Foto: A.I.
Veoma je važno da se nakon traumatičnog događaja deci ograniči pristup medijima i društvenim mrežama. Neprestana izloženost tragediji koji se dogodila – kroz medijske izveštaje, užasne slike, potresna svedočenja – može da izazove sekundarnu traumu
Američka dečija psihološkinja Katrin Ngujen Vilijams (Katherine Nguyen Williams), profesorka Univerziteta Kalifornija, napisala je tekst u kome daje savete roditeljima kako da pomognu deci nakon što se u njihovoj zajednici dogodila masovna pucnjava.
Ona naglašava da je u tom trenutku veoma važno da ograničimo deci pristup medijima i društvenim mrežama. Neprestana izloženost tragediji koji se dogodila – kroz medijske izveštaje, užasne slike, potresna svedočenja – mogu izazvati sekundarnu traumu. Studije pokazuju da praćenje društvenih mreža nakon ovakvih događaja čini da ljudi osećaju simptome slične posttraumatskom poremećaju.
Pitanje koje roditelji često postavljaju je da li da razgovaraju sa svojom decom o tragediji odnosno da li će to decu dodatno uznemiriti. Preporuka je da se prvo vidi šta dete već zna o događaju. Zatim, veoma je važno da roditelj ume da sluša, da postavlja otvoreno pitanja, ali i da budu spremni da direktno i iskreno odgovaraju kada ih dete o tome pita.
„Ako vas vaše dete ili tinejdžer pita o događaju, ne izbegavajte odgovor. Jer će ono taj odgovor dobiti od drugog deteta ili iz medija i vrlo je moguće da će to biti dezinformacija. Vi najbolje poznajete svoje dete i vi treba da budete osoba koja će mu odgovoriti na pitanja“, piše Ngujen Vilijams.
Izbegavanje razgovora povećava anksioznost. Takođe, slušanje detetovih pitanja omogućava roditeljima da se bave i njihovim strahovima i emocijama.
„Kada roditelji govore o sopstvenom emocijama, oni su model za dete – kako da se ono nosi sa svojim emotivnim odgovorom. Kada deca nisu u stanju da izraze svoje emocije na zdrav način, anksioznost i strah se mogu pojaviti na druge načine, kao što su napadi besa, društvena izolacija, problemi sa koncentracijom, sa snom i apetitom.“
Roditelji treba da budu budni, da posmatraju dete i primete kada se dete otuđuje od okoline i povlače se u sebe, te tada da deluju.
Kada treba potražiti profesionalnu pomoć
Konačno, važno je znati kada da se potraži profesionalna pomoć. Promene u ponašanju kao što su problemi u koncentraciji i zabrinutost su uobičajeni nakon ovakvih događaja. Međutim, piše Ketrin Ngujen Vilijams, ovi simptomi bi trebalo da se postepeno povuku za nekoliko nedelja.
Neka deca su ipak ranjivija od drugih. „Budite svesni crvenih zastavica u vezi sa ponašanjem. Ako se promene u ponašanju vašeg deteta postepeno ne smanjuju ili su toliko značajne da negativno utiču na funkcionisanje u školi, kod kuće ili sa vršnjacima, potražite profesionalnu pomoć. Na primer, ako dete odbija da ide u školu jer se plaši pucnjave, onda bi se trebalo posavetovati sa stručnjakom za mentalno zdravlje.“
Kada je reč o savetima vaspitačima, nastavnicima i profesorima, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Društvo psihologa Srbije su 2014. izdali priručnik „Psihološke krizne intervencije u obrazovno-vaspitnim ustanovama“. Na linku https://prosveta.gov.rs/wp-content/uploads/2022/02/C5Psiholoske-krizne-intervencije-u-obrazovno-vaspitim-ustanovama.pdf se nalazi publikacija koja može pomoći svima u prosveti kako da ovih dana, nedelja i meseci razgovaraju sa decom o tragediji koja se desila. Dana su i konkretna uputstva kako da se priča sa decom u zavisnosti od njihovog uzrasta.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U ponedeljak počinje suđenje novosadskim aktivistima i političarima optuženim da su tobože kovali zaveru da sruše ustavni poredak Srbije. Polovina njih je u egzilu
„Govorim o studentima i aktivistima iz Novog Sada koji od marta ne mogu da se vrate u Srbiju“, rekao je aktivista i student Pavle Cicvarić
„Kako će da nam pomognu Arapi oko NIS-a, ako vide da sam ubijao nevinu muslimansku decu“, rekao je Vučić, komentarišući tekstove da je učestvovao u „Sarajevo safariju“
Tužilaštvo za organizovani kriminal se u istragama korupcije oko nadstrešnice i Generalštaba našlo između čekića i nakovnja. I još nije sasvim jasno: hoće li oni da rade svoj posao i hapse koga treba, makar i ministre? Ili neće?
Vanredni predsednički izbori u Republici Srpskoj pokazaće da li će Milorad Dodik, unatoč sudskoj zabrani, ostati doživotni predsednik, istina u nekom drugom fizičkom pojavnom obliku
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Kako razgovarati sa decom koja su bila prisutna kada se pucnjava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ dogodila? Kako razgovarati sa drugom decom u Beogradu i Srbija koja sada o tome čitaju, gledaju slike i snimke sa mesta tragedije? Na šta roditelji i profesori treba da obrate pažnju u narednim danima i mesecima? Kakav bi trebalo da bude društveni odgovor?
Tragičan događaj koji se jutros dogodio u OŠ "Vladislav Ribnikar", u kojem je maloletnik ubio čuvara i osmoro svojih vršnjaka, otvara mnoga pitanja. Koliko razgovaramo sa svojom decom? U kakvom je stanju naše društvo? Kako je moguće da se to dogodilo?
