Gradska izborna komisija objavila je spisak 110 novih odbornika, a da li će i kolliko dugo oni sedeti u skupštinskim klupama trenutno nije poznato
Gradska izborna komisija usvojila Rešenje o dodeli odborničkih mandata za Skupštinu grada Beograda. Rešenje je u ponedeljak (22. januar) objavljeno na sajtu Republičke izborne komisije, čime je od danas počeo da teče rok od 30 dana da se održi konstitutivna sednica beogradske skupštine.
Kako je „Vreme“ već pisalo, to bi moralo da se dogodi najkasnije 21. februara.
Međutim, pitanje je da li će i kolliko dugo 110 novih odbornika sedeti u skupštinskim klupama jer trenutno nijedna politička grupacija nema većinu, a oni od koji bi ta većina mogla da zavisi za sada govore da je nikome neće dati.
Bez većine
Na beogradskim izborima, za koje opozicija tvrdi da su pokradeni, Srpska napredna stranka osvojila je 49 od 110 odborničkih mesta koliko ima Skupština grada, a SPS-JS pet. Lista „Srbija protiv nasilja“ 43, dok je Koalicija NADA osvojila sedam. Lista Branimira Nestorovića „Mi – Glas iz naroda“ ima šest odbornika.
Za sada nijedna grupacije nema većinu. Koalicija NADA rekla je da neće dati većini SNS-u i SPS-u, a Branimir Nestorović da njegov pokret neće dati većinu ni vlasti ni opoziciji.
Naznaku da se Skupština grada Beograda možda neće ni konstituisati, dao je predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević.
„Ići će se na nove beogradske izbore ako se u zakonskom roku od 30 dana ne konstituiše Skupština grada“, izjavio je nedavno zvanični lider SNS-a.
Šta bi značilo ne uzimanje mandata?
U javnosti se povela i polemika da li opozicija, koja tvrdi da su izbori pokrateni, uopšte treba da uzme mandate.
Kako je u auturskom tekstu za „Vreme“ napisao Svetislav V. Kostić, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, „ponovo se javljaju oni dobro poznati glasovi kritike svega i po svaku cenu, koji idu i dotle da traže da se građanska opcija, Srbija protiv nasilja, odrekne svojih mandata. Ti glasovi, nadam se nesvesno, pozivaju građansku Srbiju da sama izvrši svoju kastraciju“.
Jer pogledajmo, piše Kostić, šta bi to tačno značilo vraćanje mandata koalicije Srbija protiv nasilja:
„Po sili zakona (na našu žalost mnogi od javnih poslenika nisu skloni upoznavanju sa sadržajem istog pre iznošenja svojih stavova u javnosti) 65 poslaničkih mandata ove koalicije bi se preraspodelilo ostalim partijama, na prvom mestu SNS-u koji bi onda umesto 128 imao 177 poslanika. SNS bi sam stekao ustavotvornu većinu pa bi opet mogao da razmatra ideje poput produženja broja mandata Aleksandru Vučiću – zašto da ne, kad su mogli i Mađari i Turci, a i Rusi, što ne bismo mogli i mi. A međunarodna zajednica se čini spremna da dosta progleda kroz prste našem lokalnom kabadahiji.“
I Sofija Mandić, pravnica i članica GIK-a ispred liste „Srbija protiv nasilja“, takođe ima stav pozicije trebalo da uzmu osvojene mandata, jer bi u suprotnom ti mandata pripali vladajućoj stranici.
Među uhapšenima za tragediju na železničkoj stanici u Novom Sadu su i ministar građevinarstva u ostavci Goran Vesić, kao i Jelena Tanasković, vršilac dužnosti generalne direktorke „Infrastruktura železnice Srbije". Vesić demantuje da je uhapšen i tvrdi da se sam prijavio istražnim organima
Raspala se država, raspao se sistem; da li je barem jedno od toga moglo da opstane, makar nauštrb onog drugog? Ili su bili vezani istom bodljikavom žicom?
Porast vojnog budžeta Srbije izazvaće reakcije drugih zemalja u našem regionu u kojem nismo uspeli izgraditi međusobno poverenje i predvidljivost. Ne treba biti spoljnopolitički ekspert da se već sada predvidi virtuelna trka u naoružanju zemalja u regionu koje to sebi ne mogu priuštiti
Privatni univerziteti, domaći i strani, dobiće pravo na finansiranje iz budžeta, a status budžetskog studenta verovatno će se deliti više po naklonosti i lojalnosti nego po zasluzi. Ne delim mišljenje ministarke prosvete da mladi ljudi odlaze iz ove zemlje zato što u njoj nema dobrih univerziteta. Oni odlaze iz ove zemlje zato što u njoj više nema nade. A bez kvalitetnog obrazovanja, nema ni budućnosti
Alija Balijagić ne može biti ni junak, ni hajduk, već samo dokaz nemoći države da kontroliše ekstremno nasilje. On je samo do kraja razgolićena slika surove društvene stvarnosti koja razume samo strah
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
