„Na prvom mestu, to je i pitanje bezbednosti. Zašto je pištolj u kući? Kako je dete došlo da oružja? Sama ideja da postoji oružje u kući može govoriti o jednoj agresivnoj klimi“, kaže za portal „Vremena“ psihoterapeutkinja Biljana Slavković.
Dodaje da je u ovom slučaju zakazao čitav niz faktora da se uoči da postoji neki spektar problema kod funkcionisanja deteta.
„Izuzetno je važan u porodici, ali i školi, otvoren razgovor sa decom. Važno je da postoji poverenje i da dete zna da može da razgovara sa odraslima bez osude“, ističe Biljana Slavković. Otvoren razgovor o problemima, o agresivnim fantazijama koje dete ima, može biti prevencija.
Visok stepen agresije društvu
Pubertet je inače emotivno veoma zahtevan period, posebno kada je reč o slici o sebi, potrebi deteta da bude prihvaćeno, period intenzivnih emocija i instinkata. Slavković kaže da se sada ne treba baviti nikakvih nagađanjima, ali da se dešava kod dece koja ne prave aktivne ispade, koja su mirna i povučena, kao i dobri đaci, da često budu zanemarene njihove emotivne tegobe, jer ih niko ne primećuje.
Kada je reč o društvenoj klimi i njenom uticaju na mlade, Biljana Slavković ističe da ovde odrasli kreiraju klimu sa veoma visokim stepenom agresije u javnom govoru, u medijima, kao i da su u protekloj deceniji mnoge društvene norme o tome šta je neagresivna komunikacija prevaziđene. Često se pokazuje da je agresija u javnom prostoru nekažnjiva.
„Drugi važan faktor je nekontrolisana upotreba društvenih mreža gde se vršnjačka komunikacija preselila u onlajn prostor, što je dodatno smanjilo otvorenu, uživo komunikaciju sa odraslima“, dodaje Slavković. Naime, i odrasli su na mrežama, zagledani u svoj telefon.
Takođe, mnoga istraživanja su pokazala da je pandemija kovida izuzetno teško pogodila baš ove generacije, da je dovela do dodatne izolacije, visoke anksioznosti i depresivnosti.
Neefikasan sistem zaštite dece
Konačno, važnu ulogu u društvenom odgovoru na nasilje igra, po rečima psihoterapeutikinje Biljane Slavković, i nedovoljna efikasnost države u zaštiti dece od nasilja u porodice, a ono je vrlo često izvor agresije dečijih žrtava.
Direktori, neretko postavljeni po političkoj liniji, se često ponašaju više kao politički činovnici, naglašava sagovornica „Vremena“, i ne uvažavaju dovoljno stručne pedagoške i psihološke službe oko neophodnih intervencija.
Važno je napomenuti da je značajna i (ne)odgovornost medija kada je reč o izveštavanju o nasilju. Upravo danas, ovom trenutku, oni moraju biti svesni da ne smeju da izveštavaju senzacionalistički jer bi, kao i u slučajevima suicida, to moglo potaknuti neke buduće tragedije.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
