Foto; Emilija Stanišić
U Beogradu dve aktuelne izložbe „Neka druga mesta“ i „Priroda i umetnost“ pokazuju kako se čuva životni okoliš. Prva u saradnji sa naukom, a druga sa prirodom
Jedan od rezultata spoja nauke i umetnosti upravo je predstavljen na izložbi „Neka druga mesta“ u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Cilj joj je da podstakne održivi ekonomski razvoj Srbije i svest o ekologiji – piše u press materijalu.
U tom pravcu sarađuju Centar za istraživanje javnih politika (Re:People) i Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI) Univerziteta u Beogradu.
Kako umetnost može da utiče na pomenute ne-umetničke oblasti? U slučaju ove izložbe, najjednostavnije rečeno, tako što umetnici umesto sintetičkih boja koriste bio-pigmente kao prirodnu zamenu za veštačke.
Ivan Šuković, kustos ove izložbe i umetnički direktor Re:People, kaže za portal „Vremena“ da „Institut i Re:People godinama sarađuju na ovom istraživanju i da je izložba umetničkih radova koji imaju naučno utemeljenje, rezultat te saradnje. Otud i ideja da bismo publici mogli predstaviti drugačiju stranu nauke.“
Za našu umetničku scenu ovakva vrsta saradnje je relativno nova, a u svetu „bio-art, inkorporiranje nauke i istraživanja u kontekstu umjetnosti, nije novo“, kaže Šuković. „Poslednjih godina prisutan je i kod nas, ne želim da kažem da je trend, ali dobro je da se umjetnici interesuju da uđu u neko interdisciplinarno polje i da jednostavno shvate da umjetnost ima i širu upotrebu, da se uz superviziju naučnika može dati jedan dobar rezultat ko što je i ova izložba.“
Ivan Šuković je izabrao radove Emilije Radojičić, Sonje Lundin, Jovane Čavorović, Dragane Lukić i Emira Šehanovića. „Pozvao sam autore koji su već bili skloni eksperimentu, nije mi bilo bitno da na izložbu pozovem samo velika imena, pa su zato među njima i mladi tek afirmisani, ali i eminentni poput Emira Šehanovića .“
„Svi oni su izašli iz svoje komfor zone i izmjestili se na trenutak u naučne laboratorije, što je uz pomoć naučnika i supervizora dalo rezultate koji su za umjetnike bili nepredvidivi.“
Izložba ima dva dela. U prvom su, kaže Šuković, „rekvizti koje naučnici koriste u svojim laboratorijama kako bi kroz određeni sistem fermentacije dobili pigment. Želeli smo da damo informaciju kako se koriste hemikalije, koji su instrumenti, kakvi su bili prvi uzorci – da uđemo u laboratoriju. Mi naime znamo da oko nas nisu samo otrovne bakterije, i da su pojedine bakterije tokom svoje evolucije razvile sposobnost da sintetišu biopigmente.“
U drugom delu izložbe su „radovi koji su nastali poslednjih nekoliko mjeseci u kolaboraciji između naučnika i umjetnika“, kaže Šuković, i navodi da su izložene instalacija, skulptura, grafika, objekat, razne umetničke forme.
Ivan Šuković izložene radove definiše kao društveno-angažovane.
„Istraživači širom sveta, uključujući i IMGGI u Srbiji, pronalaze inovativna rešenja za ekološke probleme s kojima se danas suočavamo. Neka od rješenja leže u regenerativnim tehnologijama i procesima koje nam omogućavaju mikroorganizmi. Doprinos ove izložbe je osvješćenje, da umjetnost bude dobar primjer kako da čuvamo životnu sredinu.“
Isti cilj, čuvanje životne sredine, ima i izložba „Priroda i umetnost“ koja je otvorena ove subote u Gradskoj galeriji Kulturnog centra Grad.
Autori izloženih radova Marija Kozomora, Adrien Ujhazi, Filip Stefanović, Jovan Babić i Nikola Vrzić, inspirisani prirodom i njenim resursima, istražuju mogućnosti koje prirodni elementi pružaju i načine na koje mogu da ih koriste u svojim umetničkim projektima.
Stvaralaštvo tih umetnika nosilac je snažnih poruka ključnih za savremeni kontekst: volimo, čuvajmo, brinimo – naveo je KC Grad najavljujući izložbu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Policija u opremi za razbijanje demonstracija odgurala je građane koji su pokušavali da spreče specijalno vozilo da ispred zgrade Banovine u Novom Sadu ukloni autobus Milomira Jaćimovića, koji mu je ranije danas vraćen. Nakon toga Jaćimovićev maloletni sin je najavio da ponovo počinje štrajk glađu
RTS je javio da su maskirani Albanci u Kopnenoj zoni bezbednosti pucali na srpske vojnike. Da li je reč o velikom bezbednosnom propustu, ili još jednoj loše režiranoj predstavi za javnost?
Dijana Hrka, majka Stefana Hrke koji je stradao u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, saopštila je na konferenciji za medije da nakon 16 dana prekida štrajk glađu
Dijana Hrka je za ponedeljak u 17 časova pozvala studente, srednjoškolce, radnike, zborove, građane na dogovor. „Ne idem nigde odavde, zovem vas sve na dogovor bez razilaženja“, poručila je Hrka koja je ušla u šesnaesti dan štrajka glađu
Generalštab je još jedan ispit iz poznavanja uređenog građanskog društva. Ispit otpora ideologiji „profit je važniji od ljudskih života“ – poručuju građanima Ratni i vojni veterani Srbije
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
