Foto: AP/Armin Durgut
Tri decenije je bilo potrebno da se u BiH usvoji Zakon o civilnim žrtvama rata na osnovu koga će žene koje su pretrpele silovanje tokom rata, kao i deca rođena iz čina ratnog silovanja, uživati određena prava
Zakon o civilnim žrtvama rata, koji je u ponedeljak usvojio Parlament Federacije Bosne i Hercegovine, prvi put će omogućiti da deca začeta silovanjem tokom rata imaju mogućnost izbora povoljnijeg prava u smislu lične invalidnine i mesečnih primanja, piše „Radio Slobodna Evropa“.
„Ovaj status priznaje se i osobi koja je tokom rata preživela seksualno zlostavljanje ili silovanje, kao i detetu koje je rođeno iz čina ratnog silovanja – dete posebne kategorije civilnih žrtava rata, nezavisno od ostvarenog statusa majke“, navodi se u izveštaju na sajtu Vlade.
Odluku su podržali predstavnici udruženja koja okupljaju decu rođenu iz čina ratnog silovanja jer su, kako navode, deca „prepoznata kao posebna, jednakopravna kategorija društva, te su im dodeljena prava koja im nisu bila dostupna od njihovog rođenja“.
„Neka nam ovaj zakon bude opomena da ne smemo kreirati društvo i sistem koji podržava ratne zločine, a zanemaruje žrtve. Moja deca i ja zaslužujemo život oplemenjen demokratskim vrednostima i vrednostima ljudskih prava,“ rekao je Alen Muhić iz Udruženja Zaboravljena deca rata.
U pripremi zakona su učestvovali zaposleni u Ministarstvu i predstavnici udruženja, što je „rezultat borbe koja je trajala skoro tri decenije“, rekao je ministar rada i socijalne politike Adnan Delić.
Kako objašnjava, Zakon predviđa mnoga poboljšanja u odnosu na ranije. Ukida se zabrana korišćenja ostvarenog prava ukoliko korisnik prava napusti BiH duže od tri meseca, što je raniji zakon predviđao.
Prema izveštajima međunarodnih aktera u BiH, u periodu od 1992. do 1995. godine, procenjuje se da je silovano između 20.000 i 50.000 žena, devojčica i muškaraca.
A.E./Radio Slobodna Evropa/Vijesti
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Aleksandar Vučić za RTS o ostavkama, odgovornosti i sestrinskim televizijama - tužilaštvo je odradilo „nadrealno brzo veštačenje“, kaže predsednik Srbije
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Lomove tradicionalnih zajednica u periodima rata karakteriše opšti haos u kome je silovanje važno oružje. Masovna silovanja uticala su na odlučnije zalaganje UN-a u suzbijanju ove "muške" prakse
Zakon o pravima civilnih invalida rada datira iz 1996. godine i prepoznaje status žrtve tek kod jedne desetine osoba koje su pretrpele povrede i traume u ratu. Ovaj Zakon ne prepoznaje kao žrtve žene koje su silovane u ratu, porodice nestalih, stradale od snaga bezbednosti Srbije i mnoge druge
Procene kažu da je tokom ratnih sukoba na Kosovu silovano oko 20.000 žena – Albanki, Srpkinja i Romkinja. Silovatelji se nisu baš uvek držali principa da napadaju samo "neprijateljske žene". Ipak, za kosovske Albanke iz seoskih krajeva to što su silovane u ratu je neprebrodiva sramota: kriju šta im se desilo ili bivaju izopštene
