Na zgradi u Jevremovoj 45 osvanulo je još jedno umetničko delo srpskog umetnika Andreja Josifovskog poznatijeg pod imenom Pijanista. U kolekciji beogradske ulične umetnosti sada se nalazi i mural prve srpske arhitektice Jelisavete Načić.
Mural je nastao u okviru projekta „Izuzetne žene Srbije“ koji je pokrenula Ambasada Kraljevine Holandije. Kako je saopšteno iz ambasade, glavni cilj je da se kroz uličnu umetnost u devet gradova u Srbiji podigne svest o položaju žena u i poboljša njen položaj u društvu.
Arhitektura na nezavidnom nivou
Međutim, Josifovski za portal “Vremena” kaže da je njegova lična motivacija, kao arhitekte, bila da podseti na to da je arhitektura jedna uzvišena umetnost.
“Ja sam odabrao ciljano Jelisavetu Nacić, bila mi je želja i inspiracija da oslikam njen mural, s obzirom da sam ja arhitekta i da radim na fakultetu kao nastavnik. Dotatna motivacija mi je bila da na ovaj način vratim dug društvu i struci. Bez obzira što je, u vremenu u kom živimo, arhitektura na nezavidnom nivou. Ceo kriminal koji se dešava možemo da vidimo u Zakonu o planiranju i izgradnji i svemu ostalom što prati našu struku. Mislim da je važna poruka da se mural jedne žene, intelektualke koja se borila za prave vrednosti oslika u centru grada”, kaže Josifovski.
On priznaje da njegova inspiracija nije bila feminizam i smatra da bavljenje ovom temom zahteva detaljan i temeljan pristup.
“Poznajem mnogo žena koje su veoma dobre u svom poslu i mnogo uspešnije od muškaraca u nekim slučajevima. Nisam razmišljao u tom pravcu jer su za mene svi ravnopravni. Ja sam to potpuno drugačije doživeo. Čak i kada sam konkurisao na konkurs ‘Izuzetne žene Srbije’, meni je to bilo divno i uzvišeno, ali bez ideje o feminizmu”, kaže Josifovski.
Doprinos Jelisavete Nacić
Jelisaveta Nacić bila je prva diplomirana arhitektica u generaciji studenata koji su se školovali za ovu profesiju u Srbiji, uprkos neodobravanju njene porodice.
Jelisaveta je na Terazijama postavila slavoluk u čast srpskih vojnika koji su se vraćali iz Balkanskih ratova, na kome je pisalo „Nisu svi Srbi oslobođeni“. Upravo ovo je dovelo do tačke preokreta u njenom privatnom i profesionalnom životu. Zbog natpisa biva proterana u logor Nedžider u Mađarskoj. Jelisaveta upoznaje svog budućeg muža intelektualca i revolucionara Luku Lukaija upravo u logoru.
Po završetku rata kratko su živeli u Beogradu sa ćerkom Lucijom, zatim u Skadru, gde su učestvovali u podizanju Albanskog ustanka i nakon toga u Dubrovniku. Lukine političke stavove i aktivnosti, Jelisaveta je uvek bezrezervno podržavala.
Osim što je bila prva žena u svojoj profesiji, bila je i veoma uspešna i napredna u svojoj struci. Sve što je stvorila, ostalo je u Beogradu. Jelisaveti Nacić možemo da zahvalimo na impozantnoj zgradi osnovne škole “Kralj Petar Prvi”.
Projektovala je takođe i prvu planski zidanu stambenu zgradu na Balkanu, kompleks radničkih stanova kod Bajlonijeve pijace, prvu bolnicu za tuberkulozu, prvu kružnu peć za izradu opeke, a zaslužna je i za projektovanje brojnih arhitektonskih znamenitosti u Srbiji, pre svega u Beogradu, poput Malog stepeništa na Kalemegdanu i crkve Aleksandra Nevskog na Dorćolu.
Urbana umetnost kao kanal za osvetljavanje stanja u društvu
Ulična umetnost je u Beogradu sve življa. Na fasadama i zidovima mogu se sve češće videti aformizmi, stencili (šabloni), kompleksna grafička rešenja i murali putem kojih umetnici izražavaju svoje ideje i emocije o stanju u društvu.
Beogradska grafiti scena je bogata remek delima koje stvaraju umetnici koji oslikavaju gradove širom sveta.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com