Sinoć je održan protest građana u bloku 63 kako bi odbranili poslednju zelenu površinu. Predstavnik Zeleno-levog fronta Dobrica Veselinović za “Vreme” kaže da je jučerašnji protest deo velike pobune protiv investitorskog urbanizma koju vlast SNS-a i SPS-a sprovodi godinama i koja se dešava širom Beograda
Stanari novobeogradskih blokova, koji se protive izgradnji desetospratnog objekta na uštrb zelene površine u bloku 63, juče su tokom popodneva blokirali Ulicu Jurija Gagarina, a uveče je izbio i incident kada je nekolicina okupljenih počela da uklanja ogradu oko gradilišta, zbog čega je reagovalo obezbeđenje koje je angažovao investitor.
Predstavnik Zeleno-levog fronta i član Privremenog organa glavnog grada Srbije Dobrica Veselinović za “Vreme” kaže da je jučerašnji protest deo velike pobune protiv investitorskog urbanizma koju vlast SNS-a i SPS-a sprovodi godinama i koja se dešava širom Beograda.
“Građanski protesti bukte od Bežanijske kose i blokova, do Zvezdare, Borče…”, navodi Veselinović.
Prvi skup održan je juče, u isto vreme kad je bio protest i na Bežanijskoj kosi gde se stanari bune protive izgradnji stambeno-poslovnog kompleksa sa neboderom od 120 metara, takođe na uštrb zelenih površina.
I Centar za lokalnu samoupravu (CLS) je saopštio da se oštro protivi izgradnji u bloku 63, “jer se radi o očiglednom narušavanju urbanističkih principa, kao i volje i mišljenja građana koji žive uz tu lokaciju”.
Kuda vodi ovakav razvoj grada?
Ovakav razvoj grada, ukazuje Veselinović, doveo je do toga da se satima stoji u gužvama u saobraćaju, da nema mesta u vrtićima za decu, da se domovi zdravlja raspadaju, da je grad među najzagađenijim u svetu, “a sve zarad profita malog broja ljudi bliskih vlasti”.
U cilju masovne stanogradnje izgradnjom zgrade od 10 spratova, prema oceni CLS-a, nastavilo bi se zauzimanje zelenih površina u otvorenim blokovima na Novom Beogradu i time se dodatno urušio kvalitet života Novobeograđana.
“Novi Beograd mora imati sadržaje koji od njega čine drugi centar grada, a ne da se investitorskim urbanizmom pravi od njega ruglo i ponovo ‘spavaonica’ Beograda”, smatra CLS.
“Stop investitorskom urbanizmu”
Još sredinom februara 2018. godine “Ne davimo Beograd” je ukazao na prodatu poslednju zelenu površinu u bloku 63. Naime, oni su ogradili tu površinu kako bi komšijama i komšinicama javili i upozorili ih da je na njoj predviđena gradnja ogromnog stambeno-poslovnog objekta “za čiju izgradnju ih niko nije pitao i o čemu nisu uopšte imali informacije”.
Na toj ogradi stajao je natpis “Stop investitorskom urbanizmu”.
Tada, tačnije pre šest godina, u saopštenju “Ne davimo Beograd” su naveli da je Gradska uprava grada Beograda prodala ovu zelenu površinu putem licitacije Građevinskoj direkciji Srbije u aprilu 2017. godine.
“Na površini od preko 8000 m2 planirana je izgradnja objekta stambeno-komercijalne namene visine preko 10 spratova. Sa planiranih 40.000 m2, novi objekat biće veličine jedne Beograđanke”, pisalo je u tom saopštenju.
Dobrica Veselinović podseća da je pokret “Ne davimo Beograd” još 2018. godine organizovao proteste i pisao primedbe kada se parcela u bloku 63 prodavala i “sada podržava građane u nameri da sačuvaju svoj način života, ne samo u bloku 63 već i širom Beograda, i odbrane zelene površine u svojim naseljima”.
Okupljanja građana će se, kako je najavljeno, nastaviti svakog dana, a za 20. februar u 18 sati zakazan je veliki protest.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
