Foto: Tanjug
Srpska Vlada donela je Uredbu o Boračkoj spomenici za ratove koji su vođeni devedesetih godina prošlog veka, iako ne postoji tačan spisak ljudi koji su u njima učestvovali. Ne znaju se ni kriterijumi po kojima će ovo odličje biti dodeljivano. Zna se samo da će to biti povodom državnih praznika
Očekuje se da će do kraja ove godine biti dodeljene prve Boračke spomenice, posebno nacionalno priznanje za učesnike ratova 1990-tih godina. To znači da se može očekivati da će se do tada konačno znati i tačan broj boraca koji su u njima učestvovali..
Naime, Boračka spomenica je nacionalno priznanje koje se dodeljuje licima koja su stekla status borca po Zakonu o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica.
Uredba o Boračkoj spomenici stupila je na snagu 7. aprila.
U odluci koju je potpisala predsednica Vlade Ana Brnabić, prava po Zakonu na Boračku spomenicu ostvaruju borac ili ratni vojni invalid, kome je konačnim rešenjem nadležnog organa u Republici Srbiji priznato svojstvo borca ili ratnog vojnog invalida, i pali borac posthumno, na osnovu pogibije ili nestanka.
Spomenica se može dodeliti povodom obeležavanja državnih praznika i istorijskih događaja značajnih za obeležavanje oslobodilačkih ratova Republike Srbije, a dodeljuje je ministar nadležan za poslove boračko-invalidske zaštite ili lice koje on ovlasti.
Ovo je prvi put još od Partizanske spomenice i 32 godine nakon rata Devedesetih da se dodeljuje ovakvo priznanje.
Oko 114.000 boraca
Koliko takvih ljudi trenutno ima u Srbiji, još se tačno ne zna jer pravljenje registra nije okončano. Kada je predstavljao predlog zakona 2020. godine, tadašnji ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević kazao je da u Srbiji živi 114.000 ljudi koji su popisani kao „borci od prve do treće kategorije“ i imaju dokazano pravo o „duplom stažu“. U okviru tog broja popisano je i 8.500 ratnih vojnih invalida.
Novica Antić iz Vojnog sindikata Srbije rekao je za Al Jazeera da nisu poznati kriterijumi i postupak po kojima će se dodeljivati ovo priznanje i na koji način će se praviti spiskovi budući da mi imamo nekoliko desetina hiljada ljudi koji ostvaruju pravo na tu spomenicu“.
Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam je za isti medij podsetio da postoji dokument na osnovu kojeg se vidi da su Ratko Mladić i veći broj generala Vojske republike srpske do 2001. bili na platnom spisku Vojske SRJ, pa zato pita da li će neko ko zaslužuje ovo priznanje slučajno biti izostavljen, ili će ga dobiti neko ko ga ne zaslužuje. Podseća na sadašnje trendove da su Haški osuđenici dočekivani kao heroji, da im se dodeljuju razna priznanja, da su promovisane knjige, „može se očekivati da neko od njih bude na toj listi“.
A ministar za boračka pitanja Nikola Selaković kaže: „Borci iz Devedesetih nisu birali vreme u kome će biti borci, već je vreme biralo njih. Otadžbina ih je pozvala, oni su se odazvali. Neko je izgubio život, neko ruku ili nogu, mentalno zdravlje… Postavlja se pitanje kakav je odnos nas kao društva prema tim ljudima.“
S.Ć.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
