Ovog 17. januara navršava se 125 godina od rođenja jednog od najozloglašenijih gangstera svih vremena – Al Kaponea. Ovekovečen je u filmovima kao što su „Lice s ožiljkom“ ili „Nedodirljivi“
Al Kapone je stekao ime u ludim dvadesetim godinama 20. veka kao suosnivač i šef italijansko-američke mafije, grupe poznate kao Čikaški klan, piše Dojče vele. Neki ga opisuju kao Robina Huda prohibicije, jer je deo novca od ileglne prodaje alkohola donirao u dobrotvorne svrhe. Od drugih gngsetara se izdvajao i po tome što je bio veoma prisutan u javnosti, ćaskao je sa novinarima i pravio velike žurke.
Kao što je to slučaj i sa mnogim drugim kriminalcima iz prošlosti, mišljenja o ovom harizmatičnom gangsteru su podeljena. Neki ga i dalje poštuju. Ali, Kapone je ipak odgovoran za „imperiju zločina“ u Čikagu koja se bazirala na „kockanju, prostituciji, krijumčarenju, podmićivanju, trgovini narkoticima, pljački i ubistvima“, navodi se na sajtu američke Federalne policija FBI.
Ko je bio Al Kapone?
Alfons Gabrijel Kapone, sin imigranata iz Napulja rođen 17. januara 1899. u Bruklinu u Njujorku, došao je u kontakt s organizovanim kriminalom još u ranoj mladosti. Kao tinejdžer je postao član ulične bande kriminalca „Five Points“, prvenstveno irsko-američkog porekla. Oni su u istoimeneoj gradskoj četvrti donjeg Menhtna, u srcu Njujorka, iznuđivali novac za zaštitu – reketirali.
Mladi Kapone brzo je naučio da mu samo nasilje neće obezbediti trajni uspeh. Nakon što je rekao nešto uvredljivo o sestri gangstera Frenka Galučija, on mu je u baru nožem unakazio lice. Imao je 18 godina kada je tako dobio nadimak „Lice sa ožiljkom“ (Scarface). Galuči je kasnije postao Kaponeov telohranitelj.
Ubrzo nakon toga, Kapone je upucao prvog čoveka, upao u nevolje s irskom bandom i golim rukama skoro na smrt pretukao jednog mafijaša. Znajući da ne sme da dozvoli da im ponovo padne šaka, pobegao je iz Njujorka – u Čikago, piše DW.
Na svom vrhuncu u Čikagu od 1925. do 1929, Kapone je slovio za najozloglašenijeg mafijaša u Sjedinjenim Državama. Međutim, on sebe nije video kao kriminalca, već kao bogatog biznismena koji je bio poznat i po velikodušnosti. Konzorcijum predvođen Kaponeom stekao je ogromno bogatstvo prihodima koji su dolazili od ilegalne prodaje alkohola, pa sve do prostitucije.
Masakr na Dan zaljubljenih
FBI opisuje masakr na Dan zaljubljenih 14. februara 1929. kao „kulminaciju nasilja u eri čikaških bandi. Tog dana je sedam članova ili saradnika mafije ’Bugs’ Moran upucano iz mitraljeza od strane rivala koji su se predstavili kao policija. Iako je Kapone u tom trenutku bio u svojoj kući na Floridi, verovalo se da je on naručio masakr.
Nikada nije osuđen za ubistva, ali je na kraju dospeo u zatvor zbog utaje poreza. Tako je sa 33 godine završio svoju karijeru mafijaškog bosa.
Kaznu je odležao u ozloglašenom zatvoru Alkatrazu, koji se nalazi na ostrvcu kod San Franciska. Na slobodu je pušten 1939. zbog mentalne bolesti. Al Kapone je umro 1947. od srčanog udara nakon moždanog udara, sa 48 godina.
Ličnost koja fascinira
Zloglasni gangster ne samo da je ostavio trag na ulicama Čikaga 1920-ih, već i u Holivudu 20. veka, kroz više filmova o mafijašima inspirisanim njegovom pričom.
Predstava tipičnog mafijaša onog vremena, u odelu na pruge i malo nagnutim šeširom – to je poteklo od Kaponea. Njegov naglasak i maniri takođe su inspirisali brojne portrete gangstera u stripovima, filmovima, popularnoj muzici i književnosti, prenosi DW.
Pojavljuje se u krimi-romanu Marija Puza „Kum“ (1969), koji je 1972. Frensis Ford Kopola ekranizovao u proslavljeni istoimeni film. Bio je inspiracija i autoru Armitidžu Trejlu za roman „Lice s ožiljkom“ (1929), koji je tokom godina dva puta ekranizovan.
Remek-delo „Nedodirljivi” u režiji Brajana De Palme još jedna je značajna drama inspirisana Kaponeovom pričom. Robert de Niro je u ulozi tog gangstera, a film je zasnovan na priči o tome kako je agent Eliot Nes, kojeg igra Kevin Kostner, uspeo da dolija ozloglašenom čikaškom mafijašu.
Film „Kapone“ iz 2020. s Tomom Hardijem u glavnoj ulozi takođe se bavi životom čoveka koji je vladao carstvom zločina.
Legenda o Al Kaponeu i dalje živi, jer njegova životna priča nije samo otelovljenje američkog sna – sin imigranta koji sa dna društva dospeva među bogataše – već preslikava i ambivalentnost američke kulture tokom prohibicije, ere koju karakterišu i puritanska uzdržanost i prekomerna potrošnja. A te stare protivrečnosti i dalje su deo kulture Sjedinjenih Američkih Država.
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Koncert Jelene Karleuše u Lučanima, drugi put zakazan nakon što je prvi nastup otkazan, nije održan. Ispred Doma kulture okupili su se građani koji su uzvikivali „Pumpaj, pumpaj“ i protestovali protiv nastupa
Svakome ko se bavi novinarstvom u Srbiji treba da bude čast da bude deo redakcije „Vremena“, kaže Igor Božić o dolasku u naš tim. Donedavni prvi čovek N1 će, osim što će pisati, biti i producent „Vreme filma“
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
