Od aprila će Nemačka omogućiti dvojno državljanstvo, kao i brže dobijanje pasoša za strance koji tamo žive. Evo pregleda šta se menja i šta to znači
Nemački Bundestag ovog petka (19. januar) treba da izglasa zakon o lakšem dobijanju nemačkog državljanstva. Pravila će stupiti na snagu od aprila.
Ne samo da će stranci brže dobijati nemački pasoš, već će biti moguće i dvojno državljanstvo koje je do sada bilo načelno zabranjeno.
Tako će Vlada Olafa Šolca – koju, osim njegovih Socijaldemokrata, čine i Zeleni i Liberali – okončati decenije tvrde demohrišćanske logike prema kojoj se privrženost Nemačkoj morala dokazivati odricanjem od prethodnog državljanstva.
Opozicija i sada besni, navodeći da vlasti žele da dele nemački pasoš u „bescenje“.
Sadašnja Vlada se, pak, rukovodi objašnjenjenjem da je Nemačkoj hitno potrebno da privlači sposobne radne ljude iz celog sveta, ukoliko ne želi da prokocka blagostanje.
„Dvojno državljanstvo nije samo ekonomski smislen instrument za privlačenje stručne radne snage, već i zakasnelo priznanje za velike zasluge ljudi sa imigracionom istorijom u Nemačkoj“, rekao je poslanik Socijaldemokrata Adis Ahmetović, čiji su roditelji devedesetih izbegli u Nemačku iz Bosne.
Računa se da od oko 12 miliona stranaca koji žive u Nemačkoj otprilike polovina već sada ispunjava nove olakšane uslove za državljanstvo.
Šta se menja u pravilima
Dvojno državljanstvo su do sada mogli da dobiju samo državljani zemalja članice EU ili Švajcarske. Izuzetak su bili državljani zemlja koje ne otpuštaju građane iz državljanstva, recimo Maroko.
Za nekoliko meseci i državljani Srbije će moći da apliciraju za nemačko državljnsto bez da se, što je do sada bio uslov, odreknu srpskog.
Od aprila će zahtev za nemačko državljanstvo moći da se podnese posle pet godina boravka u zemlji, umesto dosadašnjih osam.
U „posebnim slučajevima“, zahtev će moći da se podnese već posle tri godine. Recimo, ukoliko neko pokaže izuzetan napredak u jeziku, na poslu ili u školi, ili se angažuje volonterski u nekim organizacijama.
Deca došljaka rođena u Nemačkoj automatski će dobijati državljanstvo, ukoliko im roditelji žive u zemlji barem pet godina. To važi i za decu izbeglica.
Generacija starih gastarbajtera koji su odlazili u Zapadnu Nemačku pedesetih i šezdesetih neće morati ni da polaže jezički test – dovoljno je da se sporazumeva na nemačkom.
Šta su obaveze
Načelno će državljanstvo dobijati samo ljudi koji sami zarađuju za život, to jest ne žive od socijalne pomoći ili drugih davanja.
Procedura podrazumeva da se dokaže dovoljno znanje nemačkog i dovoljna „integracija“, što se uglavnom rešava kratkim testom o poznavanju Nemačke, njenog društva, zakona i istorije.
Ko hoće nemačke papire, mora da se obaveže da će poštovati Ustav, a to je, kako kažu u Vladi, nespojivo sa bilo kojim oblikom rasizma, antisemitizma ili homofobije.
Posebno se od „novih Nemaca“ traži da uvaže „istorijsku odgovornost Nemačke iz perioda nacizma“, te da priznaju da danas Nemačka ima „posebne veze“ sa Izraelom i odgovornost da štiti jevrejski život.
Ovaj uslov je smišljen posle terorističkih udara Hamasa i odmazde Izraela, jer se od tada i u Nemačkoj beleži povećan broj antisemitskih ispada.
Šta donosi pasoš
Ko postane državljanin može, naravno, ravnopravno da učestvuje u političkom životu zemlje, recimo da glasa na izborima.
Nemački crveni pasoš sa jednoglavim orlom drugi je najjači na svetu – sa njim se bezvizno može putovati u 190 zemalja ili teritorija.
Takođe, stranac sa neograničenom dozvolom boravka u Nemačkoj gubi sva prava ukoliko odjavi nemačku adresu na duže od šest meseci. A ko uzme državljanstvo, taj uvek može da se vrati u Nemačku.
Ukrajina je u noći na ponedeljak ispalila više od 800 dronova na Rusiju, njih oko 600 je ciljalo Moskvu. „Ovo je jedan od najmasovnijih napada dronovima u novijoj istoriji”, izjavio je moskovski guverner
Zahvaljujući Rusiji Severna Koreja danas ima više novca, ali novi sjaj Pjongjanga ne znači i bolji život za većinu stanovništva
Nafta koja jedva prolazi kroz Ormuski moreuz primorava zemlje Persijskog zaliva da preusmeravaju izvoz ka Crvenom moru, dok se razmatraju i novi naftovodi koji su i skupi i rizični
Ruske snage jutros su raketama napale Kijev, nakon što je Ukrajina prethodnog dana izvela udare na ruski vojni aerodrom i raketni centar duboko na teritoriji Rusije
Na mestu domova koje su stanovnici Marijupolja izgubili u ruskim napadima danas niču nove zgrade u koje se useljavaju Rusi. Bivši stanovnici tvrde da se tako brišu tragovi rata i potiskuje lokalno stanovništvo
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
