Kako je Aleksandar Šapić od najavljenog velikog pojačanja naprednjaka postao problematičan gradonačelnik kojeg prate afere i koji nije doneo nijedan novi glas Srpskoj naprednoj stranci
Prošlog ponedeljka (8. januar) održana je sednica predsedništva Srpske napredne stranke posle koje je njen predsednik Miloš Vučević saopštio da nakon lokalnih izbora održanih 17. decembra SNS ima većinu da samostalno formira vlast u 54 lokalne samouprave, dok će u 12 lokalnih samouprava vlast biti formirana sa koalicionim partnerima.
Samo na jednim izborima SNS je ostala bez vlasti, a to su izbori u Beogradu. Dosadašnji prvi čovek Beograda i potpredsednik najveće stranke u Srbiji Aleksandar Šapić ni posle 32 dana ne uspeva da formira većinu u Skupštini grada Beograda. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će, u slučaju da ne bude formirana većina u gradskoj skupštini, biti ponovljeni izbori u Beogradu. Isto je saopštio i Miloš Vučević. Ovo je njihova poruka Šapiću da prestane da vodi pregovore na svoju ruku sa odbornicima sa liste Branimira Nestorovića. Ali izgleda da Šapić smatra kako mu je to jedina slamka spasa pošto kako sada stvari stoje, neće biti kandidat za gradonačelnika SNS na ponovljenim izborima u Beogradu.
Na tu odluku nisu uticale samo afere, od kojih će neke možda dobiti i pravni epilog, već i računica Šapićevog realnog doprinosa broju glasova koje je Srpska napredna stranka osvojila na poslednjim izborima u Gradu Beogradu.
ODLIV GLASOVA NA NOVOM BEOGRADU
Na uporednim rezultatima gradskih izbora na Novom Beogradu gde je Šapić osam godina obavljao funkciju predsednika opštine, vidi se jasno da skoro nije doneo nijedan glas Srpskoj naprednoj stranci kada je postao njen potpredsednik. Naime, SNS je na gradskim izborima na Novom Beogradu 2018. godine bez Šapića osvojila 40.437 glasova pri izlaznosti od 115.151 glasača, što je 35,12 odsto.
Međutim, već na izborima 2022. godine sa Šapićem kao prvim na gradskoj listi, SNS je osvojila skoro identičan broj glasova – 40.519. Ove godine na Novom Beogradu SNS je posle godinu i po dana koliko je Šapić proveo na mestu gradonačelnika, dobila 42.513 glasova, a na izlaznost od 125.313 birača, što je 33,93 odsto. Dakle, rezultat SNS-a na Novom Beogradu je 2023. godine, sa Šapićem kao naprednjakom, slabiji u odnosu na 2018. godinu, pre nego što je Šapić “pojačao” SNS.
Ako je on dolaskom u SNS oslabio svoju novu stranku, opoziciju je bogato nagradio. Najjače opozicione stranke su 2018. godine imale na gradskim izborima na Novom Beogradu 33.653 glasa, da bi na izborima 2022. godine posle Šapićevog prelaska u SNS dobile – 56.363 odnosno skoro 20.000 glasova više. To znači da se Šapićevih 25.299 glasova na Novom Beogradu skoro potpuno (tačnije oko 80 odsto) prelilo opoziciji. Ovaj trend se nastavio i na izborima 2023. godine kada je opozicija imala skoro identičan rezultat iz 2022. godine – 56.619 glasova.
Ostalih dvadeset odsto Šapićevih glasova iz 2018. godine prelilo se desnici, a SNS u skoro nijedan. Tako je SNS dobila problematičnog gradonačelnika opterećenog aferama, koji nije doneo nijedan glas iako je u stranku došao kao veliko pojačanje.
OTKRIVANJE “MEKOG TRBUHA” ALEKSANDRA VUČIĆA
Još više koristi Šapić je doneo opoziciji na izborima za Grad Beograd. Čitava opozicija je 2018. godine u Beogradu zajedno sa Šapićem osvojila 337.258 glasova ili 41,41 odsto, da bi 2022. godine kada je Šapić prešao u SNS i vodio listu ove stranke, opozicija ne samo zadržala Šapićeve glasove nego dobila novih 123.605 glasova, od čega je demokratska i proevropska opozija (Ujedinjeni za pobedu, Ne davimo Beograd, DS i Šta radite, bre) stekla novih 49.907 glasova, dakle, porast za 32 odsto. Očigledno je da su Šapićevi glasovi iz 2018. godine na gradskim izborima otišli opozicionoj desnici (Zavetnici, DSS, Dosta je bilo, Dveri), koja je dobila 98.465 glasova više.
