Izraelske odbrambene snage (IDF) broje 169.500 pripadnica i pripadnica, od kojih je 126.000 u vojsci, prema podacima britanskog Internacionalnog instituta za strateške studije (IISS), piše Glas Amerike.
Povrh toga, Izrael ima oko 400.000 rezervista, od kojih je 360.000 mobilisano posle napada Hamasa. Izrael poseduje jednu od tehnološki najnaprednijih odbrana na svetu, u koju spada u protivraketni sistem “Gvozdena kupola”.
IISS navodi da IDF ima oko 1.300 tenkova i drugih oklopnih vozila, 345 aviona lovaca i veliki arsenal artiljerije, dronova i najmodernijih podmornica.
Iako zvanično nije nuklearna sila, izraelsko skladište nuklearnog oružja je javna tajna i Udruženje za kontrolu naoružanja procenjuje da ima 90 bojevih glava.
Američka vojna pomoć
Vašington pruža Izraelu 3,8 milijardi dolara godišnje vojne pomoći u skladu sa 10-godišnjim sporazumom koji važi do 2028. Ministar odbrane Lojd Ostin rekao je u nedelju da je aktivirao raspoređivanje terminalne baterije za odbranu na velikim visinama (THAAD) i dodatnih baterija raketa Pejtriot „širom regiona“.
Dodao je da je stavio „dodatni broj snaga u pripravnost za raspoređivanje… kako bi povećao njihovu spremnost i sposobnost da brzo reaguju po potrebi“.
Vašington je već isporučio Izraelu municiju i rasporedio dva nosača aviona u istočnom Mediteranu – USS Džerald Ford, najveći ratni brod na svetu, i USS Ajzenhauer, da odvrati ne samo Hamas već i njegove saveznike Iran i libanski ekstremistički pokret Hezbolah.
Američka vojska je u utorak naredila 2.000 vojnika da se pripreme za raspoređivanje na Bliskom istoku.
Raznovrstan arsenal Hamasa
Hamas ima raznovrstan arsenal prikupljan tokom mnogo godina. Njene oružane snage, nazvane Brigade Ezedin Al-Kasam, prema IISS-u, broje 15.000 ljudi, iako napominje da arapski mediji navode cifru od 40.000.
Oni imaju teško naoružanje dobijeno sa celog Bliskog istoka – posebno iz Irana, Sirije i Libije – a takođe su nabavili pištolje i jurišne puške iz Kine i drugih regiona.
Takođe poseduju niz lokalno napravljenih improvizovanih eksploziva, a zapadni izvori tvrde da poseduju dovoljno dronova, mina, protivtenkovskih projektila, minobacača i granata da izdrže duži period, iako precizni podaci nisu dostupni.
Većina Hamasovih raketa je takođe lokalno proizvedena i tehnološki zastarela.
Hezbolah – raketni arsenal najveći adut
Već je došlo do razmene vatre preko granice Izraela i Libana, gde je sedište Hezbolaha koji ima podršku Irana.
„Hezbolah može da koristi resurse Islamske države bez potrebe da se u potpunosti posveti borbi, umesto toga oslanjajući se na povremene raketne udare kako bi sprečio Izraelce da postanu samozadovoljni i primorao IDF da angažuje ljudsku snagu i materijale duž severne granice“, saopštio je centar Soufan, američki istraživački centar.
Godine 2021. grupa je tvrdila da ima 100.000 boraca. INSS, izraelski trust mozgova, kaže da je taj broj upola manji. „Većina pripadnika Hezbolaha nisu borci sa punim radnim vremenom, već se bave militantnim aktivnostima kako i kada to zahtevaju komandanti grupe“, kaže Eliot Čepmen iz britanske firme za odbrambene analizu odbrane Džejns.
Hezbolah je mobilisao 40.000 ljudi po izbijanju građanskog rata u Siriji. INSS navodi da oružani arsenal grupe broji 150.000 do 200.000 raketa i projektila. „Strateški gledano, Hezbolahov raketni arsenal je najznačajnija sposobnost grupe za borbu protiv Izraela“, rekao je Čepman.
Iran upozorava na bure baruta
Od islamske revolucije 1979. godine, Iran je podršku Palestincima učinio jednim od stubova svoje ideologije.
Ministar inostranih poslova Hosein Amir-Abdolahjan upozorio je u nedelju da je „region kao bure baruta… Upozoravam Sjedinjene Države i njihovog zastupnika (Izrael) da ako odmah ne zaustave zločin protiv čovečnosti i genocid u Gazi, sve je moguće u svakom trenutku i region će izmaći kontroli“.
Zapadni analitičari umanjuju opasnost od direktnog uključivanja Irana i pre ukazuju na njegovu podršku Hamasu, Hezbolau i Huti pobunjenicima u Jemenu – takozvane „osovine otpora“ izraelskih neprijatelja.
Raz Zimt, iz INSS-a, rekao je da Iran trenutno „nema interesa da se Hezbolah upusti u sveobuhvatni rat“ koji bi mogao ugroziti tako ključno „strateško dobro“.
Ali on je dodao da bi Teheran mogao biti prinuđen da reaguje „izraelskom kopnenom invazijom, a posebno izraelskim vojnim uspehom, koji će ugroziti sam opstanak Hamasa i/ili njegovu sposobnost da održi efektivnu kontrolu nad Pojasom Gaze“.
Z.S/VOA
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
