Foto: Milovan Milenković
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) pozvalo je danas poslanike Skupštine Srbije da iz Predloga Zakona o javnom informisanju i medijima izmene članove 39. i 41. tako da ostanu isti kao u važećem Zakonu o javnom informisanju i time omoguće da Srbija dobije osnovni medijski zakon koji su podržala sva relevantna i reprezentativna udruženja
U saopštenju Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) navodi se da je važeći Zakonu o javnom informisanju u potpunosti usklađen sa Strategijom razvoja sistema javnog informisanja za period 2020-2025.
Sporni članovi Predloga Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM) legalizuju povratak državnog vlasništva u medije, što je u suprotnosti sa ciljevima i merama Medijske strategije, i sprečavaju stvaranje funkcionalnog, održivog i fer medijskog tržišta zaštićenog od političkog uticaja.
Međutim, dva sporna člana od kojih vlast nije htela da odustane, poništavaju mnoga dobra rešenja i unapređenja koji novi medijski zakoni donose i mogu da budu pogubni za medijsko tržište i slobodu izražavanja, ističe NUNS.
Udruženje naglašava da je „od prve naznake povratka državnog vlasništva u medije, Koalicija za slobodu medija, čiji je NUNS član, oštro i beskompromisno kritikovala tu nameru vlasti i pozivala je da ostane privržena merama i ciljevima iz Medijske strategije, usvojene na sednici Vladi Srbije u januaru 2020. godine.
Predlog Zakona javnom informisanju i medijima koji je usvojen na Vladi Srbije je prvi otvoreno revizionistički zakon, koji se vraćanjem države u vlasništvo medija istovremeno suprotstavlja evropskim standardima i posle 25 godina vraća na početnu tačku tranzijicije, rekla je za N1 Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu u penzji.
Kombinovani atak na slobodu medija
Kako je rekla, sa dve ključne stvari – povratkom države u vlasništvo medija i odbranom politički zavisnog i nekompetentnog REM-a, usvajanje novih medijskih zakona je ustvari „kobminovani atak na slobodu medija“ i da joj deluje da to nisu svi shvatili ozbiljno.
„Ovaj zakon omogućava Telekomu da postane centar buduće državne medijske i propagandne mašine. Čini mi se da su u pitanju mnogo veće ambicije od legalizovanja onoga što Telekom već ima i da se planira nova ekspanzionistička faza u uticaju vlasti na medije. Telekom već ima razne medijske operacije od zabavnih i sportskih do Euronewas-a i Bloomberg TV, a sada će moći da ima i još specijalizovanih i informativnih kanala. Telekom je veliki oglašivač što znači da će i finansijski moći da usmerava razvoj medjskog tržišta, kanališući svoj ogromni budžet za oglašavnje ka bliskim medijima i ostavljajući sve one koji nisu povezani ili su kritični prema vlastima bez ovih prihoda“, kaže Milivojević.
Podsetimo, Vlada Srbije je u petak usvojila nove zakone o elektronskim medijima i o javnom informisanju i medijima. Novim zakonom o javnom informisanju omogućeno je da Telekom koji je u većinskom vlasništvu države osniva medije preko drugih firmi, što je u suprotnosti sa važećom Medijskom strategijom prema kojoj država neposredno ni posredno ne može biti u vlasništvu medija. Novim Zakonom o elektronskim medijima predviđeno je da Savet REM nastavi rad u sadašnjem sastavu još godinu dana.
Z.S/Fonet/N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Pod sloganom „Hoćemo izbore”, u Beogradu je održan protest studenata u blokadi i građana, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz Zaječara poručio da vanrednih parlamentarnih izbora neće biti dok se ne završe pripreme za Ekspo
U sklopu kampanje pred lokalne izbore, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Zaječar i naveo da su građani „siti zaustavljanja Srbije“ i da će raspisati izbore kada se završe pripreme za Ekspo
Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje usvojio je u petak (30. maj), bez poslanika opozicije, izveštaj o listi kandidata i predlagača za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM)
Kosjerić se nalazi pod opsadom vlasti. Tenzije rastu iz dana u dan. Nakon napada na novinara, usledio je i napad na opozicionog aktivistu. Obe žrtve tvrde da je napadač bivši policajac koji je član SNS-a
Dok Beogradski univerzitet traži fleksibilnost i prelazak na onlajn nastavu, profesorke u Srbobranu bivaju kažnjene zbog solidarnosti sa studentima. Ovi događaji otvaraju pitanje – važe li ista pravila i mere za sve delove obrazovnog sistema u Srbiji
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Troje poslanika opozicije napustili su sednicu Odbora za kulturu i informisanje zato što su tek danas, kao dopuna dnevnog reda, dodati predlozi medijskih zakona, jer smatraju da je o tome morala da se povede ozbiljnija rasprava