Taj trend se nastavlja i 2023. godine. Opoziciona desnica (Zavetnici, Dveri, DSS, Dosta je bilo, Dveri, Mi – Nestorović) osvaja na beogradskim izborima 2023. godine 24.768 glasova više, što je porast od oko 11 odsto. Ako se pogledaju uporedni rezultati SNS-a iz 2018, 2022. i 2023. godine, vidi se da je rezultat manje-više isti i da zavisi od izlaznosti. SNS je osvojila 2018. godine u Beogradu 366.461 glas, pa 2022. godine 348.438 glasova, da bi na izborima 2023. godine, pojačana Vojislavom Šešeljem i sa njegovih skoro 15 hiljada birača, uzela 367.239 glasova. Dakle, rezultat SNS-a je manje-više isti, a paradoksalno je da je vladajućoj stranci Šešelj doneo više glasova od Šapića pošto SNS i sa bivšim prvim čovekom Novog Beograda i bez njega ima isti rezultat. Takođe ne treba zaboraviti da procenat SNS-a zavisi od broja izašlih birača u Beogradu pošto ne dobija nove glasove. Na gradske izbore 2018. godine izašlo je 814.477 birača (51,09 odsto), na izbore 2022. godine izašlo je 925.898 birača (57,85%), a na izbore 2023. godine 942.345 birača (58,41 odsto). Upravo se tu vidi kako je opozicija na izborima 2022. godine dobila skoro 120 hiljada glasova više u odnosu na 2018. godinu. Svi novi glasači koji su izašli na izbore glasali su za opoziciju. Isto tako, svi Šapićevi birači iz 2018. godine ostali su u opoziciji i 2022. i 2023. godine kada je Šapić prešao u SNS.
Jasno je da je Šapićev odlazak u SNS bitno ojačao desnicu u Beogradu, što je samo dodatno pojačalo Vučićeve strahove jer se smatra da se on ne boji ni proevropskh i ekoloških stranaka, već samo desnice koja ulazi u “mekani trbuh” njegovog biračkog tela.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Režim ne zna kud udara. To se vidi po, čak i za njegove standarde učestalim, javnim obraćanjima nepomenika. Vidi se i po tome što je pogubljen i konfuzan, a često se građanima obraća i u vidno alkoholisanom stanju. Samokontrola nikada nije bila njegova jača strana, a sada je potpuno nestala. Slabost se ogleda i u metodi borbe protiv masovnog studentskog i građanskog pokreta. Metoda se zove – majmunsko oponašanje. Njihov položaj je sve gori kako vreme odmiče. Ne samo na političkom nego i na ekonomskom planu. Plate kasne, budžetska sredstva su sve tanja
Opozicija i njoj naklonjena javnost očekuje veći angažman Evropljana kada je u pitanju srpski politički prostor, vlast takve najave koristi da argumentuje tezu o obojenoj revoluciji, ali bi sa radošću ugostila bilo koga sa te strane, posebno ako daju neke pare. Čini se da i jedna i druga strana preteruju: niti će Evropa doći da nam organizuje izbore, niti će više stizati bilo kakva lova kojom će vlast da krpi budžetske rupe nastale vanrednim korupcionaškim troškovima
Vojska Srbije nema kapacitet da izvede paradu poput nekadašnje JNA, koja je 1985. godine imala više od 300.000 pripadnika, a na poslednju paradi 9. maja te godine direktno je izvela njih 6.690. Plus prateće službe, kojih je bilo više od 4.000. Na toj paradi bila su borbena sredstva koja će se pokazati i sad, 40 godina kasnije. Reč je o tenkovima M-84, helikopterima “gazela”, avionima “orao” i “super galeb G-4”, oklopnim transporterima i kamionima. Sada će svi oni biti predstavljeni kao “modernizovana čuda” iako su im odavno istekli resursi
Glas svakog fakulteta, ali i mogućnost stavljanja veta uz obavezan intervju i prihvatanje ideološkog minimuma, deo su procesa kroz koji svaki potencijalni kandidat za “studentsku listu” mora da prođe, saznaje “Vreme”. Iako Aleksandar Vučić žali što njegov protivnik još nema lik, studenti baš strateški ne žele da vlastima i tabloidima daju mogućnost za satanizaciju izabranih ljudi
Kao sa statistima na naprednjačkim okupljanjima, predsednik Srbije nema sreće ni sa siledžijama: em ih je malo, em su sitna boranija. Da nemaju policijski kordon iza leđa, davno bi ih narod razjurio. Ovako zavise od tetošenja onih koji bi ih – da je zakona i pravde u Srbiji – morali hapsiti. Prosto rečeno, jadni su i oni, a i ovi koji ih angažuju
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
