Foto; Emilija Stanišić
U Beogradu dve aktuelne izložbe „Neka druga mesta“ i „Priroda i umetnost“ pokazuju kako se čuva životni okoliš. Prva u saradnji sa naukom, a druga sa prirodom
Jedan od rezultata spoja nauke i umetnosti upravo je predstavljen na izložbi „Neka druga mesta“ u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Cilj joj je da podstakne održivi ekonomski razvoj Srbije i svest o ekologiji – piše u press materijalu.
U tom pravcu sarađuju Centar za istraživanje javnih politika (Re:People) i Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI) Univerziteta u Beogradu.
Kako umetnost može da utiče na pomenute ne-umetničke oblasti? U slučaju ove izložbe, najjednostavnije rečeno, tako što umetnici umesto sintetičkih boja koriste bio-pigmente kao prirodnu zamenu za veštačke.
Ivan Šuković, kustos ove izložbe i umetnički direktor Re:People, kaže za portal „Vremena“ da „Institut i Re:People godinama sarađuju na ovom istraživanju i da je izložba umetničkih radova koji imaju naučno utemeljenje, rezultat te saradnje. Otud i ideja da bismo publici mogli predstaviti drugačiju stranu nauke.“
Za našu umetničku scenu ovakva vrsta saradnje je relativno nova, a u svetu „bio-art, inkorporiranje nauke i istraživanja u kontekstu umjetnosti, nije novo“, kaže Šuković. „Poslednjih godina prisutan je i kod nas, ne želim da kažem da je trend, ali dobro je da se umjetnici interesuju da uđu u neko interdisciplinarno polje i da jednostavno shvate da umjetnost ima i širu upotrebu, da se uz superviziju naučnika može dati jedan dobar rezultat ko što je i ova izložba.“
Ivan Šuković je izabrao radove Emilije Radojičić, Sonje Lundin, Jovane Čavorović, Dragane Lukić i Emira Šehanovića. „Pozvao sam autore koji su već bili skloni eksperimentu, nije mi bilo bitno da na izložbu pozovem samo velika imena, pa su zato među njima i mladi tek afirmisani, ali i eminentni poput Emira Šehanovića .“
„Svi oni su izašli iz svoje komfor zone i izmjestili se na trenutak u naučne laboratorije, što je uz pomoć naučnika i supervizora dalo rezultate koji su za umjetnike bili nepredvidivi.“
Izložba ima dva dela. U prvom su, kaže Šuković, „rekvizti koje naučnici koriste u svojim laboratorijama kako bi kroz određeni sistem fermentacije dobili pigment. Želeli smo da damo informaciju kako se koriste hemikalije, koji su instrumenti, kakvi su bili prvi uzorci – da uđemo u laboratoriju. Mi naime znamo da oko nas nisu samo otrovne bakterije, i da su pojedine bakterije tokom svoje evolucije razvile sposobnost da sintetišu biopigmente.“
U drugom delu izložbe su „radovi koji su nastali poslednjih nekoliko mjeseci u kolaboraciji između naučnika i umjetnika“, kaže Šuković, i navodi da su izložene instalacija, skulptura, grafika, objekat, razne umetničke forme.
Ivan Šuković izložene radove definiše kao društveno-angažovane.
„Istraživači širom sveta, uključujući i IMGGI u Srbiji, pronalaze inovativna rešenja za ekološke probleme s kojima se danas suočavamo. Neka od rješenja leže u regenerativnim tehnologijama i procesima koje nam omogućavaju mikroorganizmi. Doprinos ove izložbe je osvješćenje, da umjetnost bude dobar primjer kako da čuvamo životnu sredinu.“
Isti cilj, čuvanje životne sredine, ima i izložba „Priroda i umetnost“ koja je otvorena ove subote u Gradskoj galeriji Kulturnog centra Grad.
Autori izloženih radova Marija Kozomora, Adrien Ujhazi, Filip Stefanović, Jovan Babić i Nikola Vrzić, inspirisani prirodom i njenim resursima, istražuju mogućnosti koje prirodni elementi pružaju i načine na koje mogu da ih koriste u svojim umetničkim projektima.
Stvaralaštvo tih umetnika nosilac je snažnih poruka ključnih za savremeni kontekst: volimo, čuvajmo, brinimo – naveo je KC Grad najavljujući izložbu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kompanija „Best Media Team“, povezana sa izdavačima tabloida „Alo“ i „Informer“, preuzela je još dva lokalna medija - RTV Goliju iz Ivanjice i Televiziju Kikinda. Time je ova firma od početka godine kupila ukupno osam lokalnih medija širom Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da građani na lokalnim izborima 29. marta treba da glasaju „po svojoj savesti“, a da Srpska napredna stranka očekuje pobedu u svih deset opština
Koliko je Beograd pod SNS-om bezbedan i da li mu je potrebna gradska policija, bile su neke od tema prve tribine Vremena „Beograd, pa malo je i naš“. Učesnici su upozorili i da prestonica danas nema gotovo nikakve nadležnosti u oblasti bezbednosti
Tužilaštvo u Sloveniji podiglo je optužni predlog protiv Porfirija zbog zlostavljanja sveštenika na radnom mestu, piše portal Nova
Profesor međunarodnog javnog prava Dejan Mirović tvrdi da vlast u Beogradu snosi odgovornost za procese koji vode integraciji srpskih institucija u kosovski sistem
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
