Drajs van Agt, demohršćanski premijer Holandije od 1977. do 1982. godine, umro je uz pomoć eutanazije, držeči se za ruku sa svojom suprugom u 94. godini života, objavila je organizacija za ljudska prava "The Rights Forum"
Organizacija „The Rights Forum”, koju je osnovao bivši premijer, dodala je da je par umro u ponedeljak i da će biti sahranjeni na privatnoj ceremoniji u istočnom gradu Najmegen, prenosi AP.
„Umro je držeći se za ruku sa svojom voljenom suprugom Eugenie van Agt-Krekelberg, koja mu je bila podrška i sidro više od 70 godina i koju je do kraja nazivao ‘svojom devojkom'“, navodi se u saopštenju.
Njih dvoje su već neko vreme bili krhkog zdravlja. Van Agt je 2019. godine doživeo krvarenje u mozgu dok je držao govor na komemoraciji Palestincima i nikada se nije potpuno oporavio.
Demohršćanin, koji je postajao sve progresivniji nakon što je napustio politiku, 2017. godine izašao iz svoje stranke zbog razlika oko Izraela i Palestine. Nakon posete Izraelu 1999, postao je sve glasniji o svojoj podršci palestinskom narodu.
Iskustvo sa tog putovanja Van Agt je nazvao „preobraćenjem“, navodi AP.
„Svojim jedinstvenim jezikom, jasnim uverenjima i upečatljivom prezentacijom, Van Agt dao je boju i sadržaj holandskoj politici u vreme polarizacije i stranačke obnove“, poručio je holandski premijer Mark Rute.
Holandska kraljevska porodica u saopštenju je pohvalila bivšeg premijera zato što je, kako su naveli, preuzeo odgovornost u turbulentnim vremenima i dodala da je bio inspiracija mnogima.
Asistencija pred smrt
Eutanazija je za osobe koje boluju od neizlečive bolesti i trpe nepodnošljive bolove prošle godine legalizovana i Portugalu.
Iako je predsednik Portugala Marselo Rebelo de Souza prethodna četiri puta, kada je parlament glasao “za” stavljao veto, na kraju se složio sa predlogom.
Samo portugalski državljani i osobe koje imaju prijavljen boravak pokriveni su novim zakonom, dok stranci neće moći da dolaze u Portugal i traže eutanaziju.
Zakon je usvojen sa 129 glasova za i 81 protiv, jedan je bio uzdržan.
Eutanazija je prethodno dozvoljena u Belgiji, Kanadi, Kolumbiji, Nemačkoj, Luksemburgu, Holandiji, Španiji, Australiji i na Novom Zelandu.
U Švajcarskoj je još od 1942. dozvoljena „asistencija“ odnosno pomoć drugog lica pred eutanaziju, ali aktivna eutanazija ne. Slično je u Austriji, Finskoj i Norveškoj.
Uvaženi švajcarski advokat Ludvig Mineli, već dugo godina pobornik je teze kako bi svaki čovek trebalo da ima slobodu da odluči sam kako će da premine.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
