Književnica Lana Bastašić podigla je prašinu u Nemačkoj odlukom da prekine saradnju sa čuvenom izdavačkom kućom „S. Fišer“, optužujući ih da su „slepi i gluvi“ na „genocid“ koji Izrael vrši nad Palestincima.
Bastašić (37), autorka romana „Uhvati zeca“ koji je osvojio i nagradu EU za najbolji roman, ima dva prevoda objavljena kod ovog izdavača, a u pripremi je bio treći.
Bastašić je na Instagramu navela da je njena „moralna dužnost“ da raskine ugovor. „Ne samo da je moj izdavač propustio da se oglasi o tekućem genocidu u Gazi, već je i ćutao na sistemsku i sistematsku cenzuru koja se u Nemačkoj dešava u poslednja dva meseca.“
Optužbe za „intelektualnu lenjost“
Ona je ukazala na ono što piše na naslovnoj stranici veb-prezentacije izdavača. Onde se podseća da je kuću 1886. osnovao Samuel Fišer kojeg su nacisti proterali. Odatle, navodi se, dolazi odgovornost izdavača da se suočava sa nedelima nacizma kao i kontinuiranog antisemitizma.
„Suprotstavljamo se novom antisemitskom i rasističkom rasuđivanju i delovanju. To na poseban način važi posle masakra Hamasa od 7. oktobra 2023“, piše na stranici.
Bastašić tu objavu smatra „moralno upitnom, politički neodgovornom i intelektualno lenjom“ jer je „slepa i gluva za patnju palestinskog naroda“ i jer „ugodno delegira antisemitizam na Bliski istok, dok propušta da ga vidi u sopstvenoj domovini“.
U odgovoru na upit „Zidojče cajtunga“, izdavač je naveo da nije mogao da sledi zahtev spisateljice da se svrsta na jednu stranu u kompleksnoj i višeslojnoj debati.
U odgovoru za britanski „Gardijan“ Bastašić je precizirala da je raskinula ugovor za treću knjigu koju je trebalo da objavi „S. Fišer“. „Ostavila sam tako dovoljno novca za godinu dana života“, navela je ona.
Izdavač je naveo da je ugovor raskinut još u decembru i da poštuje tu odluku.
Bastašić, dete srpskih roditelja rođeno u Zagrebu, a odraslo u Bosni, kao malo ko iznmlađe generacije objedinjuje prostor srpskohrvatskog jezika. Još 2010. godine je Teofil Pančić u „Vremenu“ napisao da bi „mogla biti next big thing ovdašnje scene“.
Antisemitizam i optužbe za njega
Potez Lane Bastašić dolazi usred kampanje „Strike Germany“ koju je potpisalo oko 600 radnika u kulturi. Oni pozivaju na bojkot nemačkih kulturnih institucija koje se finansiraju javnim novcem jer navodno potiskuju palestinske glasove tokom krvavog sukoba na Bliskom istoku.
Najpoznatija potpisnica je francuska nobelovka Ani Erno.
Neki nemački listovi, poput Frankfurter algemajne cajtunga, smatraju da je apel „toliko preteran da se moglo pomisliti da se radi o uvrnutoj parodiji ili satiri“.
U Nemačkoj javnoj sferi je optužba za antisemitizam često najteža koja se može izreći. I obično se optuženi ne provede dobro – to je, pred kraj života, iskusio i nobelovac Ginter Gras kad je kritikovao to što Izrael kao nuklearna sila zdržava pravo „prvog udara“.
Nemački Bundestag u četvrtak bi trebalo da donese novi zakon kojim se olakšava dobijanje državljanstva, ali se uvodi novi uslov – budući građanin mora da prihvati privrženost „posebnoj istorijskoj odgovornosti Nemačke“ za zločine i nepravde nacizma, „posebno za zaštitu jevrejskog života“.
U javnim debatama se optuživanje Izraela za „genocid“ nad Palestincima uzima kao prelazak crvene linije i onome ko to izgovara često se spočita da zapravo „relativizuje“ Holokaust.