Nakon Bogojavljenja, kada se Bog javi, Vučić je odlučio da gledaoce upozna sa svojom vizijom razvoja Srbije koja je nazvana “Kvantni skok”. Oni stariji TV manijaci zapamtili su naučnofantastičnu TV seriju istog naslova iz 1989, koja je emitovana i na našim televizijama i bavila se putovanjem kroz vreme.
Kao vreme kvantnog doskoka određen je početak manifestacije EXPO, u Surčinu gde će, sudeći po prezentaciji, nići novi grad. Zanimljiva je i nova forma, nalik na prezentacije u IT sektoru, ili TED talks formatu, gde se govornici obraćaju maloj publici, a prenos ili snimak pratite onlajn. Iako Vučić nije bio obučen u crnu rolku, nastup je bio mešavina Stiva Džobsa i Đinđićevih govora koji uvek referišu na budućnost. Vlast je shvatila da se predizborna ili postizborna kampanja može voditi ne samo prezentacijom onog što je urađeno, već se mnogo šire polje imaginacije otvara ako prikažete ono što će tek biti izgrađeno. Mora se, istine radi, reći da je ovde napuštena vizija dalje budućnosti već je kvantni skok u bližu, distopijsku budućnost koja time postaje dostižna. Prosto rečeno, neće se više u predizbornim spotovima pojavljivati leteći automobili i pilule od kojih magično nastaje torta ili pečeno pile, već ćemo videti ono što će, po verovanju vlasti, biti gotovo za četiri godine, pa sad radosti ili tuge, kako kome. Moram reći da je tvorac ovog žanra bivši gradonačelnik Šapić, o čijoj smo kampanji bilbordima već pisali. On je tako predstavio buduće škole i druge infrastrukturne objekte, pa mi je sada sumnjivo autorstvo naslova odličnog domaćeg filma Ovuda će proći put Nine Ognjanović. Film je za preporuku i obavezno gledanje, ali je ova paradigma budućnosti u nastajanju zaista medijski veoma potentna. Umesto “put” možete dopisati bilo šta, granica je samo snaga vaše imaginacije i vizije.
Još jedna paralela sa “Kvantnim skokom” mogla se prepoznati u prezentaciji Aleksandra Vučića. Baš kao u seriji, putovanje kroz vreme nikada nije samo u jednom smeru. Baš kao i junak serije, Vučić ne samo da nam prikazuje šta će biti izgrađeno, što bi moglo da se podvede pod potemkinovsku populističku propagandu, već nas vraća i u prošlost. Naravno da svi želimo bolje puteve, bolnice i škole, ali se tu pojavljuju vizije i investicije oko kojih se ne bismo tako lako složili. Naoružavanje srećom niko nije pomenuo, ali je postalo jasno da se od eksploatacije litijuma ipak nije odustalo, jer to će, izgleda, biti pokretač i gorivo za akcelerator koji će Srbiju baciti u budućnost. Vučić takođe nije izbegao još jednu namenu putovanja kroz vreme, a to je povratak u prošlost da bi se ona “popravila”. To ovde konkretno znači revidiranje naše novije istorije, aboliranje od svake odgovornosti za politiku iz devedesetih, kao i redefinisanje demokratskih promena iz 2000. Nova istorija počinje 2012. a među odgovornima za sunovrat Srbije nema radikala, socijalista, dok je DOS prikazan kao grupa nesposobnih izdajnika. Paradoksalno, posle Vučića su prezentaciju preuzeli Siniša Mali i Ana Brnabić, arhitekta privatizacija i vedeta NVO sektora. Sada su oni novorođeni prvosveštenici vizije “Kvantnog skoka”, jedne redigovane prošlosti koja vodi u jedinu moguću budućnost.
Ovakva vrsta prezentacije biće sigurno prisutna u budućim kampanjama, videćemo kako će se u projektu upotrebiti i AI, pa će putevi, bolnice, škole i stadioni biti sve lepši i maštovitiji.
Nažalost, mesec dana posle izbora u Beogradu, u mom komšiluku, Šapićeve plakate sa slikom podvožnjaka ispod pruge na Novom Beogradu iscepala je košava. Taj put još nije prošao, a da li će, opet paradoksalno, sada zavisi od Nestorovića, koji bi nam sigurno mogao zanimljivo govoriti o putovanju kroz vreme. Zvuči kao njegova tema. Ako ne bude inspiracije i volje da Šapić i Nestorović zajedno skoče u budućnost, imaćemo izbore u Beogradu. Potrebna je samo jasna vizija, mnogo vere i malo vilinske prašine, kao kod Petra Pana.
Problem “Kvantnog skoka” je isti onaj sa kojim se sreće svaki vizionar kada, gledajući u zvezde, ne gleda kakav je put zaista pred njim i zaglavi se u blatu ili nečem još gorem. Ima li mesta u toj budućnosti za one koje je Predsednik odbio jer se predstavio kao Predsednik samo onih koji su glasali za njega? Kako uveriti neverne Tome ili građane i njihove predstavnike koje naziva lopovima i izdajnicima? Nije problem “Kvantnog skoka” u onima koji mu veruju, odnosno u onima koji će zanemariti logiku nauštrb čvrste vere ili možda ličnog interesa. Za “Kvantni skok” je potrebno ono čega u dvosatnoj prezentaciji nije bilo, a to je integrisanje svih, ili velike većine građana, a ne birača u jednu celinu. Jedinstvo. Umesto toga, Srbija, odnosno Vulin, ratuje sa Selmom Bajrami, pevačicom iz Bosne poreklom sa Kosova, dok iščekujemo isticanje roka nakon kojeg će san o Evropskoj uniji postati uslovljen priznavanjem Kosova.
Zato je valjda, pre neprijatnog buđenja, bilo potrebno ponuditi biračima novu uspavanku u vidu skoka u lepšu budućnost.
