Nemačka: Lekova nema ni za lek

Mnogi nemački roditelji očajno pišu na društvenim mrežama ili javljaju medijima da su im se deca razbolela, a lekova nema, i to onih najosnovnijh. Žale se i apotekari da svaki čas moraju da se pravdaju: „Tog i tog leka nema i ne znamo kada ćemo ga dobiti.“

Objavljen je spisak sa 51 lekom i 71 aktivnih sastojaka za farmaceutske proizvode koji u Nemačkoj trenutno ne mogu da se nabave. Nema paracetamola i ibuprofena, pogotovo u vidu sirupa za mlađu decu, nema bitnih onkoloških lekova kao što su tamofiksen i foliniska kiselina, nema ni nekih oblika insulina. Nestašica lekova najžešće pogađa upravo ljude sa najčešćim bolestima.

Gotovo svi ti lekovi su izvorno nemački, rade se po licenci nemačkih farmaceutskih kompanija, ali je njihova proizvodnja odavno prebačena u azijske zemlje, najviše u Kinu, zbog daleko fetinije proizvodnje. Razlog tome je što su cene za mnoge lekove u Nemačkoj propisane, pa bi domaća proizvodnja donosila gubitke. Međutim, prekomorska trgovina je zbog pandemije gotovo prepolovljena, pa zbog lokdauna, na primer, samo pred lukom Šangaj 3 odsto svetskog kontejnerskog kapaciteta na brodovima čeka na utovar.

Buvlja pijaca za lekove

Potpredsednik vlade i ministar privrede Robert Habek zbog toga je izrazio bojazan za razvoj svetske trgovine 2023. godine. Predsednik Lekarske komore Nemačke dr Klaus Rajnhart predložio je stvaranje posebne „buvlje pijace“ za lekove, jer mnogi građani imaju viškove lekova, pa bi tako mogli da ih prodaju. „Ne mari ni ako im je rok istekao za nekoliko meseci“, kaže dr Rajnhart.

Naravno da se tome oštro usprotivio  predsednik Nemačke apotekarske komore Tomas Benkert. Upozorio je da zakon zabranjuje prodaju lekova izvan državnog sistema i da za to preti kazna do 10 godina zatvora.

Po lekove u Holandiju

U Holandiji se osnovni lekovi za koje nije potreban recept kao što su paracetamol, ibuprofen, kapljice za nos ili sirup za kašalj na biljnoj bazi, slično kao u Americi prodaju i u samoposlugama. Sada mnogi Nemci koji žive blizu granice u Holandiji kupuju velike količine lekova i po znatno višoj ceni ih u Nemačkoj nude na ulici ili na buvljim pijacama.

„Nekada smo na ulici prodavali kokain, sada ćemo više zarađivati na sirupu za decu nurofe…“, napisao jeneko na Tviteru.

Bavarski ministar zdravlja Klaus Holec predložio je da apotekari sami, kao nekada, na osnovu lekarskih recepata prave lekove za influencu, jer „nisu bakalini, učili su na fakultetu kako se to radi“.

Ministar zdravlja Karl Lauterbah, koga mnogi okrivljuju za ovu akutnu nestašicu lekova, predložiće zakonske mere koje treba da reše sramotnu situaciju. Pre svega Vlada bi domaćoj farmaceutskoj industriji trebalo da ponudi ugovore za otkup velike količine ekova kao što je to uradila za vakcine za kovid. Trebalo bi korigovati i cenu lekova, razlika u ceni bi se pokrila iz budžeta da ne padne na štetu siromašnijih slojeva stanovništva, kao i da zdravstena osiguranja besplatno neke lekove izdaju na recept. Naravno, izrada zakona, njegovo usaglašavanje pre svega za Ministarstvom finansija, potrajaće više od pola godine, epidemija gripa će dotle proći, a dotle će čitava Nemačka kašljati i kijati.

J.H./Ärzte Zeitung/Wirtschaftswoche/ARD/Tagesspiegel/Bild

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com