Foto: AP/Kemal Softić
Memorijalni centar osnovan je kao memorijalni kompleks čija je uloga negovanje i čuvanje sećanja na žrtve genocida, a koji je, istovremeno, i svojevrsni podsetnik i opomena budućim generacijama da se tako nešto više nikada i nikome ne ponovi
Memorijalni centar u Potočarima u blizini Srebrenice, u čijem sastavu su spomen-obeležje i mezarje u kome su ukopane žrtve genocida iz jula 1995. godine, obeležava dvadesetogodišnjicu rada, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Memorijalni centar osnovan je odlukom nekadašnjeg visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini Volfganga Petritča 2000. godine kao mesto sećanja na žrtve genocida u Srebrenici koji je u julu 1995. počinila Vojska Republike Srpske.
Zvanično ga je otvorio bivši američki predsednik Bil Klinton 20. septembra 2003. godine.
Iste godine, u martu, obavljena je prva kolektivna dženaza i ukop prvih 600 identifikovanih žrtava genocida. Zatim je usledila i druga dženaza 11. jula kada su ukopane 282 žrtve, a 20 septembra i treća kolektivna dženaza kada je ukopano 107 osoba.
U genocidu je, prema presudama međunarodnih i sudova u BiH, ubijeno više od 8.000 Bošnjaka, a u Memorijalnom centru u Potočarima do danas je ukopana 6.751 žrtva.
Za genocid i zločine u Srebrenici do sada je osuđeno više od 50 osoba, na više od 700 godina zatvora.
Memorijalni centar u Potočarima danas posebnu pažnju pridaje istraživačkoj delatnosti. Radi se na prikupljanju ličnih predmeta žrtava, svedočenjima i analizama presuda za genocid i zločine protiv čovečnosti.
Direktor Centra Emir Suljagić ranije je rekao za Radio Slobodna Evropa da je na projektima angažovano oko 50 Srebreničana koji su izgubili nekog člana porodice ili su i sami preživeli genocid.
„Sve ovo radimo da bi svedočili o onome što nam se dogodilo i da nam se sve ovo ne ponovi“, rekao je Suljagić.
Memorijalni centar razvija i obrazovne programe – predavanja za učenike i studente, povezujući se sa mnogim obrazovnim institucijama i organizacijama u zemlji i regiji, a radi prepoznavanja mogućih pretnji ili narativa koji bi mogli da poizvedu novi genocid.
U sklopu centra nalazi se i biblioteka koja raspolaže relevantnom literaturom vezanom za genocid nad Bošnjacima.
Ofanziva na Srebrenicu počela je 6. jula 1995. napadom na holandske osmatračke punktove i trajala je do 11. jula, kada je glavni komandant VRS-a, Ratko Mladić, pred televizijskim kamerama objavio da ovu pobedu „poklanja srpskom narodu u čast Vidovdana“.
Autobusi za „pakete“ (šifrovan naziv za buduće žrtve) bili su obezbeđeni unapred kao i mesta egzekucije: škole, domovi kulture, magacini i fabričke hale; fudbalsko igralište u Bratuncu. Unapred su pripremljena i mesta za masovne grobnice i „tehnika“: bageri, rovokopači i kamioni za prevoz leševa.
Ceo tekst „Srebrenica za početnike“ pročitajte ovde.
A.E/Radio Slobodna Evropa/Radio Sarajevo/Vijesti.ba
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
