
Ta zemlja pati od nedostatka stručne radne snage, a pojedini radnici imaju značajno veće plate nego ranije. A ruska srednja klasa raste uprkos ratu. Kako je to moguće?
Ministarstva industrije, finansija i ekonomskog razvoja su ključna za ekonomski uspeh, ali iznad svega, zaslužna je Ruska centralna banka, sa preko 40.000 zaposlenih, i njena guvernerka Elvira Nabiulina.
Zajedno, oni su osigurali da zemlja preživi šok sankcija skoro bez ogrebotine, a da građani ne osete preterano rat i trgovinska ograničenja.
Putinovi tvorci ekonomskih politika su već godinama pripremali Rusiju sa konflikt sa Evropom i SAD.
Oni su smanjili strani dug i akumulirali velike devizne rezerve kako bi izbegli da zavise od međunarodnih finansijskih tržišta. Postavili su sopstveni kreditni sistem i uklonili slabosti u bankarskom sistemu.
„Ekonomisti su se pokazali sposobnijim i pouzdanijim od generala na frontu”, kazala je Aleksandra Prokopenko.
Ona je radila kao konsultant u Centralnoj banci u Moskvi do marta 2022, kada je napustila poziciju i zemlju.
Po njenom mišljenju Moskva tako dobro izlazi na kraj sa sankcijama prvenstveno zahvaljujujći njenoj bivšoj šefici.
Putin veruje svojim ekonomskim ekspertima
Nabiulina je na čelu Ruske centralne banke od 2013. i smatra da je njen posao da spreči masovne gubitke koji bi se odrazili na životni standard ruskih građana.
Jedna od specifičnosti Putinovog režima je u tome što su centri donošenja odluka znatno manje monolitični od onih na zapadu. Otkad je preuzeo dužnost predsednika 2000, Putin je upravljanje ruskom ekonomijom prepustio ekspertima.
Čak ih je štitio od pokušaja svojih prijatelja iz tajnih službi i oligarha da utiču na njih. Ruska ekonomska politika je stoga ostala neideološka i pragmatična.
„Putin veruje svojim ekonomskim ekspertima i ne meša se u operativno poslovanje”, kazala je Prokopenko.
Ipak, ruska ekonomija se suočava sa dugoročnim problemima koji ne mogu biti lako rešeni. Prokopenko to naziva “Putinovom trilemom”.
Predsednik nema samo dva nekompatibilna cilja koja treba da pomiri, već tri.
Stanovništvo mora biti zadovoljno, ali se gubici koje je uzrokovao rat i ubuduće moraju svesti na minimum.
Istovremeno, vojna kampanja crpi milijarde rubalja, a ruski predsednik i njegovi ekonomisti moraju da spreče da poplava narudžbina za odbrambene kompanije ne izazove pregrevanje ruske ekonomije.
Zamena za kola-kolu
Proizvodnja robe neophodne za ratni napor naglo raste, ali se sve manje proizvode kućni aparati, automobili i mašine.
Većina običnih Rusa to ne primećuje. Umesto da kupuju “folksvagen” sada kupuju automobile uvezene iz Kine.
Umesto koka-kole sada imaju pića iz Irana, Kazahstana i Turske. Potrošači ne vide veliku razliku, ali se to odražava na rusku ekonomiju.
Dodata vrednost, a samim tim i profit, generišu se u inostranstvu.
Aleksandra Prokopenko veruje da retko ko od njenih bivših kolega u Centralnoj banci podržava rat protiv Ukrajine. Ona smatra da su ostali na poslu iz drugih razloga. Prema njenim rečima, značajnu ulogu ima pritisak bezbednosnih vlasti, a tajna služba FSB sprovodi preventivne razgovore. Mnogim zaposlenima u državnoj upravi više nije dozvoljeno da putuju u inostranstvo ili im je za to potrebna dozvola.
Drugi ne vide budućnost izvan Putinovog sistema.
„Svako ko radi za rusku državu nikada više neće naći posao izvan Rusije, čak i ako demonstrativno daju otkaz”, kazala je Prokopenko.
Možda bi više ljudi donelo drugačuiju odluku ako bi im Zapad pružio ruku, izlaz.
„Međutim niko im ne nudi izlaz. Tu je samo Putin, a on kaže: ‘Ostanite sa mnom’“, rekla je ona za Špigl.
Most koji povezuje dva grada u severnom delu Brazila srušio se u nedelju dok su vozila prelazila, pri čemu je poginula najmanje jedna osoba, a u reku Tokantins je prolivena sumporna kiselina
Saudijac koji mrzi islam, pobio je automobilom ljude na božićnom vašaru. Tvrdio je da ga progone, verovao da Angela Merkel zaslužuje smrtnu kaznu... I sada će njegov zločin odigrati ulogu u kampanji pred izbore u Nemačkoj
Četvoro ljudi je poginulo nakon što se helikopter Hitne pomoći srušio na krov bolnice u Turskoj
Motiv osumnjičenog je za sada nejasan, prema dostupnim podacima sa njegovih profila čini se da nema veze sa ekstremizmom
Direktor policije Nikola Milina rekao je da će o motivu za napad moći da se govori tek nakon istrage. Hrvatski mediji prenose da je majka ispričala da je njen sin nekoliko puta bio na psihijatriji i da je, navodno, upozoravala lekare da ga zadrže na lečenju, ali da su ga oni ga pustili kući
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
