Foto: Aleksandar Anđić
Španska Vlada je ponudila mladima 250 evra za kiriju, ne bi li se osamostalili. Glavni razlog zašto se mladi u Srbiji ne odvajaju od roditelja je ekonomski, što potvrđuje podatak da je prosečna plata mladih 16 posto manja od opšteg proseka
Podaci Eurostata kažu da mladi Hrvati najduže ostaju u zajednici – odlučuju se na samostalan život u proseku tek kad napune 33 godine. Na suprotnoj strani lestvice nalaze se Skandinavci, posebno Šveđani, koji napuštaju roditeljski dom u proseku sa čak 19 godina.
U Srbiji, mladi se osamostaljuju u proseku sa 31 godinom, muškarci tek sa 33,7 godine.
Poslednjih dana govori se o planu Španije – tamošnji premijer Pedro Sančez najavio je da će vlada ponuditi mladima od 18 do 35 godina pomoć od 250 evra mesečno koju bi trošili na kiriju, na period do dve godine, što govori da osim u zemljama u regionu, i mladi drugih evropskih država imaju problem sa osamostaljivanjem.
Milica Mutavdžić iz Beogradskog centra za ljudska prava rekla je gostujući na RTS-a da bi plan Španije definitivno bio dobro rešenje na kratkoročnom nivou, ali da je na duže staze potreban sistemski pristup.
Navodi da je najvažniji razlog ekonomski, i to potvrđuje podatak da je prosečna plata mladih 16 posto manja od opšteg proseka i taj njihov iznos zarade ne može da pokrije potrošačku korpu, kao i da postoji veliki broj mladih koji su nezaposleni, a čak i kada jesu zaposleni, ne ostvaruju pravične uslove rada – pravo na bolovanje, na prekovremeni rad, na plaćeno odsustvo i slične stvari, pa su primorani da rade i dva, tri posla.
Psiholog Radmila Vulić Bojović je kazala da „praksa pokazuje da do 25 godine možeš da kriviš roditelje za ono što ti se dešava ili ne dešava u životu, ali ako to radiš posle toga, sam si odgovoran jer nisi preduzeo ništa po tom pitanju“.
„Mislim da je važno da postoji svest da jedino samostalan pojedinac može da gradi zdravo društvo i to je stvarno tako. Samo neko ko je odgovoran za sebe, ko može da preuzme odgovornost, taj može i da učestvuje u formiranju jedne zajednice koja može da napreduje“.
S.Ć./RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Ugledni nemački list Frankfurter algemajne cajtung objavio je opširnu analizu u kojoj dovodi u pitanje kredibilitet ključnih izvora za priču o navodnom „Sarajevo safariju“, ocenjujući da film i knjige na kojima se zasniva ne nude dovoljno pouzdane dokaze
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
