Foto: Mohamed Hassan/Pixabay
Nakon kompanija Del i Epl i HP se pridružio trendu selidbe proizvodnje iz Kine u obližnje države. Kako prenose azijski mediji, ovo je deo američke strategije "smanjenja faktori rizika” zbog tenzije između dve države
Geopolitičke trzavice između SAD i Kine i neizvesnost koja iz nje proističe sve više utiču na ekonomska kretanja. Mediji u Istočnoj Aziji javljaju da je američki proizvođač kompjutera i kancelarijskih električnih uređaja HP doneo odluku da deo proizvodnje i nabavke delova iz Kine prebaci u obližnji Tajland i Vijetnam, pa i bliže kući u Meksiko. HP je drugi najveći proizvođač računara na svetu iza kineske kompanije “Lenovo” i prošle godine je prodao 55 miliona kompjutera.
NikkeiAsia prenosi da HP želi da prikrije svoje planova da napusti Kinu”, kako im je to rekao izvršni direktor jednog od “HP” dobavljača. Komapnija osim geopolitičkih zabrinutosti uzima u obzir i kontinuirani rast proizvodnih troškova u Kini, kao i izazove u zapošljavanju radne snage i povećanje troškova rada”.
Ekonomski analitičar Keren Džesop naveo je za iste medije da je “primarna svrha diversifikacije lanca proizvodnje ublažavanje faktora rizika zbog tenzije između SAD-a i Kine i iskorištavanje prednosti novih centara za prozvodnju u Vijetnamu i drugim zemljama jugoistočne Azije”.
HP je relativno sporo reagovao na političku situaciju, jer su američki Del i Epl već prebacili deo svoje proizvodnje kompjutera u Vijetnam, te traže snabdevače delovima i u Tajlandu. Del je još početkom godine pokrenuo radikalniju kampanju da isključi čipove made in China iz svojih proizvoda i značajno smanji ukupnu upotrebu elektronskih komponenti proizvedenih u Kini, jer se to u datim političkim okolnostima smatra “bezbednosnim rizikom”.
.Velika mušterija Dela je američka vlada, odnosno državna administracija i škole, što objašnjava brzo delovanje te kompanije kada je u pitanju odvajanje od kineskih kompanija.
HP-u i Delu olakšava selidbu što se relativno malo računara koje proizvedu u Kini tu i proda – manje od deset procenata. Naime, najveći deo gotovih proizvoda iz svojih fabrika u Kini američki proizvođači uvoze u SAD gde prodaje 30 do 40 svojih prozvoda.
Takođe, američka kompanija Epl, za čije potrebe najveći deo proizvodnje zapravo obavlja tajvanski Fokskon u kineskim gradovima Čengdu i Šangaj, u saradnji s tom tajvanskom firmom već sprovodi plan uspostavljanja novog lanca proizvodnje van Kine, u kojem bi se “ajfoni” proizvodili u Indiji, a “mekbuk” laptopovi, “ajpedovi” i pametni satovi u Vijetnamu.
I.S./RTS/NikkeiAsia
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Slogan „Studenti pobeđuju” za kratko vreme prerastao je u poruku optimizma, prkosa i vere u promene. Dok vlast pokušava da odgovori sopstvenom verzijom iste ideje, stručnjaci ocenjuju da snaga ove parole leži upravo u osećaju da je pobeda moguća
Reakcije na gostovanje Aleksandra Vučića u podkastu kod Alistera Kembela bile su različite – od hvalospeva do „bodljikavih” opisa. Ko je tačno Alister Kembel i o čemu je razgovarao sa Vučićem
Visoki savet tužilaštva odbio je da na dnevni red uvrsti preporuku Venecijanske komisije o vraćanju tužilaca u specijalizovana tužilaštva, uprkos upozorenjima o ugrožavanju kontinuiteta istraga
Igor Božić napustio N1 nakon više od 12 godina, uz sporazumni raskid saradnje sa Adria News Network
Papir je potpisao Đuro Macut, ali jasno je da on nema mnogo veze sa tim. Tek, državljanin Srbije postao je Jakub Zakrijev, sestrić zloglasnog Ramzana Kadirova
Frustrirane budale na internetu nisu mogle da zaobiđu ni Viktora Mitića, dečaka od jedanaest godina koji hekla. To je vrli novi svet
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Represija i dirigovana anarhija u Vučićevoj Srbiji
Koliko živ čovek može da podnese Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Jedna analiza napravljena na Harvardu pokazuje da je u poslednjih pet stotina godina u dvanaest od šesnaest slučajeva u kojima se sila u usponu sukobila sa vladajućom silom rezultat bio rat. Da li se to odnosi i na kinesko-američki trgovinski rat
Globalni odnosi se menjaju. Dok se saradnja između SAD i Turske pogoršava, poboljšava se saradnja Rusije sa Turskom i pogotovo sa Kinom. Trenutnim okolnostima uprkos, bliskost Moskve i Pekinga ipak ne treba preuveličavati, jer za Kinu strateški interes predstavlja američko tržište, a za Rusiju prioritet imaju odnosi sa evropskim poslovnim partnerima
Kinezi investiraju u Evropi i kupuju preduzeća sa ciljem da pristupe novim tehnologijama, čemu bi Evropljani rado stali na put. Istovremeno, u vreme trgovinskog rata sa SAD, države članice Evropske unije žele kineski novac i "sigurnu kuću" za trgovinu u Kini
Šta se krije iza američkog pritiska na korporaciju Huavej i na koji način je peta generacija mobilne telefonije (5G) još jedno od oružja u trgovinskom ratu između SAD i Kine, koji bi mogao da definiše buduće globalne ekonomske tokove
