Prošle godine je preko milion ljudi zatražilo azil u Evropi, i to ne računajući građane Ukrajine kojima se automatski priznaje pravo na privremeni boravak.
Tačna brojka je 1,14 miliona zahteva za azil koji su podneti u Evropskoj uniji, Norveškoj i Švajcarskoj, objavila je u godišnjem izveštaju Agencija EU za azil.
To je 18 odsto više zahteva nego prošle godine, kada je broj tražilaca azila ostao ispod psihološke granice od milion.
Najviše Sirijaca, najčešće idu u Nemačku
Nema iznenađenja ni u tome odakle ljudi mahom dolaze ni kuda idu. Opet su na vrhu došljaci iz razorenih zemalja poput Sirije (181.000) i Avganistana (114.000), sledi Turska (101.000). Od kraja godine je sve više Palestinaca (ukupno 11.600).
Skoro trećina svih zahteva (334.000) podneta je u Nemačkoj. Doduše, ako se gleda po glavi stanovnika, onda je na vrhu Kipar gde jedan tražilac azila dolazi na 78 građana. U Nemačkoj jedan dolazi na 252 stanovnika.
Tako prošla godina prilazi brojkama sa vrhunca ove izbegličke krize, kada je 2015. bilo 1,4 miliona zahteva za azil, a 2016. 1,3 miliona.
A možda te brojke budu i prevaziđene, jer će Velika Britanija krajem sedmice samostalno objaviti koliko je ljudi tražilo azil prošle godine.
Ukrajinci se ne broje
Što se tiče ukupnog broja ljudi koji traže zaštitu, sada je stanje zapravo zaoštrenije.
Jer, u statistike tražilaca azila ne ulazi 4,4 miliona Ukrajinaca koji su od početka ruske agresije stigli u EU, premda nije poznato koliko se njih od tada vratilo.
Razlog je odluka članica EU da se tim ljudima automatski dodeljuje privremena zaštita te se stoga ne vode kao tražioci azila ili azilanti.
Još jedna novost u ovom izveštaju – kvota prihvaćenih zahteva za azil skočila je na 43 odsto, najviše u poslednjih sedam godina.
U decembru su članice EU utanačile reformu sistema azila, u pokušaju da smanje broj došljaka.
Ubuduće će ljudi za koje se proceni da nemaju velike šanse za azil biti držani na spoljnim granicama EU gde će prolaziti ubrzanu proceduru i, verovatno, biti vraćani odakle su došli.
