Foto: AP/Kemal Softić
Memorijalni centar osnovan je kao memorijalni kompleks čija je uloga negovanje i čuvanje sećanja na žrtve genocida, a koji je, istovremeno, i svojevrsni podsetnik i opomena budućim generacijama da se tako nešto više nikada i nikome ne ponovi
Memorijalni centar u Potočarima u blizini Srebrenice, u čijem sastavu su spomen-obeležje i mezarje u kome su ukopane žrtve genocida iz jula 1995. godine, obeležava dvadesetogodišnjicu rada, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Memorijalni centar osnovan je odlukom nekadašnjeg visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini Volfganga Petritča 2000. godine kao mesto sećanja na žrtve genocida u Srebrenici koji je u julu 1995. počinila Vojska Republike Srpske.
Zvanično ga je otvorio bivši američki predsednik Bil Klinton 20. septembra 2003. godine.
Iste godine, u martu, obavljena je prva kolektivna dženaza i ukop prvih 600 identifikovanih žrtava genocida. Zatim je usledila i druga dženaza 11. jula kada su ukopane 282 žrtve, a 20 septembra i treća kolektivna dženaza kada je ukopano 107 osoba.
U genocidu je, prema presudama međunarodnih i sudova u BiH, ubijeno više od 8.000 Bošnjaka, a u Memorijalnom centru u Potočarima do danas je ukopana 6.751 žrtva.
Za genocid i zločine u Srebrenici do sada je osuđeno više od 50 osoba, na više od 700 godina zatvora.
Memorijalni centar u Potočarima danas posebnu pažnju pridaje istraživačkoj delatnosti. Radi se na prikupljanju ličnih predmeta žrtava, svedočenjima i analizama presuda za genocid i zločine protiv čovečnosti.
Direktor Centra Emir Suljagić ranije je rekao za Radio Slobodna Evropa da je na projektima angažovano oko 50 Srebreničana koji su izgubili nekog člana porodice ili su i sami preživeli genocid.
„Sve ovo radimo da bi svedočili o onome što nam se dogodilo i da nam se sve ovo ne ponovi“, rekao je Suljagić.
Memorijalni centar razvija i obrazovne programe – predavanja za učenike i studente, povezujući se sa mnogim obrazovnim institucijama i organizacijama u zemlji i regiji, a radi prepoznavanja mogućih pretnji ili narativa koji bi mogli da poizvedu novi genocid.
U sklopu centra nalazi se i biblioteka koja raspolaže relevantnom literaturom vezanom za genocid nad Bošnjacima.
Ofanziva na Srebrenicu počela je 6. jula 1995. napadom na holandske osmatračke punktove i trajala je do 11. jula, kada je glavni komandant VRS-a, Ratko Mladić, pred televizijskim kamerama objavio da ovu pobedu „poklanja srpskom narodu u čast Vidovdana“.
Autobusi za „pakete“ (šifrovan naziv za buduće žrtve) bili su obezbeđeni unapred kao i mesta egzekucije: škole, domovi kulture, magacini i fabričke hale; fudbalsko igralište u Bratuncu. Unapred su pripremljena i mesta za masovne grobnice i „tehnika“: bageri, rovokopači i kamioni za prevoz leševa.
Ceo tekst „Srebrenica za početnike“ pročitajte ovde.
A.E/Radio Slobodna Evropa/Radio Sarajevo/Vijesti.ba
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Aleksandar Vučić za RTS o ostavkama, odgovornosti i sestrinskim televizijama - tužilaštvo je odradilo „nadrealno brzo veštačenje“, kaže predsednik Srbije
Inicijativa ProGlas pozvala je sve građane Srbije da u petak, 22. novembra, u 11:52 stanu na 15 minuta gde god da se nalazili i tako odaju poštu stradalima u Novom Sadu. Akcija treba da bude upozorenje vlastima da odgovorni moraju da budu kažnjeni i da istraga mora da bude transparentna
Osumnjičena Z.S.M. se tereti za teško delo protiv opšte sigurnosti, a u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova. Druga osoba, osumnjičena za isto delo trenutno je nedostupna organima gonjenja
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
