Od aprila će Nemačka omogućiti dvojno državljanstvo, kao i brže dobijanje pasoša za strance koji tamo žive. Evo pregleda šta se menja i šta to znači
Nemački Bundestag ovog petka (19. januar) treba da izglasa zakon o lakšem dobijanju nemačkog državljanstva. Pravila će stupiti na snagu od aprila.
Ne samo da će stranci brže dobijati nemački pasoš, već će biti moguće i dvojno državljanstvo koje je do sada bilo načelno zabranjeno.
Tako će Vlada Olafa Šolca – koju, osim njegovih Socijaldemokrata, čine i Zeleni i Liberali – okončati decenije tvrde demohrišćanske logike prema kojoj se privrženost Nemačkoj morala dokazivati odricanjem od prethodnog državljanstva.
Opozicija i sada besni, navodeći da vlasti žele da dele nemački pasoš u „bescenje“.
Sadašnja Vlada se, pak, rukovodi objašnjenjenjem da je Nemačkoj hitno potrebno da privlači sposobne radne ljude iz celog sveta, ukoliko ne želi da prokocka blagostanje.
„Dvojno državljanstvo nije samo ekonomski smislen instrument za privlačenje stručne radne snage, već i zakasnelo priznanje za velike zasluge ljudi sa imigracionom istorijom u Nemačkoj“, rekao je poslanik Socijaldemokrata Adis Ahmetović, čiji su roditelji devedesetih izbegli u Nemačku iz Bosne.
Računa se da od oko 12 miliona stranaca koji žive u Nemačkoj otprilike polovina već sada ispunjava nove olakšane uslove za državljanstvo.
Šta se menja u pravilima
Dvojno državljanstvo su do sada mogli da dobiju samo državljani zemalja članice EU ili Švajcarske. Izuzetak su bili državljani zemlja koje ne otpuštaju građane iz državljanstva, recimo Maroko.
Za nekoliko meseci i državljani Srbije će moći da apliciraju za nemačko državljnsto bez da se, što je do sada bio uslov, odreknu srpskog.
Od aprila će zahtev za nemačko državljanstvo moći da se podnese posle pet godina boravka u zemlji, umesto dosadašnjih osam.
U „posebnim slučajevima“, zahtev će moći da se podnese već posle tri godine. Recimo, ukoliko neko pokaže izuzetan napredak u jeziku, na poslu ili u školi, ili se angažuje volonterski u nekim organizacijama.
Deca došljaka rođena u Nemačkoj automatski će dobijati državljanstvo, ukoliko im roditelji žive u zemlji barem pet godina. To važi i za decu izbeglica.
Generacija starih gastarbajtera koji su odlazili u Zapadnu Nemačku pedesetih i šezdesetih neće morati ni da polaže jezički test – dovoljno je da se sporazumeva na nemačkom.
Šta su obaveze
Načelno će državljanstvo dobijati samo ljudi koji sami zarađuju za život, to jest ne žive od socijalne pomoći ili drugih davanja.
Procedura podrazumeva da se dokaže dovoljno znanje nemačkog i dovoljna „integracija“, što se uglavnom rešava kratkim testom o poznavanju Nemačke, njenog društva, zakona i istorije.
Ko hoće nemačke papire, mora da se obaveže da će poštovati Ustav, a to je, kako kažu u Vladi, nespojivo sa bilo kojim oblikom rasizma, antisemitizma ili homofobije.
Posebno se od „novih Nemaca“ traži da uvaže „istorijsku odgovornost Nemačke iz perioda nacizma“, te da priznaju da danas Nemačka ima „posebne veze“ sa Izraelom i odgovornost da štiti jevrejski život.
Ovaj uslov je smišljen posle terorističkih udara Hamasa i odmazde Izraela, jer se od tada i u Nemačkoj beleži povećan broj antisemitskih ispada.
Šta donosi pasoš
Ko postane državljanin može, naravno, ravnopravno da učestvuje u političkom životu zemlje, recimo da glasa na izborima.
Nemački crveni pasoš sa jednoglavim orlom drugi je najjači na svetu – sa njim se bezvizno može putovati u 190 zemalja ili teritorija.
Takođe, stranac sa neograničenom dozvolom boravka u Nemačkoj gubi sva prava ukoliko odjavi nemačku adresu na duže od šest meseci. A ko uzme državljanstvo, taj uvek može da se vrati u Nemačku.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
