Duplo uživanje
„Vreme” pre vremena: Novogodišnji dvobroj već u sredu na kiosku
Novogodišnji dvobroj „Vremena“ na većem broju strana donosi ekskluzivne intervjue i priče za uživanje
Šta građani znaju o slučaju “Jovanjica” i progonu inspektora Slobodana Milenkovića i Dušana Mitića koji su otkrili tu najveću plantažu marihuane? O nesreći na naplatnoj rampi Doljevac u kojoj je poginula Stanika Gligorijević? O plagiranim doktoratima, padu helikoptera, svim spornim ugovorima, rušenju u Savamali i slično? Prema Crtinim istraživanjima, sve zavisi gde se i kako informišu
“Tko ne misli ovako, taj kleveće i laže”, stih je iz pesme Nedeljni komentar Džonija Štulića. Ovaj četvrtak, 2. novembar, dan u kojem se novi broj “Vremena” pojavljuje na kioscima je 306. dan u ovoj 2023. godini. U tih 306 dana Aleksandra Vučić, predsednik Srbije, a do 27. maja i predsednik Srpske napredne stranke, direktno se, preko televizija sa nacionalnom frekvencijom obratio građanima kako bi im objasnio realnost i kako bi je oni bolje razumeli, čak 247 puta.
Međutim, ovaj broj možda u ovom trenutku već više nije važeći. Važio je u ponedeljak uveče kad je Vučić gostovao u “Ćirilici” Milomira Marića na televiziji Hepi. Prema zakonu verovatnoće, daleko je veća šansa da se Vučić u periodu od odlaska novog broja “Vremena” u štampu (noć između utorka i srede), pa dok ne stigne na kioske i do čitalaca, još koji put negde pojavio kako bi građanima objasnio da razumeju šta im se to dešava u životima.
JEDAN ČOVEK: “Predsednik je osoba koja kreira naš javni diskurs. Osoba koja nama nameće teme i tumači realnost. Građani vrlo često ostaju uskraćeni za tačne informacije zato što dobijaju nekakva tumačenja upakovana u vesti”, kaže za “Vreme” Aleksandra Srećković, menadžerka medijskih istraživanja u organizaciji Crta.
Crtina istraživanja pokazuju da se građani Srbije najviše informišu preko televizije.
“Televizija je dominantan način informisanja građana”, nastavlja Aleksandra Srećković. “Građani se najviše informišu putem televizije, njih 54 odsto, a zatim preko internet portala – 49 odsto. Kad pogledamo po temama, tu se dodatno vidi značaj televizije jer se građani koje zanima politika češće informišu preko tradicionalnih medija, a pre svega televizije.”
Sa ovakvom medijskom slikom gde se na televizijama sa nacionalnim pokrivenošću u centralnim informativnim emisijama može čuti gotovo isključivo o predstavnicima vlasti i to u pozitivnom kontekstu, nameće se pitanje koliko su građani informisani o ključnim događajima u društvu i aferama koje prate aktuelni režim, a kojih nije malo.
Šta znaju o slučaja “Jovanjica” i progonu inspektora Slobodana Milenkovića i Dušana Mitića koji su otkrili tu najveću plantažu marihuane? O nesreći na naplatnoj rampa Doljevac u kojoj je poginula Stanika Gligorijević? O plagiranim doktoratima, padu helikoptera, svim spornim ugovorima, rušenju u Savamali i slično? Prema Crtinim istraživanjima, sve zavisi gde se i kako informišu.
“Kad smo 2020. godine radili istraživanje, za aferu “Krušik” i slučaj uzbunjivača Aleksandra Obradovića čulo je 60 odsto onih građana koji prate provladine televizije, dok je taj procenat daleko veći kad je reč o građanima koji se informišu preko medija u kojima se može čuti kritika vlasti”, navodi Aleksandra Srećković. “Tu je čak 99 odsto njih čulo za aferu ‘Krušik’. Naše istraživanje iz marta ove godine pokazalo je da je 58 odsto onih koji prate provladine medije čulo za slučaj paljenja kuće novinara Milana Jovanovića. S druge strane, za taj slučaj čulo je 94 odsto onih koji prate kritičke medije.”
Još jedan podatak iz Crtinih istraživanja pokazuje kolika je moć medija na formiranje stavova građana.
Za slučaj dveju tužiteljki koje su sklonjene iz svog odeljenja nakon što su uhapsile osumnjičene za zloupotrebe u Elektroprivredi Srbije čulo je 48 odsto građana koji prate provladine medije. S druge strane, to je slučaj sa 91 odsto onih koji prate kritičke medije. Uz sve to, 56 odsto onih koji prate provladine medije misli da tužiteljke treba vratiti u Odeljenje za suzbijanje korupcije na predmet EPS i da završe posao. Isto misli 91 odsto onih koji prate kritičke medije.
KAD RTS RADI SVOJ POSAO: Aleksandra Srećković dodaje da je posebno važna uloga RTS-a jer građani prepoznaju Javni medijski servis kao kredibilan izvor informisanja: “Koliko je on važan pokazuje i podatak da je za proteste ‘Srbija protiv nasilja’, nakon što je RTS izveštavao o njima, čulo 93 odsto građana, a među njima je 31 odsto građana koji veruju provladinim medijima reklo da podržava te proteste. RTS je mediji kojem se najviše veruje. Podaci o gledanosti pokazuju ne samo da je najgledaniji, već je Dnevnik RTS-a jedna od informativnih emisija koja se najduže gleda u odnosu na informativne emisije drugih televizija. Takođe, Dnevnik 2 ima daleko najlojalniju publiku. Najveći broj onih koji gledaju Dnevnik ne gledaju druge dnevnike. Zato je značaj RTS-a veći u poređenju sa drugim komercijalnim televizijama, a samim tim i odgovornost RTS-a.”
Kako kaže naša sagovornica, mi praktično imamo dve paralelne realnosti.
“Jedno kreiraju prorežimski mediji, drugo je ono što se zaista dešava. Oni koji prate i veruju provladinim medijima češće su zadovoljni načinom na koji žive, optimističniji su i veruju da zemlja ide u dobrom pravcu. Oni češće navode da danas žive bolje nego pre 10 godina iako češće od ostalih navode da trenutno imaju velikih finansijskih problema; pored njih, kao najveći problem pre navode Kosovo nego ekonomiju. Ovi građani češće veruju da vlast ispunjava svoja predizborna obećanja i uvereni su da na izborni dan neće biti problema koji bi uticali na izborne rezultate.”
Neretko se od Vučića čuje da se u ovoj zemlji nešto nije dogodilo još od vremena Tita. Onog koji se tokom epidemije variole vere nijednom nije obratio građanima. Tada su govorili oni koji su imali šta da kažu.
Novogodišnji dvobroj „Vremena“ na većem broju strana donosi ekskluzivne intervjue i priče za uživanje
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve