Foto: Pixabay/klimkin
Čak sedam milijardi dolara "slilo" se u švajcarsku banku UBS u poslednjih deset dana marta, kada je obznanjeno da preuzima posrnuli Credit Suisse, od ukupnih 28 milijardi od početka 2023. godine. U odnosu na zadovoljstvo u UBS-u budućom fuzijom sa Credit Suisse-om, narod je u Švajcarskoj i dalje zabrinut zbog svega što se desilo u bankarskom sektoru
Propast švajcarske banke Credit Suisse i uskakanje najvećeg rivala UBS-a u ulozi vatrogasca i spasioca okončalo je nešto što je moglo da poput cunamija rasturi bankarski sistem ne samo u Evropei
Iako su finansijski stručnjaci širom sveta još zabrinuti oko daljeg razvoja situacije, većina se slaže da je prodajom Credit Suisse-a konkurentskoj banci UBS-u izbegnut veliki globalni finansijski kolaps.
Ovih dana se očekuje da će multinacionalna investiciona banka UBS obezbediti bezuslovno antimonopolsko odobrenje Evropske unije za planirano preuzimanje Credit Suisse-a. UBS je pristao da kupi švajcarsku banku za tri milijarde švajcarskih franaka u zalihama.
Finansijski, UBS posle preuzimanja Credit Suisse-a u 2023. ipak ima razloga za zadovoljstvo. Vlasnici računa, poverili su im više novca. Od priliva klijenata u globalnom poslovanju upravljanja bogatstvom u ukupnom iznosu od 28 milijardi dolara u prva tri meseca, oko sedam milijardi je došlo u poslednjih deset dana marta – odnosno nakon najave preuzimanja Credit Suisse-a, prenosi Handelszeitung.ch.
Međutim, prilivi su mahom došli od međunarodnih klijenata, na primer u SAD i Aziji. Ovo pokazuje da je UBS i dalje popularan kod bogatih privatnih klijenata širom sveta, iako preuzimanje Credit Suisse-a nosi dodatne rizike. U drugom kvartalu ove godine, UBS će verovatno zabeležiti istorijski “specijalni” profit od 35 milijardi dolara.
Kakve su moguće posledice za strano tržište?
Morgan Stenli i druge banke za upravljanje bogatstvom kao što su Julijus Ber, Piktet i LGT sada će imati koristi od superbogatih klijenata koji povlače sredstva iz novog UBS-a. Prosto, zato što superbogati uvek raspoređuju svoj novac u nekoliko banaka kako bi diverzifikovali rizik, naglašava srf.ch, portal švajcarskog radija i televizije.
Kako UBS i Credit Suisse imaju mnogo zajedničkih klijenata, oni će sada smanjiti svoju izloženost. Ili pojednostavljeno rečeno: u upravljanju bogatstvom, jedan i jedan nisu jednako dva, već maksimalno 1,6. „Oni klijenti koji imaju račune kod obe banke iz razloga diverzifikacije sada će morati da traže i neke treće“, slaže se Arturo Bris, profesor finansija na Univerzitetu u Lozani.
Klijenti sve više prebacuju sredstva
Prema rečima menadžera banaka, ovaj proces je već u toku.
„Vidimo ogroman priliv sredstava klijenata iz svih regiona. Kupci koji nisu iz Švajcarske nemaju emotivnu vezu sa Credit Suisse-om ili UBS-om i prebacuju sredstva u druge banke. Imali smo jake prilive u prvoj fazi, odnosno tokom krize Credit Suisse-a. Prilivi će se sada nastaviti u drugoj fazi, odnosno nakon najave preuzimanja od UBS-a“, rekao je jedan menadžer američke banke koja posluje u Cirihu, insistirajući na anonimnosti.
UBS će u Aziji verovatno imati problema da zadrži superbogatu klijentelu Credit Suisse-a. Zato što je tamo Credit Suisse imao koristi od interakcije između upravljanja imovinom i svoje investicione banke. UBS posluje konzervativnije i samim tim, bogata klijentela neće posle ove najavljene fuzije dve poznate banke želeti da po svaku cenu imaju svoje računa kod njih.
Kako se oseća narod?
Poslovično miran, gotovo hladnokrvan narod nije ovog puta bio bez emocija. Prva opšta reakcija bila je razočaranje. Kako to da se dogodi u njihovoj zemlji, poznatoj po savršenoj računici za sve?
Narod se na prvom mestu razočarao jer je država uskočila novcem poreskih obveznika da “gasi vatru” i kako bi anulirala neke pogrešne investicije od Credit Suisse-a. Tu su uložene milijarde franaka, naglašava sfr.ch.
“Država je morala da snosi troškove jer u suprotnom ne bi došlo do dogovora dve banke. Sada je UBS iz priče izašao kao gigant i dobitnik, a hartije od vrednosti na berzi su za samo nekoliko dana skočile za 38 milijardi franaka. Profitirali su akcionari UBS-a, dok su akcionari posrnulog Credit Suisse-a ostali kratkih rukava”.
Portal naglašava da je narod i dalje zabrinut zbog saznanja da posrnuće jedne banke može toliko mnogo da utiče na privredu zemlje.
Očekuje se da krajnje fuzionisanje dve banke potraje sigurno do jeseni, kada će se videti i koliko će radnika Credit Suisse-a biti spaseno prelaskom u UBS a koliko njih će na biro.
I.Đ./B.U./SRF/Handelszeitung.ch
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Širom Srbije, u čak 34 grada, u nedelju, 1. juna održani su protesti „Vostani Serbije“, koji su završeni odavanjem 16-minutne pošte poginulima u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Iz svih gradova upućena je ista poruka: da građani žele raspisivanje izbora da neće odustati od borbe
BIRODI je podneo prijavu Agenciji za sprečavanje korupcije i Savetu za borbu protiv korupcije zbog mogućeg kršenja Zakona o sprečavanju korupcije predsednika Vučića
Studentkinja Mila Jovanović rekla je da su studenti „jedinstveni u zahtevima", ali da „nema jednoumlja“ i da ima mnogo proevropskih, ali i studenta koji su razvili antievropski sentiment
Blokada Gazele i Brankovog mosta su „maltretiranje građana bez smisla i cilja, ogoljeno nasilje i teor nad običnim građanima“, smatra predsednica Skupštine Ana Brnabić
Zgrada Železničke stanice u Novom Sadu ostaje u statusu kvo bez mogućnosti ulaska i provere kompletne statike zgrade „dok se ne reše sva pitanja“
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
