Foto: Ilistracija/AP/Karolina Sobel
Strahuje se da je više od 60 ljudi poginulo nakon što je čamac sa migrantima pronađen kod Zelenortskih Ostrva u Atlantskom okeanu
Više od 60 ljudi najverovatnije je poginulo nakon što je brod kojim su putovali iz Senegala pronađen kod Zelenortskih ostrva, saopštila je u sredu Međunarodna organizacija za migracije (IOM).
Preživelo je 38 osoba, među kojima su četvoro dece između 12 i 16 godina.
Policija je saopštila da je dugački drveni ribarski brod primećen u ponedeljak u Atlantskom okeanu kod zapadne Afrike, oko 277 kilometara od ostrva Sal na Zelenortskim Ostrvima.
Čamac potonuo zbog preopterećenosti
Prema prvim izveštajima, brod je potonuo, ali je kasnije razjašnjeno da je pronađen kako pluta. Plovilo je locirao španski ribarski brod, koji je upozorio vlasti Zelenortskih ostrva.
Nije jasno kada se incident dogodio, ali prema rečima preživelih, brod je napustio Senegal 10. jula sa oko 100 putnika.
Za većinom žrtava se još uvek traga
Hitne službe su pronašle posmrtne ostatke sedam osoba, rekao je portparol IOM-a AFP-u, dok se još 56 osoba smatra nestalima.
„Generalno, kada se ljudi prijave kao nestali nakon brodoloma, pretpostavlja se da su mrtvi“, rekao je portparol.
Najsmrtonosnija ruta
Zelenortska ostrva se nalaze na pomorskom putu ka španskim Kanarskim ostrvima.
Atlantska migracijska ruta iz zapadne Afrike do Kanarskih ostrva jedna je od najsmrtonosnijih na svetu.
Hiljade ljudi koji bježe od siromaštva i rata svake godine rizikuju svoje živote da bi prešli opasan prelaz.
U januaru su spasilački timovi na Zelenortskim Ostrvima spasili oko 90 migranata i izbeglica koji su plutali u kanuu, dok su još dva na brodu poginula.
Migranti su bili iz Senegala, Gambije, Gvineje Bisao i Sijera Leonea.
Z.S/RTS/RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Vučićeva dosadašnja kampanja jasno pokazuje ko mu je ciljna grupa - ljudi preko 60, a još više oni koji imaju više od 70 godina. Da li je to dovoljno da pobedi na izborima? Analitičari za „Vreme“ govore da je ovo dvogodišnja partija šaha u kojoj su se učesnici ipak puno promenili
Crvena zvezda doživela je sportski debakl, ali zato uprava kluba zarađuje od preprodaje igrača. Da li je to slika Srbije i šta o tome misle delije? Koje su posledice posete Zelenskog Beogradu? Kako je žubor Ibra nekoliko dana nadjačao sve drugo?
„NATO radi na tome da obezbedi da naša mirovna misija na Kosovu, Kfor, bude optimizovana za trenutne okolnosti“, objavila je portparolka NATO-a Alison Hart
Reditelj Stevan Filipović još pati od posledica premlaćivanja kada mu je ukraden i telefon. Sada kaže da oseća strah jer zna da će nasilje još eskalirati
Tužilaštvo nije predlagalo određivanje privtvora, već će se čovek koji je Stevanu Filipoviću oteo telefon u daljem toku postupka braniti sa slobode
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Ribarski brodić koji je prevozio migrante iz Libije ka Italiji, prevrnuo se u sredu i potonuo 75 kilometara od grčkog poluostrva Peloponez. Obalska straža je objavila da je iz mora izvukla 79 tela i spasla oko 100 osoba
U brodolomu barke od dvadesetak metara na kojoj je zbijeno bilo oko 200 migranata život je izgubilo najmanje 59. Strahuje se da je broj mrtvih veći
U nizu njihovih problema su pristup teritoriji, izloženost krijumčarenju i trgovini ljudima, ponekad i ropskom radu, arbitrarno lišavanje slobode, problemi sa regulisanjem statusa, nedostatna konzularna pomoć i diplomatska zaštita. Aktuelan je i problem ostvarivanja i priznavanja stečenih prava, poput regulisanja radnog staža, sticanja uslova za penziju... Na sve to dodaje se i izloženost diskriminaciji, govoru mržnje i zločinima mržnje
