Foto: AP Photo/Armin Durgut
Sin potpisnika ovih redova bio je izložen ekstremnom vršnjačkom nasilju pre desetak godina. Reakcija policije bila je prihvatljiva i u okviru ovlašćenja. Reakcije školskog psihologa i psihologa u Domu zdravlja bile su neprihvatljive, kao i duboka nezainteresovanost pedagoga i socijalnih radnika. Iz reakcija tih ljudi bilo je potpuno jasno u kojoj meri su neobučeni za svoj posao. Za ovih desetak godina situacija ne da nije bolje, nego se za 800 odsto pogoršala
U ovom cunamiju jezivih vesti i katastrofalnih reakcija vlasti, ne bismo smeli da zaboravimo da se samo dan posle užasa u „Ribnikaru“, a pre užasa u okolini Mladenovca, dogodilo nekoliko incidenata koji imaju direktne veze s „Ribnikarom“. U jednoj školi devojčica je nožem povredila učenika i nastavnicu, u drugoj školi dečak je, po ugledu na dete-ubicu iz „Ribnikara,“ došao sa spiskom onih koje bi želeo da pobije, jedan momak je na društvenim mrežama imitirao proces ubijanja, četvrti je, nakon minuta ćutanja posvećenog ubijenoj deci, izvadio plastični pištolj u učionici. Kako razumeti ovakve reakcije?
Odlaganje odgovora može se učiniti mudrim: sačekajmo da se strasti smire i da hladne glave analiziramo događaje. U ovom slučaju, međutim, to nije drugo, nego okolišanje i odlaganje onoga što se mora reći: ove reakcije su očajnički pozivi u pomoć.
Užas u „Ribnikaru“ „ohrabrio“ je ovu decu da izađu iz čaure strave u kojoj žive i zatraže pomoć onako kako znaju i umeju. Jer, drugačije, očigledno, nisu mogla. Možda ta deca ni ne znaju da im je potrebna pomoć, možda su ona samo simptom razvaljenog društva u kojem žive, ali njima je potrebna pomoć. Odmah. Sada. Kao i čitavom, teško obolelom društvu.
Sin potpisnika ovih redova bio je izložen ekstremnom vršnjačkom nasilju pre desetak godina. Reakcija policije bila je prihvatljiva i u okviru ovlašćenja. Reakcije školskog psihologa i psihologa u Domu zdravlja bile su neprihvatljive, kao i duboka nezainteresovanost pedagoga i socijalnih radnika. Iz reakcija tih ljudi bilo je potpuno jasno u kojoj meri su neobučeni za svoj posao. (U jednoj od psiholoških interpretacija moj sin je bio kriv zbog toga što ga je čopor malih nasilnika tukao i mrcvario.)
Za ovih desetak godina situacija ne da nije bolje, nego se za 800 odsto pogoršala. Mog sina tukli su vršnjaci koji su u torbama nosili skakvce, boksere, peroreze. Uznapredovali smo do vatrenog oružja, a mali nasilnici, dobro obučeni u svojim kućama, prešli su i na nastavnike i profesore. Zapravo, nisu prešli. Nastavnicu, uz to razrednog starešinu, povredili su tada oni koji su mrcvarili moga sina: posekli su je papirom po licu. Sama povreda bila je, najverovatnije, nanesena nenamerno. Ali papirima su – što je nedopustivo – mahali pred njenim licem, njoj u lice, namerno. Reakcija direktorke ili bilo kog autoriteta je (pogađate) izostala.
Od koga su to mali nasilnici videli? Kako su i gde to naučili? Otkud im takav model ponašanja? Kao što je bilo zanimljivo otkud su znali da moga sina drže dvojica za ruke, a treći ga, onako sapetog, udara pesnicama po trbuhu i licu? Ostali su, naravno, poređani u krug, likovali.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Da li je normalno da se predsednik države takmiči sa tabloidima u opskurnom senzacionalizmu, a da gradonačelnik Beograda, premijerka i njeni ministri za 48 sati nisu našli za shodno da na mestu tragedije zapale sveću
Kako je Branko Ružić iskoristio nezapamćenu tragediju da bi prikupio jeftine poene i spalio pijetet prema žrtvama na lomači dnevne politike
Dok su Beograđani sa suzama u očima u blizini Ribnikara palili sveće, predsednik Republike je govorio kako u tu školu idu deca "imućnih" roditelja koja svega "imaju u izobilju"
Hajde sada da duboko udahnemo, odamo poštovanje mrtvima i pokažemo milost za ubicu. Za pitanje „zašto“ ima vremena
