U Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ navode kao preporuku da se trudimo da nam životni prostor uvek bude rashlađen.
Idealno bi bilo održavati sobnu temperaturu ispod 32 stepena tokom dana, odnosno ispod 24 stepena tokom noći. Ovo je naročito važno za decu uzrasta do dve godine, osobe starije od 65 godina, kao i za hronične bolesnike.
„Iskoristite noćni vazduh da rashladite svoj dom. Otvorite sve prozore i držite roletne (šalone, zastore) podignute tokom noći i ranog jutra, kada je spoljašna temperatura niža. Smanjite toplotno opterećenje u svom stanu ili kući u najtoplijem delu dana. Zatvorite prozore i prozorske zastore, posebno one na sunčanoj strani. Isključite veštačko osvetljenje i sve električne uređaje koji vam nisu neophodni“, ističe se u preporukama Batuta.
Ventilatori mogu delimično da rashlade prostoriju, ali pri temperaturi iznad 35 stepeni ne mogu da spreče opasnost od pojave poremećaja zdravlja izazvanih toplotom.
Ne izlažite se toploti
Pređite u najhladniju prostoriju u stanu, pogotovo noću.
Ako nemate mogućnosti da rashladite svoj stan/kuću, provodite 2–3 sata dnevno u rashlađenom prostoru van kuće (na primer u klimatizovanim javnim zgradama).
Izbegavajte boravak napolju u toku najtoplijeg dela dana (od 10 do 17 časova).
Koliko možete, izbegavajte naporne fizičke aktivnosti. Ako morate da ih obavljate, činite to u toku hladnijeg dela dana, rano ujutru ili kasno popodne.
Tokom boravka na otvorenom preporučuje se kretanje po hladovini i češći odmori.
Novorođenčad, odojčad i mala deca posebno su osetljiva na visoke temperature vazduha, pri čemu često ne ispoljavaju brzo znake i simptome kao odrasli. Izbegavajte da izvodite bebe i decu napolje za vreme toplotnog talasa. Ako ih izvodite, činite to samo u ranim jutarnjim ili večernjim satima.
Starije osobe se ne smeju izlagati sunčevom zračenju u najtoplijem delu dana, posebno ne stariji srčani bolesnici kao i oboleli od šećerne bolesti. Ukoliko starija osoba mora da izađe iz kuće, preporuka je da to uradi u ranim jutarnjim ili večernjim satima.
Rashlađujte telo i hidrirajte svoj organizam
Tuširajte se mlakom vodom, nekoliko puta na dan. Možete da primenjujete i hladne obloge, peškire, sunđere, kupke za stopala, itd.
Nosite laganu, komotnu odeću od prirodnih materijala, svetlih boja. Ako izlazite napolje, nosite šešir ili kapu sa širokim obodom i naočare za sunce.
Koristite pamučnu posteljinu.
Redovno unosite tečnost, pre svega vodu. Isključite alkohol, smanjite unos kafe i bezalkoholnih pića sa puno šećera. Uzimajte manje, a češće obroke. Izbegavajte tešku i visoko kaloričnu hranu.
Bezbednost u putničkom automobilu na visokim temperaturama
Krenite na put odmorni.
Pre ulaska u vozilo koje je stajalo na suncu, obavezno otvorite prozore i vrata, uključujući i prtljažnik, nekoliko minuta radi provetravanja i rashlađivanja automobila.
Upotreba klima uređaja treba da omogući da unutrašnja temperatura bude niža 5 do 7 stepeni od spoljašnje.
Pravite pauze tokom vožnje. U toku vožnje po visokim temperaturama, i dužim relacijama, potrebno je da se prave pauze na svaka 2 sata po 15 minuta.
Provetravanje vozila, unos dovoljne količine tečnosti i lagano istezanje otkloniće prve znake umora koji se obično javljaju nakon drugog sata vožnje.
Nikada decu, kao ni životinje, ne ostavljajte u parkiranom vozilu ako su spoljašnje temperature visoke. Deca su osetljiva na ekstremne temperature, pa se mogu pregrejati tri do pet puta brže nego odrasle osobe. U slučaju pregrejavanja kod dece, može doći do toplotnog udara koji može imati fatalne posledice.
Pomozite drugima
Redovno proveravajte kako su vam članovi porodice, prijatelji i susedi, koji žive sami. Osobama koje su pod zdravstvenim rizikom (deca, trudnice i osobe starije od 65 godina) mogla bi da zatreba pomoć tokom vrelih dana.
Ako neko od njih uzima lekove, proverite sa njihovim lekarom da li ti lekovi utiču na termoregulaciju. Ako imate zdravstvenih problema lekove držite na temperaturi ispod 25oC ili u frižideru (pročitajte uputstvo o čuvanju dato uz lek). Zatražite medicinski savet ako patite od nekog hroničnog oboljenja ili istovremeno uzimate više različitih lekova.
Ako se vi ili neko drugi ne oseća dobro
Potražite pomoć ako osećate vrtoglavicu, slabost, uznemirenost, intenzivnu žeđ ili imate glavobolju; što je pre moguće pređite u ohlađen prostor i izmerite telesnu temperaturu.
Popijte nekoliko gutljaja vode ili voćnog soka sobne temperature.
Ako vam se jave bolni grčevi u mišićima (oni su, inače, često posledica dužeg vežbanja po veoma toplom vremenu, posebno ako su se javili u mišićima nogu, ruku ili stomaka), sklonite se u hlad ili uđite u rashlađeni prostor.
Počnite postepeno da unosite tečnost, najbolje vodu. Ako toplotni grčevi potraju duže od jednog sata treba da potražite lekarsku pomoć.
Obratite se lekaru ako osetite neuobičajene simptome ili ako simptomi dugo traju. Ako primetite kod nekog od članova vaše porodice ili ljudi kojima pomažete toplu, suvu kožu i buncanje, pojavu grčeva i/ili nesvesticu, odnosno gubitak svesti, odmah pozovite lekara/hitnu pomoć.
Dok čekate na pomoć, pokušajte osobu da rashladite hladnim oblogama, dajte joj da pije tečnost, oslobodite je viška odeće.
M.J.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
