Foto; Emilija StanišićU Beogradu dve aktuelne izložbe „Neka druga mesta“ i „Priroda i umetnost“ pokazuju kako se čuva životni okoliš. Prva u saradnji sa naukom, a druga sa prirodom
Jedan od rezultata spoja nauke i umetnosti upravo je predstavljen na izložbi „Neka druga mesta“ u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Cilj joj je da podstakne održivi ekonomski razvoj Srbije i svest o ekologiji – piše u press materijalu.
U tom pravcu sarađuju Centar za istraživanje javnih politika (Re:People) i Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI) Univerziteta u Beogradu.
Kako umetnost može da utiče na pomenute ne-umetničke oblasti? U slučaju ove izložbe, najjednostavnije rečeno, tako što umetnici umesto sintetičkih boja koriste bio-pigmente kao prirodnu zamenu za veštačke.
Ivan Šuković, kustos ove izložbe i umetnički direktor Re:People, kaže za portal „Vremena“ da „Institut i Re:People godinama sarađuju na ovom istraživanju i da je izložba umetničkih radova koji imaju naučno utemeljenje, rezultat te saradnje. Otud i ideja da bismo publici mogli predstaviti drugačiju stranu nauke.“
Za našu umetničku scenu ovakva vrsta saradnje je relativno nova, a u svetu „bio-art, inkorporiranje nauke i istraživanja u kontekstu umjetnosti, nije novo“, kaže Šuković. „Poslednjih godina prisutan je i kod nas, ne želim da kažem da je trend, ali dobro je da se umjetnici interesuju da uđu u neko interdisciplinarno polje i da jednostavno shvate da umjetnost ima i širu upotrebu, da se uz superviziju naučnika može dati jedan dobar rezultat ko što je i ova izložba.“
Ivan Šuković je izabrao radove Emilije Radojičić, Sonje Lundin, Jovane Čavorović, Dragane Lukić i Emira Šehanovića. „Pozvao sam autore koji su već bili skloni eksperimentu, nije mi bilo bitno da na izložbu pozovem samo velika imena, pa su zato među njima i mladi tek afirmisani, ali i eminentni poput Emira Šehanovića .“
„Svi oni su izašli iz svoje komfor zone i izmjestili se na trenutak u naučne laboratorije, što je uz pomoć naučnika i supervizora dalo rezultate koji su za umjetnike bili nepredvidivi.“
Izložba ima dva dela. U prvom su, kaže Šuković, „rekvizti koje naučnici koriste u svojim laboratorijama kako bi kroz određeni sistem fermentacije dobili pigment. Želeli smo da damo informaciju kako se koriste hemikalije, koji su instrumenti, kakvi su bili prvi uzorci – da uđemo u laboratoriju. Mi naime znamo da oko nas nisu samo otrovne bakterije, i da su pojedine bakterije tokom svoje evolucije razvile sposobnost da sintetišu biopigmente.“
U drugom delu izložbe su „radovi koji su nastali poslednjih nekoliko mjeseci u kolaboraciji između naučnika i umjetnika“, kaže Šuković, i navodi da su izložene instalacija, skulptura, grafika, objekat, razne umetničke forme.
Ivan Šuković izložene radove definiše kao društveno-angažovane.
„Istraživači širom sveta, uključujući i IMGGI u Srbiji, pronalaze inovativna rešenja za ekološke probleme s kojima se danas suočavamo. Neka od rješenja leže u regenerativnim tehnologijama i procesima koje nam omogućavaju mikroorganizmi. Doprinos ove izložbe je osvješćenje, da umjetnost bude dobar primjer kako da čuvamo životnu sredinu.“
Isti cilj, čuvanje životne sredine, ima i izložba „Priroda i umetnost“ koja je otvorena ove subote u Gradskoj galeriji Kulturnog centra Grad.
Autori izloženih radova Marija Kozomora, Adrien Ujhazi, Filip Stefanović, Jovan Babić i Nikola Vrzić, inspirisani prirodom i njenim resursima, istražuju mogućnosti koje prirodni elementi pružaju i načine na koje mogu da ih koriste u svojim umetničkim projektima.
Stvaralaštvo tih umetnika nosilac je snažnih poruka ključnih za savremeni kontekst: volimo, čuvajmo, brinimo – naveo je KC Grad najavljujući izložbu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Tužilac Branko Stamenković u naslovnom intervjuu „Vremena“ govori o političkoj zaleđini Nenada Stefanovića, nakaradnom postupanju u predmetu „zvučni top“ i najavljuje krivično i disciplinsko gonjenje nekih tužilaca
Ekonomista Milojko Arsić očekuje pad zaposlenosti u firmama koje su poslovale uz podršku odlazeće vlasti. Za „Vreme“ govori o tome kako sačuvati radna mesta i šta javnim finansijama preti zbog dugova grada Beograda i Telekoma
Studentski pokret i budući poslanici traže dogovor o tome ko odlučuje o sastavu i programu nove Vlade, piše „Vreme“ u novom broju. Dok traju konsultacije, program na više od hiljadu stranica već je spreman
Za Aleksandra Vučića posledice smene njegove vlasti će biti ekonomsko urušavanje, odlazak stranih investitora iz Srbije, masovna otpuštanja, ugrožavanje isplata penzija, nestabilnost bankarskog sistema, širenja kriminala. Sve u svemu - kataklizma
U jeku hapšenja političara i poslovnih ljudi nakon poraza režima Aleksandra Vučića na izborima, kontroverzni biznismen Zvonko Veselinović otputovao je u Tursku.
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
