Još uvek je malo detalja poznato, ali polako se slažu kockice zlodela u gimnaziji „Vilhelm Derpfeld“ u centru industrijskog gradića Vupertala na zapadu Nemačke.
Onde je u četvrtak 17-godišnji učenik nožem i makazama nasrnuo na školske drugove od kojih je dvoje teško povređeno završilo na intenzivnoj nezi.
Prema navodima svedoka, svemu je prethodila svađa i napad se dogodio iznenada.
„Jurnuo je na učenike“, rekao je medijima jedan nastavnik, „neki su njegovi prijatelji, a na kraju je sebe uboo četiri puta u grudi. Jedan kolega ga je savladao.“
Napadač se takođe nalazi u bolnici, životno ugrožen.
Alarm za amok se u školi oglasio u 9:55, što je bio signal učenicima i nastavnicima da se zaključaju u učionice i da ne mrdaju. Jake specijalne snage policije su završile posao dva sata kasnije, utvrdivši da je napadač delao sam i da nije reč o terorizmu.
Zvaničnici veruju da je u pitanju upravo amok. Ta reč malajskog porekla – doslovno znači stanje u kojem čoveka obuzme „duh zlog tigra“ – koristi se da opiše napade kada psihički rastrojeni počinioci ubijaju oko sebe ne birajući posebno mete.
Psihički problemi i pismo
Nemački mediji su u ovim situacijama uzdržani i retko zalaze u detalje. To ne važi za tabloidni list Bild koji je potanko opisao krv u hodnicima i drugo.
Taj list je došao do saznanja da je počinilac ostavio pismo u kojem navodi da ga jaka „unutrašnja potreba“ tera da „ispuni svoju misiju“ iako on ne želi nikog da ubije.
Učenik, za kojeg Bild piše da je migrantskih korena i iz muslimanske porodice, bio je poznat rukovodstvu škole kao dete sa psihičkim problemima, ali uglavnom dobro prilagođeno.
Neki mediji pišu o maničnoj fazi kroz koju je prolazio ili depresijama, ali to su sve nepotvrđene informacije.
Baš kao i pisanje Bilda da je mladić pripadao „grupi satanista“ u školi koji su se isticali nošenjem crnih majica sa pentagramima.
Kako bilo, za sada je dosta materijala za špekulacije i teorije zavere.
Kako se Nemačka suočava sa ovim?
Ovog petka je gimnazija u centru Vupertala otvorena i u njoj se održava nastava. No, za učenike koji su „direktno pogođeni“ su umesto časova biti organizovani razgovori sa psiholozima. Njih trideset je određeno da pomogne deci u školi.
Nemačka ima istorijat amoka u školama, od kojih se daleko najkrvaviji odigrao 2002. u gimnaziji u Erfurtu.
Onde se Robert Štajnhojzer (19), ranije izbačen iz škole, pojavio sa vatrenim oružjem ubivši 13 nastavnika i članova osoblja, dvoje učenika i jednu policajku, pre nego što je sebi oduzeo život.
Mnoge nemačke škole od tada razvijaju koncept za slučaj amoka, od alarma do vrata koja se teško mogu provaliti, što je možda u Vupertalu spasilo neke živote.
No, škole nikako ne liče na tvrđave, u njih se slobodno ulazi i izlazi.
Podignute su starosne granice za dozvole za vatreno oružje, svi mlađi od 25 godina moraju da prođu dodatne psihološke testove ukoliko hoće da pucaju.
Uprkos hroničnom manjku pedagoga i psihologa, u Nemačkoj su mnoge škole oformile krizne timove u kojima su posebno obučeni nastavnici, ali i predstavnici učenika. Oni bi trebalo da primete i razgovaraju o đacima koji eventualno imaju neke probleme ili se ponašaju upadljivo.
Očito se to desilo i u Vupertalu – rukovodstvu škole je bilo poznato da napadač ima probleme. Ali, to nije sprečilo njegov krvavi pohod.