Foto: AP Photo/Virginia Mayo
Da će Srbija u nekom trenutku morati da bira između članstva u Evropskoj uniji i nepriznavanja Kosova, to je jasno još od 2008. godine kada je Priština proglasila nezavisnost. Pitanje je samo do kada će Brisel tolerisati izbegavanje Beograda da se opredeli šta su strateški ciljevi države. Politika i „jare, i pare“ je vremenski oročena
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da postoji mogućnost da Ohridski sporazum postane deo pregovaračkog poglavlja 35, a time i uslov za prijem Srbije u Evropsku uniju. On to, tako kaže, „ne može da prihvati“.
U intervjuu za NIN je naglasio da je i poslanicima u Skupštini Srbije rekao da ne dolazi u obzir prijem Kosova u Ujedinjene nacije, te da je o tome obavestio „Francuze, Nemce, Italijane, sve Evropljane”.
„Svi sve znaju”, tvrdi predsednik Srbije, te da „dve zemlje snažno guraju” da Ohridski sporazum postane deo pregovaračkog procesa. „Nije moje da sada govorim koje dve zemlje to guraju snažno, nisam siguran da li i drugi to žele, pa ćemo da vidimo”, kazao je Vučić, računajući, verovatno, makar na veto Mađarske, tj. svog „prijatelja“ Viktora Orbana, jer se takve odluke u EU donose konsenzusom.
Dotle Rusija, koja je pod sankcijama EU i SAD zbog napada na Ukrajinu, Srbiji čuva leđa u Savetu bezbednosti UN da Kosovo slučajno ne bi bilo primljeno u ovu organizaciju. A tu je eventualno i Kina da pripomogne, sa kojom su SAD u nekoj vrsti trajnog trgovinskog rata.
Zatvaranje evropskih vrata
Protivljenjem da Ohridski sporazum i njegov Aneks postanu deo pregovaračkog poglavlja 35 Srbija sebi zatvara vrata članstva u Evropskoj uniji, kaže za Glas Amerike bivši posrednik u tehničkom dijalogu Kosova i Srbije Robert Kuper reagujući na Vučićevu izjavu da bi uključivanje u pregovarački okvir dokumenata o kojima su se Kosovo i Srbija usaglasili u prvoj polovini 2023. značilo da Unija zatvara vrata Srbiji. Radi se, konkretno, o poglavlju 35 u pristupnim pregovorima Srbije i EU koje obuhvata susedske odnose sa Kosovom koje je od Srbije proglasilo nezavisnost 2008.
Cilj Evropska unije je da sve članice imaju neku vrstu „ne normalnih, već supernormalnih“ odnosa sa svojim susedima, objasnio je Kuper koji je tehničkim dijalogom Kosova i Srbije posredovao 2011. i 2012. godine.
Razgovori dve strane otpočeli su pošto je Međunarodni sud pravde, na zahtev Srbije, 2010. odlučio da proglašenjem nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo.
„Ideja da se Srbiju uvede u Evropsku uniju, dok odbija da prizna nezavisnost svog suseda i prihvati ga kao zasebnu državu, nije u duhu Unije. To bi učvrstilo podele između Srbije i Kosova. Ono što mi želimo je da te podele nestanu“, rekao je Kuper za Glas Amerike.
Evropski savet bi na samitu evropskih lidera krajem naredne sedmice trebalo da se izjasni o zaključcima o proširenju – dokumentu kojim su obuhvaćeni Crna Gora, Srbija, Severna Makedonija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Turska, Moldavija i Gruzija.
U nacrtu, u koji je Glas Amerike imao uvid, preporučeno je da Ohridski sporazum i njegov aneks, kojima su definisani koraci na putu normalizacije odnosa Kosova i Srbije, bude uvršćen u „očekivanja i obaveze“ obe strane.
Osećaj hitnosti
„Očigledno je da ovde dominira osećaj hitnosti. Niko se više i ne seća kada su dve strane postigle neki značajniji iskorak u razgovorima“, primećuje Kuper, podsećajući na predstojeće izbore za sastav Evropskog parlamenta koji će se održati u junu 2024.
Početak godine i Ohridski sporazuma ulivali su dozu optimizma da bi u više od decenije dugom dijalogu Kosova i Srbije, sa krajnje promenljivim učinkom, moglo konačno da bude nekih rezultata.
Međutim, umesto toga održano je nekoliko neuspešnih susreta i razmenjivana je oštra retorika. Tamnu senku na sva nastojanja bacio je oružani napad Srba na kosovske policajce, u selu Banjska, na severu Kosova. Prema zvaničnim podacima ukupno je bilo četiri žrtve, tri na strani napadača i jedan pripadnik kosovske policije, piše Glas Amerike.
“Valja primetiti da Srbija trenutno ne deluje kao kredibilan kandidat za članstvo u Evropskoj uniji kojoj je dovoljan jedan Viktor Orban. Srbija je formalno demokratija, ali da li je to u stvarnosti? Da li su mediji slobodni i imaju li svi podjednak pristup medijima? Da li će u skorijoj budućnosti neka druga partija naslediti vladajuću? Rekao bih da ne”, kaže Kuper.
Zaključke o proširenju Evropske unije planirano je da 12. decembra usvoje ministri za evropska pitanja na sastanku Saveta opštih poslova. Potom bi trebalo da ih potvrdi Evropski savet na samitu evropskih lidera koji se održava 14. i 15. decembra.
Pročitajte ceo intervju sa Robertom Kuperom na Glasu Amerike.
A.I./Glas Amerike/NIN
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
