Na današnji dan pre 100 godina rodio se Aleksandar Tišma, jedan od najvećih pisaca prošlog veka s ovih prostora.
Tim povodom, na adresi Braće Ribnikara 5 u Novom Sadu, kod prostorija Udruženja književnika Vojvodine, akademski slikar Uglješa Colić oslikao je mural sa Tišminim likom. Istog dana počeće izložba „Sećaj se zauvek: Aleksandar Tišma“ autorke Mirjane Frau Gardinovački, u Likovnom salonu KCNS. A u Veneciji, takođe danas na Tišmin rođendan, na Univerzitetu Ka’ Foskari na Katedra za Lingvističke studije i komparativnu književnost, zakazan je razgovor sa piscem Otom Horvatom o romanu “Knjiga o Blamu” vodiće dr Marija Bradaš.
I, na kraju, u Srpskom narodnom pozorištu, na sceni ”Pera Dobrinović”, 25. januara će biti izvedena predstava Upotreba čoveka po romanu Aleksandra Tišme u režiji Borisa Liješevića, sa početkom u 19.30 časova.
Ovako Novi Sad, a čini se i Srbija, obeležava jubilej romansijera, pesnika, pripovedača, dramskog pisca i prevodioca sa nemačkog i mađarskog, autora čija su dela prevođena na dvadeset jezika i na čije delove „Knjige o Blamu“ su se pozivali mnogi evropski autori, pišući o novosadskoj Raciji 1942. i Holokaustu.
Ljudi ga se sećaju i poštuju ga upravo po tome, po njegovim knjigama. Nakon Tišmine smrti, zahvaljujući inicijativi njegovog sina Andreja, novosadska „Akademska knjiga“ počela je da objavljuje njegova Celokupna dela, a osnovana je i Tišmina fondacija.
„Dvadeset godine posle smrti Aleksandar Tišma još nije dobio ono mesto u srpskoj kulturi koje mu pripada“, kaže za „Vreme“ Bora Babić osnivač i direktorka „Akademske knjige“.
Primećuje da u Novom Sadu u kom je proveo skoro ceo svoj vek i u kom je napisao sva svoja dela postoji samo jedna kratka ulica koja nosi njegovo ime a u koju niko ne zalazi osim njenih stanara, i spomen-ploča koja je postavljena 2013. na ulazu u Tanurdžićevu palatu u kojoj je stanovao.
„Osećam se počastvovanom i privilegovanom što Akademska knjiga od 2010. godine objavljuje Celokupna dela Aleksandra Tišme. Taj posao privodimo kraju, a do sada smo objavila 22 toma. Projekat je realizovao sjajan tim sastavljen od profesora književnosti, književnih kritičara i pisaca na čelu sa glavnom urednicom prof. dr Goranom Raićević. Posebno moram istaći da je dizajn svakog toma osmislio priznati novosadski umetnik profesor Atila Kapitanj.“ Bora Babić smatra da „Tišmino vreme tek dolazi“, i kaže da će u fokusu „Akademske knjige“ cele ove godine biti Aleksandar Tišma. „Bićemo partneri skoro svih događaja koji se budu organizovali u vezi sa njegovim jubilejom.“
Gorana Raičević, urednica Celokupnih dela Aleksandra Tišme podseća da je ovaj projekat započeo „kada se 2010. godine u Akademskoj knjizi pojavio ’Ženarnik’, neobjavljeni roman Aleksandra Tišme“.
O sebi je govorio u „Dnevnicima“, memoarskim i brojnim autobiografskim zapisima. U njima nije ulepšavao sebe, što se često radi u ovim književnim formama, stiče se utisak da je sebe prikazao gorim nego što je zaista bio. Laslo Blašković je u predgovoru Tišminog romana „Upotrebe čoveka“ napisao da je, zgađen nad nekakvim postupkom pisca, njegove „Dnevnike“ bacio u korpu za đubre.
U tom kontekstu, Gorana Raičević kaže da je Tišma voleo sebe da predstavlja kao lenjog egoistu hipertrofirane čulnosti koji hotimice ili slučajno povređuje i svoje najbliže: baku (Majku), roditelje, suprugu i sina. Kritičarima je smetala njegova otvorenost i ni malo ulepšana slika onoga o čemu piše. „Tišma ne laže“, rekao je o njemu Milovan Danojlović, što Gorana Raičević ocenjuje kao možda najkraću i najtačniju karakteristiku autentičnog Tišminog stvaralačkog glasa. Aleksandar Tišma je preminuo 2003. godine.
Latinka Perović je zabeležilada je „na pogrebu Aleksandra Tišme izbrojano je šesnaestoro ljudi.“
