Foto: Promo
Jedno je od pitanja koje postavljaju autori izložbe „Predaj oružje – Raz(na)oružaj se!“, koja je reakcija na istoimenu kampanju MUP-a
Kampanja predaje nelegalnog vatrenog oružja i eksplozivnih naprava koju je država sprovela nakon dva masovna ubistva koja su se početkom maja dogodila u Srbiji rezultirala je razoružavanjem nacije, predato je 108.883 komada oružja i minsko-eksplozivnih sredstava, ali i izložbom – što sigurno nije bilo planirano.
Izložba je „Predaj oružje – Raz(na)oružaj se! Vizuelni umetnici protiv nasilja“, autorski projekat udruženja ART-ZOOM. Otvara se sutra u četvrtak u Ostavinskoj galeriji i centralnom prostoru Magacina, u Kraljevića Marka 8, Beograd. Izlaže 16 umetnika.
Ivona Fregl, istoričarka umetnosti objašnjava da je izložba nastala kao reakcija na tu kampanju MUP-a, i opisuje je kao „jedini pokušaj sveobuhvatnog odgovora države na tragične događaje početkom maja ove godine. Iako je razoružavanje nacije veoma važno, ono predstavlja samo vrh ledenog brega, dok je korpus brega/nasilja ostao netaknut, neprepoznat u zvaničnom diskursu i neobuhvaćen ni kampanjama, ni retorikom institucija koja je usledila“.
Da je ova ocena o vrhu ledenog brega tačna, pokazao je aktuelni sukob u Banjskoj i svo oružje koje se povezuje sa njim.
Koncept izložbe je pozicioniran oko mnoštva pitanja, a neka su, nabraja Ivona Fregl : Od čega treba da se razoružamo, a čime naoružamo u odbrani normalnosti i ponovnom uspostavljanju digniteta naših života? Da li je samo u oružju problem? Da li je samo vatreno oružje opasno, a hladno nije? Da li je samo ilegalno oružje opasno, a legalno nije? Da li legalno oružje ubija legalno, a ilegalno ubija ilegalno? Šta sve može da bude oružje kojim se povređuje i ubija? Ko je legalizovao upotrebu vređanja u javnom diskursu? Da li su neznanje i znanje oružje? Istina i laž? Hrabrost i strah? Koja od ovih oružja su legalizovana, a koja poslata u duboku ilegalu i s kojom namerom? Da li je prekarnost egzistencije oružje? Da li je sloboda mišljenja oružje? Da li je kritika oružje?…“
Svako ima potpunu slobodu da postavi sopstvena pitanja i nastavi niz.
U tom smislu, ističe Ivona Fregl, izložba predstavlja kritički osvrt na našu današnjicu jer otvara vrata ka mnogim drugim segmentima društvene situacije koji su takođe naopaki, nakaradni, nemogući u zdravim društvima, a nama su, nažalost, postali svakodnevna realnost.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
