Brojni britanski aktivisti i poslanici su burno negodovali nakon što je jedna žena osuđena na preko dve godine zatvora zato što je pilulu za prekid trudnoće uzela nakon zakonski propisanog roka, piše „Gardijan“.
Majka troje dece je pilule za prekid trudnoće, nakon konsultacija na daljinu, dobila poštom na osnovu regulative koja je uvedena za vreme pandemije.
Tužilaštvo ju je optužilo da je svesno obmanula Britanski savetodavni servis za trudnoću (British Pregnancy Advisory Service BPAS) rekavši da nije dosegla desetu nedelju trudnoće, što je zakonski propisan rok za prekid neželjene trudnoće. Kasnije su lekari utvrdili da je u trenutku konzumacije pilule fetus bio star između 32 i 34 nedelje. U Engleskoj, Škotskoj i Velsu je prekid trudnoće zakonski dozvoljen do 24 nedelje, ali posle 10 nedelje intervencija mora da se uradi u klinici.
Osuđena žena je tokom suđenja priznala da je kriva i na osnovu zakona iz 1861. godine osuđena na zatvorsku kaznu od 28 meseci, od kojih 14 meseci uslovno.
Sudija je, piše „Gardijan“, rekao da žena, doduše, pokazuje „duboko i iskreno kajanje“, ali da je „tačno znala da je njena trudnoća premašila 24. nedelju i da je svesno lagala“ da bi došla do pilula za prekid trudnoće.
Njen advokat je rekao da su njegovoj klijentkinji „potrebni porodica i podrška“, a ne zatvor. Presuda je bila izrečena u martu.
Zastareli zakoni
Sudija se oglušio o apele mnogih aktivsta i lekara da optuženoj umanji kaznu.
Poslovođa BPAS Kler Marfi je rekla da je „šokirana i zgrožena presudom“, te da je „u poslednjih tri godine porastao broj žena i devojaka koje su izložene traumi dugoročnih policijskih istraga nakon prekida trudnoće, a kojima na osnovu arhaičnih zakona o prekidu trednoće preti čak i doživotna zatvorska kazna“.
Predsedavajuća Partije za ravnopravnost žena Manu Rajd je izjavila da je „skrhana zbog žene koja se našla u središtu ovog procesa i njene dece koja će silom biti odvojena od majke“.
A polslanica Laburista Stela Krejzi je rakla da su britanski zakoni o prekidu trudnoće relikt „nekih drugih vremena“, da u prvi plan ne stavljaju zdravstvenu procenu, već kaznene sankcije. Ovaj slučaj, kaže, pokazuje do koje mere se propust da se ti zakoni promene odražava na današnje vreme.
J.H./Guardian
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com