Broj zahteva za azil prešao je milion u prošloj godini, ali je ljudi koji traže pomoć zapravo mnogo više – jer milioni Ukrajinaca ne ulaze u ovu statistiku
Prošle godine je preko milion ljudi zatražilo azil u Evropi, i to ne računajući građane Ukrajine kojima se automatski priznaje pravo na privremeni boravak.
Tačna brojka je 1,14 miliona zahteva za azil koji su podneti u Evropskoj uniji, Norveškoj i Švajcarskoj, objavila je u godišnjem izveštaju Agencija EU za azil.
To je 18 odsto više zahteva nego prošle godine, kada je broj tražilaca azila ostao ispod psihološke granice od milion.
Najviše Sirijaca, najčešće idu u Nemačku
Nema iznenađenja ni u tome odakle ljudi mahom dolaze ni kuda idu. Opet su na vrhu došljaci iz razorenih zemalja poput Sirije (181.000) i Avganistana (114.000), sledi Turska (101.000). Od kraja godine je sve više Palestinaca (ukupno 11.600).
Skoro trećina svih zahteva (334.000) podneta je u Nemačkoj. Doduše, ako se gleda po glavi stanovnika, onda je na vrhu Kipar gde jedan tražilac azila dolazi na 78 građana. U Nemačkoj jedan dolazi na 252 stanovnika.
Tako prošla godina prilazi brojkama sa vrhunca ove izbegličke krize, kada je 2015. bilo 1,4 miliona zahteva za azil, a 2016. 1,3 miliona.
A možda te brojke budu i prevaziđene, jer će Velika Britanija krajem sedmice samostalno objaviti koliko je ljudi tražilo azil prošle godine.
Ukrajinci se ne broje
Što se tiče ukupnog broja ljudi koji traže zaštitu, sada je stanje zapravo zaoštrenije.
Jer, u statistike tražilaca azila ne ulazi 4,4 miliona Ukrajinaca koji su od početka ruske agresije stigli u EU, premda nije poznato koliko se njih od tada vratilo.
Razlog je odluka članica EU da se tim ljudima automatski dodeljuje privremena zaštita te se stoga ne vode kao tražioci azila ili azilanti.
Još jedna novost u ovom izveštaju – kvota prihvaćenih zahteva za azil skočila je na 43 odsto, najviše u poslednjih sedam godina.
U decembru su članice EU utanačile reformu sistema azila, u pokušaju da smanje broj došljaka.
Ubuduće će ljudi za koje se proceni da nemaju velike šanse za azil biti držani na spoljnim granicama EU gde će prolaziti ubrzanu proceduru i, verovatno, biti vraćani odakle su došli.
Predsednik SAD Donald Tramp pobesneo je jer je premijer Izraela Benjamin Netanjahu odlučio da eskalira sukob u Libanu i time zapretio da uništi pregovore SAD sa Iranom. Zbog toga ga je Tramp počastio psovkama u telefonskom razgovoru
U Nemačkoj je prag siromaštva nedavno iznosio neto 1.446 evra mesečno, dok je za domaćinstva sa dve odrasle osobe i dvoje dece mlađe od 14 godina iznosio 3.036 evra
Bugarska je nedavno prešla 3 gigavata u ukupnim kapacitetima baterijskih sistema skladištenja, što je oko 16% ukupnih elektroenergetskih kapaciteta te zemlje
Mađarski ekonomski portal G7 izračunao je koliko su članovi porodice bivšeg premijera Mađarske Viktora Orbana zaradili tokom njegove šesnaestogodišnje vladavine
Rusija je rano ujutro u utorak, 2. juna, pokrenula veliki smrtonosni napad na ukrajinsku prestonicu Kijev. Najmanje deset ljudi je poginulo - četiri u Kijevu i šest u centralnom gradu Dnjepru, a više od 100 je ranjeno, prema rečima ukrajinskih zvaničnika
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Svi koje ja poznajem kažu da ne znaju nikoga ko glasa za SNS. E pa ja od 23. maja znam, a imam i dokaz za to. Videla sam komšiju u Ćacilendu
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
