Foto: AP Photo/Olivier Matthys
Dok zapadna vojna alijansa slavi pristupanje Finske i svoj 74 rođendan, Kremlj negoduje zbog ugrožavanja nacionalnih interesa Rusije i preti kontramerama
Jedanaest meseci od podnošenja zahtava Finska je danas zvanično postala 31. članica NATO-a.
Generalni sekretar zapadne vojne alijanse je tim povodom rekao da je Finska sa svojih 5,5 miliona stanovnika „sada sigurna“, da zajedno saveznici NATO-a predstavljaju „50 odsto globalne vojne sile“ i dok god su „verodostojno jedinstveni i međusobno se štite ni jedna članica NATO-a neće biti napadnuta“.
Finska pristupa NATO-u 74 godine od njegovog osnivanja 4. aprila 1949. u Vašingtonu, pa Alijansa rođendan slavi pojačana za jednog člana.
Negodovanje Moskve
U Moskvi se na finsko napuštanje vojne nutralnosti ne gleda nimalo blagonaklono, zajednička granica, koja je danas postala granica sa NATO-om, dugačka je 1340 kilometara i do sada je, posmatrano geopolitički, najdalekosežnija posledica napada Rusije na Ukrajinu, ocenjuje nemački „Špigel“. Neposredna rusko-natovska granica sada je više nego duplo duža.
Kremlj je kritikovao potez susedne države kao „ugrožavanje ruske bezbednosti“.
„Proširenje NATO-a je napad na našu sigurnost i nacionalne interese Rusije“, izjavio je portparol Krmlja Dmitri Peskov, te će Rusija preduzeti odgovarajuće kontramere. Nije preciziro o kakvim potezima se radi.
Švedska i dalje na čekanju
Finska je zahtev za članstvo u NATO podnela zajedno sa Švedskom, ali njen prijem još uvek blokiraju Turska i Mađarska. Odluka o prijemu u Alijansu mora da bude jednoglasna.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan zamera Švedskoj tolerisanje „terorističkih organizacija“, tj. u Turskoj zabranjenu Kurdsku radničku partiju PKK na svojoj teritoriji, a mađarskom premijeru Viktoru Orbanu se ne sviđa što Švedska kritikuje stanje pravne države i korupciju u Mađarskoj.
Finska će „neumorno“ raditi na tome da i Švedska postane članica NATO-a, rekao je predsednik Finske Sauli Niniste, jer „bez švedskog članstva ni finsko neće biti potpuno“.
J.H./FoNet/Spiegel
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nakon dve nedelje pritvora, u petak su iz pritvora nekadašnji potpredsednik Vlade Vojvodine Goran Ješić, student Relja Stanojević i gradski odbornik u Novom Sadu Miša Bačulov.
Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, preminuo je u 65. godini
U petak pre podne u Beogradu je bilo olujnih udara košave, što je dovoljno snizilo temperaturu da se sneg u tankom sloju zadržava na tlu
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
